Srpska pravoslavna crkva u Drugom svetskom ratu

Горњокарловачки епископ Сава Трлајић, погубљен од усташа 1941. године

Srpska pravoslavna crkva u Drugom svetskom ratu je teško stradala, jer se našla u teškoj poziciji i komplikovanim odnosima između okupatorkih snaga, kolaboracionističkih režima i oslobodilačkih pokreta.

Nemci

Nemci su smatrali da su SPC i njeni predstavnici bili glavni saradnici u izvođenju puča 27. 3. 1941. godine. Od početka okupacije Srpska pravoslavna crkva je za Nemce bila ozbiljan politički i obaveštajno-bezbednosni problem. Zbog toga je i prvih dana rata jedan od ciljeva bilo hapšenje crkvenih velikodostojnika, posebno onih koji su bili smatrani najotvorenijim neprijateljima nemačke politike, pre svega patrijarha Gavrila Dožića, episkopa Irineja Đorđevića i Nikolaja Velimirovića.

Okupacione snage su zauzele zgradu Srpske Patrijaršije čime su hteli da unište i onemoguće i centralnu vlast Srpske pravoslavne Crkve. Zgrada Patrijaršije je pretvorena u vojnu kasarnu a sav nameštaj, biblioteka, gotov novac, dragocenosti potpuno su opljačkani a delom i arhive uništene.

U svom izveštaju Gerstenmajer je tvrdio da je teško stanje Srpske pravoslavne crkve bilo „prirodna posledica“ antinemačke politike patrijarha Gavrila, koji je na taj način „bitno doprineo katastrofi svoje zemlje i crkve“. Ukazujući na izuzetno težak položaj SPC i njene pastve u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, prenosio je utisak da „u pravoslavnim krugovima u Srbiji postoji duboki gnev zbog postupaka Hrvata. Od strane ustaša desetine hiljada Srba u Hrvatskoj je prinuđeno da pređe na katolicizam“, dok su drugi ubijani i proterani bez imovine. On je predložio nemačkom poslaniku u Beogradu Bencleru da umesto, po njegovoj oceni, „apsolutno antinemački i šovinističko-srpski“ opredeljenog mitropolita Josifa, za patrijarhovog zamenika bude postavljen episkop Velimirović, patrijarhov oponent, kome je, opet, nemačkoj strani smetala njegova probritanska orijentacija.

Kolaboracionističke vlasti u okupiranoj Srbiji

Vlada narodnog spasa Milana Nedića, u cilju borbe protiv partizana i četnika tražila je od SPC aktivniji odnos u cilju osuđivanja otpora okupatoru i podržavanje kolaboracionističke vlade. SPC je odbila saradnju sa Nemcima, pozivajući se na crkvene kanone svetih otaca, i na činjenicu da je patrijarh Gavrilo, kao i mnogobrojno sveštenstvo, zarobljen i interniran u nemački konclogor. Sa Milanom Nedićem su veze održavane silom prilika kako bi se organizacija SPC očuvala tokom rata.

Patrijarha Gavrila uhapsili su Nemci 25. aprila 1941. godine u manastiru Ostrog, a onda je prebačen u zatvor Gestapoa u Beogradu. Intervencijom Milana Aćimovića, Komesarska uprava je uticala na delimično ublažavanje zatvorskog režima, a kasnije je prebačen u strogi pritvor u manastir Rakovicu. Članovima Sinoda odobrena je poseta patrijarhu 7. jula 1941, godine.

Posle formiranja okupacionih vlasti Crkva je radi regulisanja svojih materijalnih primanja od države bila upućena na najbliži kontakt sa državnim vlastima. Kako su pak državne vlasti izlazile u tom pogledu i po svojim mogućnostima skoro u najvećoj meri u susret, Crkva se osećala s te bar strane u jednu ruku od domaćih državnih vlasti zaštićena sve dotle dok ce nije pokušalo, da se i Crkva uvuče u profanu političku borbu, kojom je dirigovao okupator u smislu svojih okupatorskih: ratnih i opštih političkih ciljeva.

Ljotićevi sledbenici napadali su vrh SPC-a jer se nije jasno stavio na stranu Nedića i osudio oružani otpor okupatoru. Dimitrije Najdanović i Miroslav Spalajković su optuživali SPC da je iznutra nagriđen „crvenim demonizmom“.

