Разговор са корисником:Sorabino

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Поздрав, Sorabino. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Sorabino. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитате следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Crystal Clear app lassist.png Пет стубова Википедије
Шта је Википедија?
Crystal Clear action info.svg Помоћ
Општи приручник за уређивање Википедије
Crystal Clear app Startup Wizard.png Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак
Crystal Clear app kedit.svg Песак
За увежбавање рада на Википедији
Crystal Project Tutorials.png Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима
Crystal Clear action apply.png Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Nuvola apps important yellow.svg Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати
Nuvola apps ksirc.png Најчешће постављана питања
Питања која многи постављају
Crystal Clear app file-manager.png Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница
Nuvola apps kteatime.png Трг
Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис

Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима.

Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитате важне напомене о писању српским језиком на Википедији.

Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --Ф± 07:59, 2. јун 2016. (CEST)

Категоризација[уреди]

Видим да се нешто не сналазиш око односа између категорија, па навратих да ти објасним ову ситуацију. Када направиш нову категорију да би пребацио чланке из неке друге категорије у њу, а нова категорија је већ на неки начин укључена у ту другу, онда нова постаје подкатегорија а та друга надкатегорија. Додавањем надкатегорије у чланке дуплираш постојеће категорије и затрпаваш надкатегорију. Задатак подкатегорије јесте да растерети надкатегорију у којој се налази и да омогући лакшу претрагу. --نوفاك اتشمان‎ 00:49, 11. јун 2016. (CEST)

Хвала, знам, али то је само први корак у пребавивању - све је углавном ишло непосредно на религију, без подкатегорија за хришћанство и православље, значи биће ту посла за неколико дана рада док се све не среди.

Премештање[уреди]

Начин на који си променио назив страници није исправан. Копирањем садржаја с једне на другу страницу, тзв „copy-paste“ премештање, губи се евиденција свих пређашњих уредника (историја прве странице), док ти постајеш аутор чланка тј. само твоје име се појављује у историји друге странице. Да се тако нешто не би догодило, користи се опција „премести“. Та опција за промену имена странице се налази изнад чланка, одмах десно од звездице где је троуглић окренут надоле. Прелеском стрелице миша преко троуглића добијаш правоуганик са том опцијом. Кликом на ту опцију отвориће ти се нова страница где се уписује жељени назив а кликом на дугме „премести страницу“ вршиш ту акцију.
Понекад није могуће да се изврши премештање јер је жељени назив заузет тј. страница са тим називом већ постоји. Углавном су кривци преусмерења која имају више од једног уредника. Да би се ослободио жељени назив, проблематично преусмерење се обележи овим шабон након чега се чека да га администратор обрише. Такође можеш да се директно обратиш једном од администратора да га обрише. Када је преусмерење обрисано, слободан си да поновиш ту акцију.
--نوفاك اتشمان‎ 18:24, 22. јун 2016. (CEST)

Хвала[уреди]

Хвала, видео сам шта је требало да урадим!

Наравно да је могуће. Додај шаблон {{бб|место за премештање}} на страницу преусмерења. Сачекај да администратори обришу преусмерење и изврши премештање. --نوفاك اتشمان‎ 07:49, 28. јун 2016. (CEST)

Завршено, хвала :) Сорабино 08:39, 28. јун 2016. (CEST)

Османски санџаци[уреди]

Ималиш ли литературу за писање чланака о Бањалучком и Травчником санџаку, који су сада само преусмјерења? Ако имаш обрисаћу их па ти напиши нове чланке. Николић Ранко (разговор) 00:30, 30. јун 2016. (CEST)

Што се мене тиче, само удри и јави када ово дође на ред. —Николић Ранко (разговор) 01:28, 30. јун 2016. (CEST)

Пећка митрополија[уреди]

Премјестио сам назив чланка, по датом образложењу на страници за разговор. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:56, 3. јул 2016. (CEST) с. р.

Манастир[уреди]

Предмет заштите су рушевине манастира и он није активан, тако да сам се том логиком водио.--Ванилица (разговор) 06:41, 5. јул 2016. (CEST)

Скрати причу, иако си можда у праву, имам паметнија посла него да се с тобом дописујем. Мењај, враћај, скраћуј, продужавај, ма ради шта хоћеш,--Ванилица (разговор) 07:12, 5. јул 2016. (CEST)

ВЗО[уреди]

Здраво. Задатак вишезначних одредница је да на једном мјесту пореда све чланке на које се један појам може односити (са што краћим објашњењима поред), а не да се сама ВЗО бави суштином тих чланака. Тако се у ВЗО не стављају „двије“ Пећке патријаршије већ се то обрађује у једном чланку о Пећкој патријаршији. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:38, 6. јул 2016. (CEST) с. р.

