Баптисти — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот мења: ka:ბაპტიზმი |
м r2.6.4) (Робот додаје: az:Baptizm; козметичке промене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Баптисти''' су [[Протестанти|протестантски]] [[хришћани]] који сматрају да би требало крстити само одрасле вернике. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Баптистичка црква је утицајна и развијена у [[Велика Британија|Великој Британији]] и [[САД]].<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref> |
'''Баптисти''' су [[Протестанти|протестантски]] [[хришћани]] који сматрају да би требало крстити само одрасле вернике. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Баптистичка црква је утицајна и развијена у [[Велика Британија|Великој Британији]] и [[САД]].<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref> |
||
Баптисти су једна од најбројнијих [[протестантизам|протестантских]] и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и [[ |
Баптисти су једна од најбројнијих [[протестантизам|протестантских]] и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и [[Мартин Лутер Кинг]]. |
||
==Настанак== |
== Настанак == |
||
По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима. Ову верску заједницу основао је [[Џон Смит]], сепаратиста који је живео у изгнанству у [[Амстердам]]у. Смит је био под утицајем [[Менонити|менонита]], али баптизам води порекло и од [[Анабаптисти|анабаптистичког]] крила [[Реформација|Реформације]]. |
По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима. Ову верску заједницу основао је [[Џон Смит]], сепаратиста који је живео у изгнанству у [[Амстердам]]у. Смит је био под утицајем [[Менонити|менонита]], али баптизам води порекло и од [[Анабаптисти|анабаптистичког]] крила [[Реформација|Реформације]]. |
||
==Ширење== |
== Ширење == |
||
[[Слика:First_Baptist_ChurchC_Ottawa.jpg|мини|лево|Прва баптистичка црква у [[Отава|Отави]]]] |
[[Слика:First_Baptist_ChurchC_Ottawa.jpg|мини|лево|Прва баптистичка црква у [[Отава|Отави]]]] |
||
[[Слика:Novi_Sad,_Christian_Baptist_Church.jpg|мини|лево|Баптистичка црква у [[Нови Сад|Новом Саду]]]] |
[[Слика:Novi_Sad,_Christian_Baptist_Church.jpg|мини|лево|Баптистичка црква у [[Нови Сад|Новом Саду]]]] |
||
| Ред 14: | Ред 14: | ||
Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили [[презбитеријанци]]ма и [[индипенденти]]ма, и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазе у Америку где оснивају насеобине и цркве. Тада се одваја крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест, и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам потпада под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови [[пастор]]и пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. |
Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили [[презбитеријанци]]ма и [[индипенденти]]ма, и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазе у Америку где оснивају насеобине и цркве. Тада се одваја крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест, и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам потпада под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови [[пастор]]и пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. |
||
==Литература== |
== Литература == |
||
*-{Биб. ODCC, c. 127-129, T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices, from the Time of our Lord and Saviour Jesus Christ, to the Year 1886, T. Crosby, The History of the English Baptists from the Reformation to the Beginning of Reign og King George I, 1738-1740}- |
* -{Биб. ODCC, c. 127-129, T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices, from the Time of our Lord and Saviour Jesus Christ, to the Year 1886, T. Crosby, The History of the English Baptists from the Reformation to the Beginning of Reign og King George I, 1738-1740}- |
||
==Види још== |
== Види још == |
||
*[[Протестантизам]] |
* [[Протестантизам]] |
||
== Напомене == |
== Напомене == |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
*[http://www.allianceofbaptists.org Светски савез баптиста] |
* [http://www.allianceofbaptists.org Светски савез баптиста] |
||
*[http://www.baptist.rs Савез баптиста у Србији] |
* [http://www.baptist.rs Савез баптиста у Србији] |
||
*[http://www.baptisti.rs Прва баптистичка црква у Београду] |
* [http://www.baptisti.rs Прва баптистичка црква у Београду] |
||
{{Commonscat|Baptist churches}} |
{{Commonscat|Baptist churches}} |
||
| Ред 36: | Ред 36: | ||
[[frp:Baptismo]] |
[[frp:Baptismo]] |
||
[[ast:Ilesies bautistes]] |
[[ast:Ilesies bautistes]] |
||
[[az:Baptizm]] |
|||
[[id:Gereja Baptis]] |
[[id:Gereja Baptis]] |
||
[[bg:Баптизъм]] |
[[bg:Баптизъм]] |
||
Верзија на датум 10. март 2011. у 02:10
| Део серије о хришћанству |
| Хришћанство |
|---|
 |
 Портал Хришћанство |
Баптисти су протестантски хришћани који сматрају да би требало крстити само одрасле вернике. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Баптистичка црква је утицајна и развијена у Великој Британији и САД.[1]
Баптисти су једна од најбројнијих протестантских и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и Мартин Лутер Кинг.
Настанак
По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима. Ову верску заједницу основао је Џон Смит, сепаратиста који је живео у изгнанству у Амстердаму. Смит је био под утицајем менонита, али баптизам води порекло и од анабаптистичког крила Реформације.
Ширење
Прва баптистичка црква основана је 1612. године када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба Комонвелта. Они при обреду крштења примењују новозаветни систем урањања у воду који је већ био замењен шкропљењем или прскањем водом.
Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили презбитеријанцима и индипендентима, и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазе у Америку где оснивају насеобине и цркве. Тада се одваја крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест, и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам потпада под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови пастори пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији.
Литература
- Биб. ODCC, c. 127-129, T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices, from the Time of our Lord and Saviour Jesus Christ, to the Year 1886, T. Crosby, The History of the English Baptists from the Reformation to the Beginning of Reign og King George I, 1738-1740
Види још
Напомене
- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