„ Високопреосвећени, ја видим да је наша црква попустила у овим тешким данима и то баш сада када се ја овако очајно борим против комунизма (подвукао К. Пећанац). И поред мојих очекивања, ја до сада нисам чуо да је црква упутила неки апел… Благодарећи мом великом пријатељу Краусу, ја сам успео да отклоним сумње у националну исправност неких црквених руководилаца…

Ми не тражимо да Ви узмете мач и пушку, али је данас пре свега ваша дужност да замахнете духовним мачем и осветлате име наше цркве у борби која се данас води.

” — Коста Пећанац, писмо упућено митрополиту шумадијском Јосифу, 24. априла 1942. године

Komunisti

Episkopat SPC komunistima Josipa Broza nikada nije bio naklonjen. Međutim, smatralo se da u postojećim okolnostima, crkva ne sme da se okreće protiv „svoje zabludele dece“ i da raspiruje bratoubilački rat.

Na Saboru u Nikšiću 29. decembra 1943. godine komunizam je osuđen kao najveći neprijatelj Crkve i naroda.

Broj sveštenika Srpske pravoslavne crkve koji su pristupili partizanima je daleko veći od broja sveštenih lica drugih konfesija.

Četnici

Hrvatsko-američki istoričar Jozo Tomašević smatra da su četnici tokom Drugog svetskog rata imali značajnu podršku Srpske pravoslavne crkve. Cilj četnika je bio odbrana monarhije Karađorđevića i obnova Kraljevine Jugoslavije.

Veći deo sveštenstva i skoro čitav episkopat Srpske pravoslavne crkve sarađivao je za vreme rata sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini Draže Mihailovića. Đuro Đurović, generalni sekretar Centralnog nacionalnog komiteta JVuO, je tokom svog suđenja 1945. svedočio da je „3/4 pravoslavnog sveštenstva podržavalo pokret Draže Mihailovića“. Većina klera je još pre rata bila antikomunistički nastrojena.

Tokom rata u Jugoslaviji su čak neki pravoslavni sveštenici postali četnički komandanti, kao npr. Momčilo Đujić i Savo Božić. Joanikije Lipovac, crnogorsko-primorski mitropolit SPC, je za vreme Drugog svjetskog rata pregovarao sa italijanskim i nemačkim okupatorom i podržavao aktivno četnički pokret.

Ustaše

Srpska pravoslavna crkva se 1941. našla na udaru brutalnih ustaških mera koje su imale za cilj njeno potpuno uništenje na svim teritorijama pod njihovom vlašću. Ante Pavelić je prilikom susreta sa Hitlerom u Berlinu, 6. juna 1941. godine, optužio Srpsku pravoslavnu crkvu za „istorijsku prevaru“ i „prisvajanje“ dela hrvatskog naroda u čijem je „odnarođavanju“ imala ulogu u Bosni i Hercegovini.

Ustaše su 5. maja 1941. uhapsile i odmah ubile banjalučkog episkopa Platona Jovanovića, zatim su 12. maja uhvatile i ubrzo ubile sarajevskog mitropolita Petra Zimonjića, a sredinom avgusta ubijen je episkop gornjokarlovački Sava Trlajić. Od maja do decembra 1941, ustaše su ubile još preko 150 sveštenika Srpske pravoslavne crkve.

Od 1941. do 1945. u NDH je uništeno, spaljeno, oštećeno ili oskrnavljeno više od 450 pravoslavnih crkava, a ubijeno, proterano i pokatoličeno više od milion pravoslavnih Srba.

Ustaški komandanti, počinitelji i učesnici u genocidu protiv srpskog naroda, među kojima su bili i sveštenici hrvatske rimokatoličke crkve imali su za cilj da unište srpsko nacionalno biće u NDH i obrišu tragove njihove istorijske prisutnosti.

U hramovima SPC uništeni su monumentalni ikonostasi, hiljade ikona, veliki broj rukopisa i retkih knjiga, uključujući knjige - knjige rođenih, venčanih i umrlih, opsežne arhivske građe i veliki broj crkvenih objekata kulturno-istorijskog značaja i lepote.