Срби[уреди]

Нема потребе да ми персираш, сигурно сам млађи од тебе. Погледај како изгледа чланак о Хрватима у Босни и Херцеговини на Википедији на хрватском, код њих нема чланака о Хрватима у Српској, у Федерацији, у Мостару, Ливну итд, него је све стављено у један чланак. Нећу коментарисати садржај чланка, који је више био статистички приказ удјела Срба у општинама по попису 1991. када Федерације није ни било. Чланак о Србима у Славонији је веома лош, чак гори од чланка о Србима у Федерацији, док је чланак о Србима у Далмацији далеко боље. Лоше намјере тражи на неком другом мјесту, а не у мојим поступцима. Свако добро. —Николић Ранко (разговор) 12:58, 16. јул 2016. (CEST)

Поводом гласања[уреди]

Пошто није било довољно гласова да би се направила обавезујућа одлука, онда стање може остати непромењено, а може се и урадити преусмеравање, поготово уколико је садржај већ обједињен у заједничком чланку. --Ф± 11:55, 17. јул 2016. (CEST)

Зворничка митрополија[уреди]

Ја не познајем добро (уопште) историју митрополија и других верских организација/објеката из источне Босне а и иначе из Босне, а уз то сам атеиста. Лично сматрам да су то све већим делом [част правим верницима] заостале племенске дружине, већином сеоског порекла, које и даље размишљају о освајачким походима и забијањима застава, грађењем којекаквих објеката, храмова, капела, дизањем камених кула и сл. — још само недостају коњи и бакље... — као да живимо у средњем веку или пре.

Поштујем свачији избор (не)веровања, али гади ми се било какво искоришћавање сакралних објеката и институција за сопствене интересе вођа, углавном материјалну корист, територијално проширење, односно за циљ искривљавања историје у чему обавезно на Балкану као неизоставан елеменат делују и поменуте верске институције из три главна центра (игром случаја [или пак не?] подељена и на три одговарајућа етничка центра).

  • Међутим, на Википедији треба да пронађеш извор (онлајн, или само навести књигу, аутора и сл.) па тек онда да мењаш нешто што је неко други унео и референцирао (у Зворничка митрополија стоји нека референца СПЦ). Ти си нешто објаснио на СЗР чланка; сада само пронађи неколико извора који то потврђују и додај супротне наводе са својим референцама поред оних већ унесених а који су већ исправно референцирани јер њих не можеш брисати иако су можда нетачни а извор је истовремено валидан (сајт СПЦ је и више него валидан; а жалити се може само њима директно ако евентуално пишу на том сајту нешто што није истина).
  • Што се тиче чланка Епархија франкфуртска и све Њемачке, видим да је на сајту преведено и као Diözese von Frankfurt und ganz Deutschland, тако да мислим да се ово Немачке или Њемачке ипак може користити јер није валидно аналогно примерима који си навео (Просвјета, Бијело Поље).

Успут бих додао да су мало неписмени на оба ова приложена сајта, јер се не пише Српска Православна Црква него Српска православна црква, уместо Светог Архијерејског Сабора треба Светог архијерејског сабора, мислим да се не каже клирик него клерик, не пише се Инсбурк нити Инсбрук него Инзбрук итд.

И да: бесмислено је [али истовремено и погрешно интуитивно] стављати заставе држава на веб-сајтовима као опције за избор језика; СПЦ користи заставу Србије за српски, а заставу УК за енглески; српски се као званичан говори и у БиХ, а енглески у САД, Аустралији итд.  Обсусер 20:55, 18. јул 2016. (CEST)

Стил[уреди]

Здраво. Немој да правиш неке бесмислене измјене као што је ова. Тај чланак сам ја писао по неком стилу који одговара другим чланцима. У првом реду је истакнута митрополијска потпуна самосталност (независност), а већ у другом споменута и њена ранија самоуправа под омофором Цариграда. Ти то сада мијењаш и дробиш све у једну уводну реченицу, а затим се дјелимично понављаш у сљедећој?! Немој да непотребно залазиш у нечији стил писања јер твој не може бити бољи. У више чланака убацујеш „у времену“ што је исто непотребно, нарочито у уводу. Измјене се праве у циљу допуне или исправке чланака, а не да наметнеш неки свој начин писања. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:59, 20. јул 2016. (CEST) с. р.

Опомена[уреди]

Изричем ти опомену због свих увреда и општужби које си изнио на рачун Владимира Нимчевића. Таквом понашању нема мјеста на српској Википедији и ако направиш још један сличан испад мораћу да предузмем оштрије мјере. Поздрав. —Николић Ранко (разговор) 16:05, 27. јул 2016. (CEST)

