Цветко Узуновски
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| цветко узуновски | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
Цветко Узуновски Абас | ||||||
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 21. децембар 1912. | |||||
| Место рођења | Царев Двор код Преспе, Краљевина Србија | |||||
| Датум смрти | 24. мај 1993. (80 год.) | |||||
| Место смрти | Скопље, Македонија | |||||
| Професија | војно лице, друштвено-политички радник | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | 1937. | |||||
| Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба | |||||
| Служба | Интернационалне бригаде НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1937 — 1939. 1941 — 1972. | |||||
| Чин | генерал-пуковник | |||||
| Министар унутрашњих послова НР Македоније | ||||||
| Период | 1946 — 1953. | |||||
| Одликовања |
| |||||
Цветко Узуновски — Абас (Царев Двор, код Преспе, 21. децембар 1912 — Скопље, 24. мај 1993) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 24. децембра 1912. године у Цареву Двору, код Преспе. Као занатлијски радник, прикључио се синдикалном покрету 1934, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1937. године.
Од 18. јуна 1937. до 1939. године борио се на страни Шпанске републике као борац у Интернационалним бригадама.
Године 1941. прикључио се Народноослободилачкој борби. Био је један од организатора устанка у Македонији, члан Покрајинског војног штаба за Македонију, члан и политички комесар Главног штаба Македоније од јуна 1942. године и члан првог састава Централног комитета Комунистичке партије Македоније од марта 1943. године.
Био је изабран за посланика на Другом заседању АВНОЈ-а, за члана Иницијативног одбора Првог заседања АСНОМ-а и за посланика на Првом заседању АСНОМ-а. Био је и члан Одељења за заштиту народа (ОЗН) за Македонију.
Послератни период
[уреди | уреди извор]
Након ослобођења, вршио је многе одговорне дужности:
- министар унутрашњих послова НР Македоније од 1946. до 1953. године,
- члан Централног комитета КПЈ од 1948. године,
- члан другог сазива Президијума Народне скупштине ФНРЈ,
- члан Извршног већа Собрања Македоније и Савезног извршног већа (СИВ),
- начелник Управе за цивилну заштиту у Државном секретаријату унутрашњих послова (ДСУП), од 1953. године,
- начелник Управе за цивилну заштиту у Државном секретаријату народне одбране (ДСНО), од 1963. године.
Пензионисан је у чину генерал-пуковника ЈНА, 1972. године.
Умро је 24. маја 1993. године у Скопљу.
Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена партизанске звезде са златним венцем, Ордена заслуга за народ са златном звездом, Ордена братства и јединства са златним венцем и других страних и југословенских одликовања.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Југославије (књига осма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година.
- Војна енциклопедија (књига десета). Београд 1975. година.
- Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.
- Рођени 1912.
- Умрли 1993.
- Македонци
- Комунисти Македоније
- Личности радничког покрета Југославије
- Југословенски партизани
- Југословени у Шпанском грађанском рату
- Политички комесари НОВЈ
- Припадници ОЗНЕ
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Друштвено-политички радници СР Македоније
- Чланови Централног комитета КПЈ
- Чланови Централног комитета СКЈ
- Генерал-пуковници ЈНА
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Чланови Савезног извршног већа
- Посланици Народне скупштине ФНРЈ (први сазив)
- Носиоци Ордена Републике