Иван Регент

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ИВАН РЕГЕНТ
Ivan Regent.jpg
Иван Регент
Датум рођења(1884-01-24)24. јануар 1884.
Место рођењаКонтовело, код Трста
 Аустроугарска
Датум смрти26. септембар 1967.(1967-09-26) (83 год.)
Место смртиЉубљана, СР Словенија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професијапублициста
Члан КПЈ од1945.
Учешће у ратовимаПрви светски рат
министар у влади НР Словеније
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ
Орден братства и јединста

Иван Регент (Контовело, код Трста, 24. јануар 1884Љубљана, СР Словенија, 26. септембар 1967), публициста, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније и јунак социјалистичког рада.

Биографија[уреди]

Иван Регент рођен је 24. јануара 1884. године у месту Контовело (ита. Contovello) код Трста. Од своје тринаесте године живео је у Трсту, где је радио и учио бачварски занат.

1902. године ступио је у Југословенску социјалдемократску странку, а 1904. године био у вођству тршћанског политичког одбора ЈСДС. Од исте године био је један од руководилаца радничког културно-просветног друштва „Људски одер“. Када се Извршни одбор Југословенске социјалдемократске странке 1914. године преселио из Љубљане у Трст, постао је његов председник.

1915. године мобилизован је у аустроугарску војску. После италијанске окупације Јулијске крајине 1918. године, Регент је био у вођству словеначко-хрватских социјалдемократских организација на тој територији. 1919. године уређивао је раднички магазин „Њива“.

После приступања словеначких социјалдемократских организација Социјалистичкој партији Италије, на конгресу у Болоњи 1919. године изабран је за члана Дирекције Социјалистичке странке Италије. Под његовим вођством су словеначке социјалистичке организације у Јулијској крајини 21. јануара 1921. године на конгресу у Ливорну приступиле новооснованој Комунистичкој партији Италије, па је Регент тада постао члан КП Италије.

Био је главни уредник тршћанског „Делавског листа“, социјалистичког дневника „Ил лавораторе“ и напредног листа „Дело“, којег је уређивао све до његове забране 1926. године. 1922. године био је изабран на комунистичкој листи у тршћанско Општинско веће. Од 1923. до 1927. године био је секретар покрајинског руководства КП Италије за Јулијску крајину и Истру, а члан Централног комитета КП Италије постао је 1929. године.

Због прогона власти морао је 1927. године да се пресели прво у Љубљану, затим у Париз, а одатле у Белгију. По налогу Извршног комитета КП Италије 1931. године одлази у Москву као члан секретаријата међународне „Црвене помоћи“.

Од 1933. до 1941. године руководио је југословенском секцијом за превођење марксистичке литературе, а на Комунистичком универзитету националних мањина Запада предавао је општу историју. У августу 1941. године постао је члан и представник Словенаца у Свеславенском комитету у Москви. 1943. године руководио је вишим партијским курсом за италијанске ратне заробљенике.

1945. године вратио се у Југославију и после ослобођења Трста 1. маја, био је у партијском руководству за Трст.

После рата био је:

Написао је брошуру „La Venezia Giulia durante la occupazione a la annessione italiana e soto il terrore e la violenza del regime fascista“, која је 1929. године изашла у Паризу.

Умро је 26. септембра 1967. године у Љубљани.

Одликован је Орденом јунака социјалистичког рада, Орденом народног ослобођења, Орденом заслуга за народ са златном звездом, Орденом братства и јединства са златним венцем и многим другим одликовањима.

Литература[уреди]