  • @Ранко Николић: Велико хвала на овој "опомени" ! Зашто измишљаш непостојеће "увреде" ? Свако слово које сам написао видљиво је свакоме : наведи једну "увреду" ? Владимир Нимчевић отворено и без срама релативизује злочине Алојзија Степинца и то је жива истина која је посведочена његовим писањем на српској Википедији. Ако се указивање на ту очигледну истину сматра увредом, онда нешто друго није у реду. Уосталом, бити "опоменут" због разоткривања дотичног ипак је више част него покора. Сорабино (разговор) 20:13, 29. јул 2016. (CEST)
Повезивати брисање чланка са неким скривеним плановима, у најмању руку је смијешно. Поред тога, оптуживати корисника који је један од најобјективнијих чланова наше вики заједница за некакву подршку Степинчевим идејама или његовој рехабилитација је само твоја зла намјера и кршење великог броја правила која су заступљена на овој Википедији. Умјесто да на сав глас причаш о које каквим завјерама против Срба, зашто се не би лијепо упустио у уређивање чланака о Србима, само погледај на хрватској википедији какав су чланак написали о Хрватима из Босне и Херцеговине и биће ти јасно зашто нема потребе за писањем неколико десетина чланака о народу по областима. —Николић Ранко (разговор) 21:18, 29. јул 2016. (CEST)
  • @Ранко Николић: Брате Ранко, ти си мени управо приписао "злу намеру" ! Дакле, сада лепо опомени самог себе због кршења правила Википедије. А такав речник, који ти сада користиш самном, ја нисам користио ни једног тренутка у расправи са Владимиром Нимчевићем. И какве то "завере" сада помињеш ? Пошто ниси могао да неведеш ни једну наводну "увреду" коју сам упутио било коме, сада си прибегао другим средствима. Немаш аргумената, то је твој проблем. Залетео си се са опоменом и сада конструишеш оно чега нема. И шта ја сада треба да радим, да пријавим тебе због неоснованог оптуживања? Сорабино (разговор) 22:09, 29. јул 2016. (CEST)
Баш у тренутку када Хрватска врши рехабилитацију злотвора Степинца, један припадник Степинчеве верске заједнице предлаже брисање чланка о историји Срба у Војводини? Суботички бискуп ће свакако бити поносан на тебе, брате Владимире и Проваљен си! Ти си припадник организације која Степинца сматра "блаженим" и намерава да га прогласи за некаквог светитеља. Довео си у везу брисање чланка о историји Срба у Војводини са рехабилитацијом Степинца и са Владимировом вјерском припадношћу, што је потпуна бесмислица. Ниси претпоставио најбољу намјерну корисника, иако је то једно од основних правила Википедије, а сада ти мене хоћеш да пријавиш због неосноване оптужбе. Изволи, па да видимо шта ће да се деси. —Николић Ранко (разговор) 22:34, 29. јул 2016. (CEST)
  • @Ранко Николић: Ти то мени сада и претиш? Укопаваш се све дубље, али само напред ... Да ли си уопште прочитао оне цитате које си навео? Владимир Нимчевић је на страници за разговор о Алојзију Степинцу отворено релативизовао злочине тог крволока и клерофашисте! О томе се овде ради, а не о личним, односно верским опредељењима пошто постоје бројни Римокатолици, чак и у самој Хрватској, који су дигли глас против канонизације оног злотвора. Према томе, реч је о простим чињеницама. И још нешто, брате Ранко: нико нема право да цензурише чињенице и да оспорава било чије право на извођење закључака! Ти се не мораш слагати са мојим закључцима, али право да их изнесем ми не можеш оспорити. Уосталом, ја сам отворено позвао Нимчевића да се изјасни о Степинцу као злочинцу, што је он избегао, а то говори само за себе. Сорабино (разговор) 23:45, 29. јул 2016. (CEST)
Не пријетим ја никоме, само ме занима какве би рекације биле у том случају. Прочита сам ја њих, и то више пута. Ја упорно говорим да брисање овог чланка нема везе са рехабилитацијом Степинца (лично мислим да је рехабилитација неоправдана) или релативизацијом његових злочина, у томе је ствар. Чланак је у већој мјери допунио сам предлагач брисања, састав чланка се у већој мјери поклапа са чланком о историји Војводине. Нимчевић слободно може своје мишљење задржати за себе, никоме није дужан давати одговоре, посебно јер само питање нема везе са брисањем чланка. Убудуће пази како разговараш са осталима. —Николић Ранко (разговор) 00:53, 30. јул 2016. (CEST)
  • @Ранко Николић: А ти се уздржи од давања "опомена" за непостојеће "увреде" и окани се приписивања "злих намера" другим корисницима ! А што се тиче Нимчевићевих ставова о Степинцу, још једном понављам: он је сам на страници за разговор о Алојзију Степинцу још раније изнео своје ставове, те стога сваки корисник Википедије има право да му тим поводом поставља питања, било ради разговора или појашњења, што је у овом случају било више него неопходно (не знам да ли си уопште резумео због чега сам тамо поменуо и Суботичку бискупију, али отом-потом). Наравно, Нимчевић не мора никоме одговарати, то право такође припада сваком члану Википедије. Моје је било да га питам, а његово да одлучи да ли ће и како ће одговоприти. Сорабино (разговор) 01:12, 30. јул 2016. (CEST)
  • @Ранко Николић: Тек сада сам видео и ово: Разговор:Српска патријаршија у Сремским Карловцима. Колико сам могао да видим, ниси учествовао у тим ранијим расправама, а можда и не знаш за њих, па ти зато шаљем то, да бациш поглед или да се подсетиш. По свим тим расправама око Српске патријаршије се још јасније види ко је Владимир Нимчевић и какав му је задатак на српској Википедији. ... Сорабино (разговор) 03:45, 6. август 2016. (CEST)
  • @Ранко Николић: Ево још једног доказа: Средњовековни Словени на тлу Војводине. Значи, када се на посебној страници уопштено говори о историји Словена у временима пре стварања Војводине, онда Владимиру Нимчевићу таква страница не смета, те стога није ни покренуо поступак за њено уклапање у општу историју Војводине. Насупрот томе, страница са српским именом му је очигледно сметала, па се потрудио да је уклони. Дакле, зашто по њему Словени могу да имају своју историјску страницу за Војводину, а Срби не? Одговор је сасвим очигледан ... Превео нас је лукави Буњевац све заједно жедне преко воде. Сорабино (разговор) 12:42, 10. август 2016. (CEST)
Вјероватно је Владимир видио шта си написао, па је предложио чланак за брисање. Позивам те да и ти гласаш. Иначе, већина тих „војвођанских” чланак је настало хиром једног корисника који је мислио да свака тема везана за Војводину треба да има свој чланак, умјесто да се пише један квантитетан и квалитетан чланак. —Николић Ранко (разговор) 01:40, 13. август 2016. (CEST)

Православна црква у ЦГ[уреди]

Здраво. Зашто си у овај чланак додао литературу о његошевској Митрополији црногорској (тј. историји СПЦ на простору Црне Горе) када је ријеч о савременом „органском дијелу“ тј. координацији епархија ради односа са државним властима? Није ријеч уопште о канонској јединици да би се додавала било каква литература о некадашњем канонском положају Православне цркве у Црној Гори. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:58, 30. јул 2016. (CEST) с. р.

  • @Жељко Тодоровић: Добро си питање поставио, ево о чему се ради: у склопу припрема за доношење оних одлука из 2006. године, Митрополија црногорско-приморска се због добро познатих невоља са расколничком "црногорском православном црквом" и тамошњим режимом, постарала за благовремену припрему и објављивање новог рада о проблематици аутокефалије, који је по благослову митрополита Амфилохија написао Филип Ивановић, надопуњујући тиме чувени рад Љубомира Дурковића-Јакшића из 1991. године. Тиме се желела послати јасна порука јавности да стварање епископског савета ни на који начин не представља нарушавање јединства СПЦ, управо супротно. О томе је више пута говрио и митрополит, као и неки од његових најближих сарадника. Међутим, аутокефалисти су ипак покушали да направе фешту од читавог тог питања, тако да је Митрополија у неколико наврата морала да издаје и званична саопштења. Пошто је Ивановићев рад настао управо у ту сврху, додао сам га заједно са Дурковићевим радом, будући да та два рада заједно чине окосницу званичних ставова Митрополије о свим оним питањима. Ето укратко, то је суштина ... Сорабино (разговор) 19:39, 30. јул 2016. (CEST)

Здраво. Јеси ли сигуран да је 1967. донет нови Устав МПЦ?Lackope (разговор) 17:52, 14. август 2016. (CEST)

Колико знам промена устава и доношење устава није исто. Променом устава тако што се убацују неке нове одредбе не значи да је донешен нови устав, већ је тај устав и даље на снази. Lackope (разговор) 18:23, 14. август 2016. (CEST)

Та набрајања нису референцирана, питање колико је садржај тамо поуздан, у линку на који си ме усмерио Ђурић не помиње неки нови устав из 1967. нити сам то видео код Слијепчевића. Очигледно је у питању исти устав у којем су 1967. вршене промене. Овај линк што си приложио је бољи извор од Политикиног јер даје више информација. Lackope (разговор) 01:30, 15. август 2016. (CEST)

Категорије за манастире по државама[уреди]

Разумијем шта кажеш, предлажем ти да прво свој приједлог поставиш на неком од тргова (можда најбоље Разно) да видимо шта ће остали рећи, мислим да не би требало бити проблема да се ово спроведе у дјело. —Ранко Николић (разговор) 17:55, 25. август 2016. (CEST)

Поглавар Српске православне цркве[уреди]

Занима ме како би ти стандардизовао називе поглавара Српске православне цркве, већина чланака о патријарсима почиње са Патријарх српски ... али немају сви чланци такав почетак. Још гора ситуација је са именовањем пећких архиепископа. —Ранко Николић (разговор) 01:00, 26. август 2016. (CEST)

  • @Ранко Николић: Требало би то уредити, а чини ми се да би најбоље решење било да сви чланци о српским патријарсима буду насловљени по моделу "Патријарх српски (име и број)". Можда ће неко рећи да су поједини српски патријарси више познати по имену и презимену (Варнава Росић, Гаврило Дожић, Вићентије Проданов), али ипак мислим да поводом овог питања не би требало правити изузетке. Уједначавање је битно и због упоредних страница на страним језицима. У пракси се показало да многи странци не умеју тачно да наведу тутулу српског патријарха и често је погрешно своде само на Србију у стилу "Patriarch of Serbia" или томе слично. Ја сам у неколико наврата морао да објашњавам неким странцима на енглеској Википедији да поглавар СПЦ није "патријарх Србије" већ српски патријарх. А што је још горе, управо је на енглеској Википедији било неколико покушаја да се из наслова чланака о српским патријарсима уклони израз "Serbian Patriarch". На срећу, аминистратори су реаговали одмах по пријави и вратили су исправне наслове. Управо због таквих и сличних упада, битно је да ми уредимо те ствари на нашој Википедији, пошто ће нам то знатно олакшати посао на другим странама. Сорабино (разговор) 01:38, 26. август 2016. (CEST)


Cscr-candidate.svg На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Супримс да исти постане један од сјајних чланака.
Гласање траје у периоду 26. 8. 2016. — 2. 9. 2016. --Obsuser (разговор) 22:24, 26. август 2016. (CET)

šta čemo sa hilandarom? Lackope (разговор) 00:43, 27. август 2016. (CEST)

nisu svi manastiri i crkve eparhije raško-prizrenske na kosmetu Lackope (разговор) 00:53, 27. август 2016. (CEST)
  • @Lackope: Хиландар би могао да се разврста по разним категоријама. Јесте српски, али није под јурисдикцијом СПЦ, односно не припада ни једној српској епархији, тако да мора остати изван епархијских категорија за манастире. Уосталом, случај Хиландара треба решавати заједно са осталим светогорским манастирима, пошто они сви заједно чине посебну категорију, везану за Свету Гору као специјални ентитет у православном свету. А што се тиче непоклапања епархијских и политичких граница, рекох јуче Ранку да би ту требало урадити разврставање: за епархије које у целини припадају некој територији је лако, али тамо где се границе не поклапају разврставање је неопходно. Значи, право треба успоставити потпуну мрежу основних категорија, па онда идемо даље, ка разврставању свих таквих случајева. Сорабино (разговор) 01:03, 27. август 2016. (CEST)
  • @Lackope: Ево, завршио сам разврставање за категорију "Српски православни манастири у Црној Гори" тако да је сада сваки чланак непосредно везан и за епархијску категорију и за политичко-територијалну припадност, а категорије нису међусобно укрштене. Сорабино (разговор) 02:34, 27. август 2016. (CEST)
  • @Lackope: Завршено је сређивање и за категорију "Српски православни манастири у Хрватској" по истом систему, без позивања на епархијске категорије. А шта ћемо са неправославним, односно "католичким" манастирима? Видим да од раније постоји пар категорија које су насловљене као "самостани" али чини ми се да је боље употребљавати назив "Католички манастири" пошто имамо категорије "Православни манастири" ? Сорабино (разговор) 03:10, 27. август 2016. (CEST)
  • @Lackope: Ево, сређена је и категорија "Српски православни Манастири на Косову и Метохији" тако да више нема укрштања са епархијским категоријама. Сорабино (разговор) 04:03, 27. август 2016. (CEST)
добро, слажем се да је бољи назив "католички манастири" Lackope (разговор) 19:17, 1. септембар 2016. (CEST)
  • Ево споменице за рад и труд за чланке о црквеној историји и организацији. --Ђорђе Стакић (р) 10:13, 30. август 2016. (CEST)

Литература[уреди]

У поднаслову Литература треба да се налази литература која је коришћена приликом писања чланка, у многе чланке, која сам ја писао убацио си књигу Љубодрага Димића Историја српске државности, а поуздано знам да та литература није коришћена за писање чланка. То онда доводи у сумњу онога ко чита чланак! --Pinki (разговор) 19:37, 28. септембар 2016. (CEST)

Да, додао сам тај рад у многе чланке, односно у спискове литературе, што не би требало да буде спорно, пошто је реч о врхунском научном делу и референтном универзитетском удџбенику који покрива савремену српску и југословенску историју од 1918. до 1990. године. На срећу, имам ту књигу овде код себе, тако да сам је унео у оне чланке који су тематски покривени њеним садржајем. А иначе, колико је мени познато, за навођење радова који су употребљавани за писање чланака служи поднаслов "Референце", док се у одељку "Литература" могу наводити сви радови који су тематски релевантни за тему која се у дотичном чланку обрађује. Не знам тачно које си чланке ти писао, али приметио сам да многи чланци из области савремене историје уопште нису имали референце, нити било какву литературу. Иначе, то је један од основних разлога због којег је српска Википедија одавно изашла на лош глас међу српским историчарима, који су по правилу алергични на "аматеризам" и сматрају да овај посао овде, којим се сви ми бавимо, није вредан труда. А ова књига, о којој говоримо, објављена је још 2001. године, дакле пре пуних 15 година, али уопште није била навођена у чланцима на српској Википедији, што је готово невероватно и не баш похвално за све нас овде. Слично је и са многим другим научним радовима. Још увек се многи чланци на српској Википедији пишу само на основу новинских фељтона или путем препричавања садржаја са разних форума, нажалост. Мислим да је то много већа опасност за читаоце. Сорабино (разговор) 00:44, 29. септембар 2016. (CEST)
Уопште није спорна књига овог аутора, једино је спорно што она није коришћена за писање дотичних чланака. У одељцима Литература и Референце се наводи списак литературе које је аутор користио за писање чланка. Референце се баве конкретним делом књиге, односно бројем странице и сл, а Литература уопштеним набрајањем. Погрешно сматраш да одељак литература служи за пуко набрајање књига које се баве том темом. Немам ништа против аутора или књиге, само није у реду наводити књигу као коришћени извор, ако није коришћена! То што негде у неком члнаку нема литературе, не значи да требамо ставити било шта да би попунили опразнину. Није то слика! Уколико желиш да неки чланак измениш, онда када га измениш унеси коришћену литературу. Овако се у неком чланку може наћи некаква погрешна тврдња, а читалац ће мислити да је она поткрепљена тврдњом из те књиге. То није фер ни према аутору поменутог дела! --Pinki (разговор) 08:55, 29. септембар 2016. (CEST)
Такође оно што си урадио у чланку Бранко Петрановић - мешање латинице и ћирилице није сходно правилима Википедије. Линкови до књига се стављају само у литератури, а не и у самом чланку. --Pinki (разговор) 14:41, 29. септембар 2016. (CEST)
Опрости што тек сада одговарам на твоје примедбе, био сам у неком великом послу ових дана па нисам улазио на Википедију. Иначе, видео сам да одавно учествујеш у развоју српске Википедије и да си написао огроман број чланака. Свака част на труду и раду. Што се тиче навођења литературе, на нашој Википедији доиста постоји један велики проблем: масовно се не поштује изворно писмо наслова. Основна правила цитирања налажу доследно поштовање језика и писма на којем је сваки рад објављен. Међутим, латинични наслови се приликом цитирања у чланцима на нашој Википедији неретко претварају у ћириличне, док на другој страни многи наши људи који праве чланке на енглеској Википедији поступају супротно па ћириличне наслове претварају у латиничне! Тиме се ствара голмила проблема, почевши од отежавања претраге, до стварања привида о постјању двојних издања поменутих радова. То што се наши чланци пишу на ћирилици нипошто не значи да приликом навођења библиографских јединица треба одступати од начела изворности. Дакле, није реч о мешању ћирилице и латинице, већ о тачном навођењу библиографских јединица. Сорабино (разговор) 01:46, 3. октобар 2016. (CEST)

@Pinki: Одељак литература не мора (и иначе не би требало) да садржи књиге коришћене за писање чланка; за то се може користити библиографија или цитирана библиографија као пододељак одељка референце. Чак и да не узмеш у обзир ово претходно, опет се у одељак литература могу наводити књиге не коришћене за писање чланка него препоручене за читање (јер су релевантне за неку тему); одељак тако добија значење „препоручена литература”.  Обсусер 22:01, 2. октобар 2016. (CEST)

Тако сам и ја разумео правила, пошто је на страницама са упутствима Wikipedia:Manual_of_Style и Wikipedia:Citing_sources назначено да се у спискове литературе могу уносити сви релевантни радови, укључујући и оне који нису непосредно употребљени за писање дотичног чланка, чиме се заинтересованим читаоцима пружа могућност за прибављање додатних информација (publications that would help interested readers learn more about the article subject). Сорабино (разговор) 14:41, 5. октобар 2016. (CEST)

pozdrav! mogao bi da pogledas ovaj sablon Шаблон:Инфокутија Сакрални објекат posto se odnosi na verske objekte. Lackope (разговор) 19:38, 29. мај 2017. (CEST)

Патријарх српски Викентије[уреди]

Он се звао Викентије, а не Вићентије и није имао II у нумерацији. У књизи "Српски јерарси" се могу видети тачна имена. --Ђорђе Стакић (р) 14:51, 24. јун 2017. (CEST)

Србијански или Српски[уреди]

Видим да правиш преусмеравањима са Србијански ... на ... у Србији. а да ли постоји појам србијански и ко га користи. Цитираћу ти део из „Речника језичких недоумица” Ивана Клајна.

„Србијанац, Србијанка са придевом србијаијански употребљава се првенствено, кад је реч о времену пре 1918. са значењем „житељ Србије” или „човек пореклом из Србије”, без обзира на националност. Данас се придев српски употребљава подједнако и за Србе и Србију (државу или територију) као што чинимо и за све остале етнике придеве. Отуда кажемо и српски премијер, српска влада, српски закони и сл. а не србијански, како је обичај у данашњој Хрватској и БИХ”

. Поздрав--Drazetad (разговор) 21:14, 8. јул 2017. (CEST)

Ова преусмерења са епитетом србијански избаци из употребе. Дражета ти је лепо објаснио --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:58, 9. јул 2017. (CEST)

Тек сад видех сва ова силна преусмерења која си набацао, а за која је блага реч да су бесмислена (да не кажем тешка будалаштина). Ово сматрам тешким вандализмом, а ову поруку сматрај озбиљним упозорењем. Уколико наставиш са сличном праксом без икаквог образложења бићеш блокиран. Хрваћанка - становница Хрватске..... земљо отвори се. Па онда преусмерења типа Србијанка, Србијанац, Србијанче, Србијанци, Србијанке, Србијанчад, Србијански Словаци итд.... Све до задњег је обрисано --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:27, 9. јул 2017. (CEST)
  • Да остане забележено: Корисник "НиколаБ" је дана 9. јула 2017. године у раздобљу од 13.00 до 13.33 часова обрисао преко 160 преусмеравања, као и поједине вишезначне одреднице. Сумарно брисање толиког броја страница у кратком року од 33 минута сведочи само за себе. Обрисана преусмеравања била су разноврсне садржине, о чему сведочи дневник брисања. Између осталог, обрисана су бројна преусмеравања која су се односила на Србе из појединих области у Хрватској, Славонији и Далмацији! Овакве појаве на српској Википедији су више него жалосне. Сорабино (разговор) 17:57, 9. јул 2017. (CEST)

Српска православна црква у Другом светском рату[уреди]

Поздрав, поведи рачуна када додајеш наслове или неке друге ставке у чланак, да оне буду написане истим писмом. У чланку СПЦ у Другом светском рату, неки од наслова су на ћирилици, иако је чланак написан латиничним писмом. --MareBG (разговор) 13:56, 19. јул 2017. (CEST)

  • Да, јесте чудно, што је чланак о страдању Српске православне цркве у Другом светском рату написан латиницом! А управо је наметање латинице и затирање ћирилице било саставни део усташке политике, тако да би поменути чланак свакако требало пребацити на ћирилицу. Сорабино (разговор) 14:18, 19. јул 2017. (CEST)

Задње измене и преусмерења[уреди]

По мени, то што правиш преусмерења, чиста је глупост. Наслови страница прате називе називе непокретних културних добара са листе Републичког завода, а то да ли је нешто рушевина или остатак, то је само твоје лично мишљење. Кад мењаш наслов, поправи бар и реченице, зато што се мења и смисао и граматичка исправност (једнина и множина). То да идем за тобом или неким другим и да поништавам измене, одавно сам престао, исправиће неко други. Разуми ово као савет и идеју за размишљање.--Ванилица (разговор) 09:25, 9. јануар 2018. (CET)

  • @Ванилица: Пријатељу, као прво, обрати пажњу на речник. Као друго, свака теби част на огромном броју чланака које си направио. Као треће, вероватно ниси видео да је читаво питање преименовања управо ових чланака са уопштеним и неодређеним насловима разматрано на тргу (Википолитика) у одељку "Уопштени називи чланака". Општи закључак је био да се у називе свих тих чланака унесу измене, што сам и извршио. Толико о томе ... Сорабино (разговор) 09:40, 9. јануар 2018. (CET)

Ханџар дивизија[уреди]

Нисам баш сигуран да је Ханџар дивизија била под командом усташа, већ би пре рекао да је команда стизала директно од њемачког СС. Тако да неби било лоше поново размислити о категоријама које си управо поставио за неке особе. Радован 22:31, 18. јануар 2018. (CET)

  • @CarRadovan: Да, тако је, били су под немачком командом, а категорије за припадност усташком покрету сам додао зато што су поменуте личности и током предратних и током ратних година у политичком смислу припадале том покрету, тако да је то само додатак. Сорабино (разговор) 22:35, 18. јануар 2018. (CET)

Црногорци[уреди]

У вези твоје изјаве овдеКада се употребљава као демоним (назив за становнике неког подручја) појам Црногорци означава све становнике Црне Горе, без обзира на етничку, верску или било коју другу припадност. Када се употребљава као етноним, појам Црногорци означава припаднике црногорског народа. Таквом логиком су сви становници Србије Срби, а онда морамо имати и одвојин чланак Срби (народ)!? Поређење Муслимана и Црногораца није исто, јер Муслиман може да уначи припадника исламске вере и припадника народа (данашњи Бошњаци). За Србе из Црне Горе појам Црногорац је попут појма Шумадинац, Сремац, Топличанин.... Али свакако Црногорци нису сви грађани Црне Горе. --Pinki (разговор) 13:36, 19. јануар 2018. (CET)

@Pinki: Добро је што си навео моје речи пре но што си их коментарисао, пошто се види да твој коментар нема везе са оним што сам ја рекао :) Сорабино (разговор) 13:42, 19. јануар 2018. (CET)
Ја сам ти рекао шта сам имао, а ти схвати како хоћеш. Не можеш ти сам да одређујеш називе свих категорија и чланака везаних за Црногорце. О томе треба да се посетигне шири консензус заједнице, па није чудо што те други корисници оптужују. Ово је заједницчки језички пројекат и никаквој самовољи нема места. Поздрав --Pinki (разговор) 14:36, 19. јануар 2018. (CET)
@Pinki: Чему служе такве изјаве? Где сам ја то покушао сам да одређујем називе категорија о Црногорцима? Управо супротно - током протеклих неколико дана сам на страницама за разговоре о кључним чланцима и категоријама покренуо низ разговора о овим темама и то управо ради колективног решавања ових питања. Као друго, ко ме је то отужио и за шта? Нико низашта! Сви досадашњи разговори о поменутим темама су били потпуно конструктивни. А твоје горње изјаве, које немају никаквог упоришта у стварности, говоре само о теби. Сорабино (разговор) 14:58, 19. јануар 2018. (CET)

Муслимани[уреди]

Поздрав ја имам једно питање, није за Црногорце, већ за муслимански народ. Као што Дражета рече, народ Муслимани је настао 1971. у СФРЈ, а ти си категорисао неке, као нпр. Авду Хоџића, који је погинуо још 1943. године као припадника њиховог народа. Објасни ми то молим те? И да, још нешто, да ли стварно закључујеш на основу имена и презимена ко је припадник тог или било ког народа? Наведи ми једну референцу да је горе поменути био Муслиман. --MareBG (разговор) 19:35, 19. јануар 2018. (CET)

@MareBG: Ево у чему је био проблем: тамо је стајало да је Авдо Хоџић био "Бошњак" што је било још погрешније пошто су Бошњаци конституисани као нација тек 1993. године. То је свакако требало исправити, али како? Ово садашње решење је "закрпа" у недостатку бољег. Кључно је да се ти људи не подводе вештачки под "Бошњаке" пошто је то потпуно погрешно, а какво би било најбоље решење за етничко сврставање свих тих наших људи који су рођени као муслимани (у верском смислу) то треба разматрати од случаја до случаја, пошто имамо и категорију Срби муслимани. Сорабино (разговор) 21:19, 19. јануар 2018. (CET)

Слажем се да је Бошњаци још већа грешка. --MareBG (разговор) 00:16, 20. јануар 2018. (CET)

Coptic Orthodox Church[уреди]

? Радован 00:58, 7. фебруар 2018. (CET)

@CarRadovan: Требало би означити за брисање, пошто је преусмерење на страном језику који није изворни за појам на који се односи. Сорабино (разговор) 01:10, 7. фебруар 2018. (CET)

Зворничка митрополија[уреди]

Боље си упознат са спорним чланком; уради како је исправно Face-wink.svg. Исправљено.--BosnaSRB RS (разговор) 22:19, 13. фебруар 2018. (CET)

Српска ћирилица[уреди]

Зашто је постављена заштита странице без разлога?82.208.218.21 (разговор) 16:01, 17. фебруар 2018. (CET)

Беџеви[уреди]

Добар дан. Занимало ме је како сте поставили оне беџеве који објашњавају ко сте. Хвала унапред. Kolikojerokoko (разговор) 11:47, 10. март 2018. (CET)

  • @Kolikojerokoko:, здраво, копирао сам однекуда, не сећам се већ одакле, али скоро свако их има на својој страници па могу да се слободно копирају од свакога. Сорабино (разговор) 11:54, 10. март 2018. (CET)


Лавов[уреди]

Не требаш овај чланак да сређујеш, јер сам написао бољи, али није још завршен, ако мислиш да сређујеш даље онда копирам ово тамо Лавов --Mile (разговор) 14:37, 16. март 2018. (CET)

PetarM, ОК хвала на обавештењу, нисам кренуо у сређивање тог чланка него сам исправљао нека преусмерења па сам идући редом исправио и једну ствар у том чланку. Сорабино (разговор) 14:40, 16. март 2018. (CET)

Ставичу га макар сада када почиње ЦЕЕ. --Mile (разговор) 14:46, 16. март 2018. (CET)

Појма у појму немам за шта тамо иде и за шта треба гласати. Губим време искрено, нека раде шта хоче. --Mile (разговор) 09:25, 17. март 2018. (CET)

п.С. Иде за преименовање, не видим брисање.

Navedi gde je to mesto. --Mile (разговор) 13:38, 17. март 2018. (CET)

Ја сам зато да остане ово име, пресекушон. Анти је више вербално, а пресекушен иде на пунишмент. Ако ставим супорт, може да преместе на Анти. То је разлика. --Mile (разговор) 14:13, 17. март 2018. (CET)

 Урађено. Стварно не знам зашто су толико негативно насађени према православљу. Zoranzoki21 (разговор) 18:00, 17. март 2018. (CET)

Овде ми није јасно, супор од Сорабина, опосе од Зорана21. Сорабино дали си ти хтео на опосе ? Ја не видун да је реч Анти боља од Просекуције. И ја бих рекао да чу ставити оппосе. --Mile (разговор) 19:40, 17. март 2018. (CET)

(разговор) ако сам схватио ово, ти си гласао за оне које би брисали текст о злочинима над Србима. Ако је Сорабино у праву, мени је мука све ово да читам ако нисам пратио од почетка. Хтео сам на опоуз, али ми је чудно да неки албанци имају исти глас...па вероватно требам на супорт. --Mile (разговор) 20:54, 17. март 2018. (CET)

Кампање[уреди]

Поздрав колега! Ја бих пре рекао да нисам више тако активан ни на српској википедији, а на енглеској никад нисам ни био... Face-smile.svg Знам да неки хрватски и албански уредници на енг. вики таквим проблемима приступају кампањски, што није добро. Али ћу свакако погледати о чему се ради и покушати помоћи! Радован 16:53, 18. март 2018. (CET)

Зворничка митр.[уреди]

Здраво. Уклонио сам чланак и од њега направио преусмјерење ка Епархији. Више се не намјеравам бавити епархијама на начин како сам хтио, тако да сам сагласан да се ради уједначености поједини чланци о историјским епархијама (нпр. Хумска, Зетска) споје са чланцима о садашњим епархијама — њиховим континуитетима под другим називима. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:10, 18. март 2018. (CET) с. р.

Католичанство[уреди]

Ајде олади са преименовањем католичанства у католицизам. Не знам одакле ти идеја да је тако боље или правилиније. Самарџија (разговор) 18:12, 19. март 2018. (CET)

Самарџија, пријатељу обрати пажњу на обраћање и обавести се о значењу појмова и о насловима чланака. Чланак католицизам се односи на Католичку цркву, а појам Католичанство је вишезначан, пошто се може односити и на католицизам и на католичност као теолошки концепт (саборност) у Православној цркви. Према томе, када се говори о Католичкој цркви употребљава се прецизан појам католицизам. То су основне ствари, не брукај се. Сорабино (разговор) 06:14, 20. март 2018. (CET)
Извињавам се због начина обраћања али нигде ниси навео неку правописну референцу. Где се, осим у СПЦ, користи појам католицизма? Самарџија (разговор) 17:46, 20. март 2018. (CET)
Самарџија, ОК ево баци поглед на резултете претраге за употребу појма "католицизам" у стручној литератури на Google Books Search. Потпуно је неспорна ствар да се појам "католицизам" употребљава за Католичку цркву, док је појам "католичанство" вишезначан. Зато је потребно употребљавати прецизан појам. Сорабино (разговор) 08:21, 21. март 2018. (CET)