Литература

• Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. 
• Симић, Сима (1958). Прекрштавање Срба за време Другог светског рата. Титоград: Графички завод. 
• Paris, Edmond (1961). Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945: A Record of Racial and Religious Persecutions and Massacres. Chicago: American Institute for Balkan Affairs. 
• Basta, Milan (1971). Agonija i slom Nezavisne Države Hrvatske. Beograd: Rad. 
• Jelić-Butić, Fikreta (1977). Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska 1941-1945. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, Školska knjiga. 
• Дурковић-Јакшић, Љубомир (1978). Платон Јовановић, епископ бањалучки (1874-1941). Еџворт: Српска православна епархија источно-америчка и канадска. 
• Basta, Milan (1986). Rat je završen 7 dana kasnije (5 изд.). Beograd: Privredni pregled. 
• Milošević, Slobodan D. (1985). „O prekrštavanju pravoslavnog stanovništva u NDH u vreme Drugog svetskog rata” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 3 (2): 71—92. 
• Bulajić, Milan (1988). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 1. Beograd: Rad. 
• Bulajić, Milan (1988). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 2. Beograd: Rad. 
• Bulajić, Milan (1989). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 3. Beograd: Rad. 
• Bulajić, Milan (1989). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. 4. Beograd: Rad. 
• Ђурић, Вељко Ђ. (1989). Усташе и православље: Хрватска православна црква. Београд. 
• Ђурић, Вељко Ђ. (1991). Прекрштавање Срба у Независној Држави Хрватској: Прилози за историју верског геноцида. Београд: Алфа. 
• Јевтић, Атанасије (1989). „Хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941-1989)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 33 (1-2): 55—79. 
• Јевтић, Атанасије (1990). Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990. Приштина: Јединство. 
• Јевтић, Атанасије (1991). „О унијаћењу на територији Српске православне цркве” (PDF). Теолошки погледи. 24 (1-4): 131—146. 
• Ђурић, Вељко Ђ. (1997). Голгота Српске православне цркве 1941-1945. Београд: Народна књига, Алфа. 
• Ђорђе Милиша, "Клеро-фашизам - главни чинилац усташке политике", Catena Mundi, књ. 2, Београд 1992, 192-195.
• Bulajić, Milan (1992). Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis. 1. Beograd: Politika. 
• Bulajić, Milan (1992). Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis. 2. Beograd: Politika. 
• Ривели, Марко Аурелио (1999). Надбискуп геноцида: Монсињор Степинац, Ватикан и усташка диктатура у Хрватској 1941-1945. Никшић: Јасен. 
• Mužić, Ivan (1991). Pavelić i Stepinac. Split: Logos. 
• Mužić, Ivan (2003). Katolička crkva, Stepinac i Pavelić. Split: Marjan Tisak. 
• Ristović, Milan (2000). Treći Rajh i pravoslavne crkve na Balkanu u Drugom svetskom ratu. 
• Радић, Радмила (2006). Живот у временима: Гаврило Дожић 1881-1950 (1. изд.). Београд: Институт за новију историју Србије. 
• Радић, Радмила (2011) [2006]. Живот у временима: Патријарх Гаврило Дожић 1881-1950 (2. доп. изд.). Београд: Православни богословски факултет. 
• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: The Chetniks. 1. Stanford: Stanford University Press. 
• Tomašević, Jozo (1979). Četnici u drugom svjetskom ratu 1941-1945. Zagreb: Liber. 
• Tomasevich, Jozo (2001). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. 2. Stanford: Stanford University Press. 
• Tomašević, Jozo (2010). Rat i revolucija u Jugoslaviji 1941-1945: Okupacija i kolaboracija. Zagreb: EPH, Liber. 
• Phayer, Michael (2000). The Catholic Church and the Holocaust, 1930–1965. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. 
• Phayer, Michael (2008). Pius XII, the Holocaust, and the Cold War. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. 
• Bulajić, Milan (2007). Jasenovac: Uloga Vatikana u nacističkoj Hrvatskoj. Beograd: Pešić i sinovi. 
• Давидов, Динко (2013). Тотални геноцид: Независна Држава Хрватска 1941-1945. Београд: Завод за уџбенике. 
• Мирковић, Јован (2014). Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – photomonograph. Свет књиге, Београд. ISBN 978-86-7396-465-2. 
• Škiljan, Filip (2014). „Preveravanje Srba na području sjeverozapadne Hrvatske 1941. i 1942. godine” (PDF). Tokovi istorije: Časopis Instituta za noviju istoriju Srbije (1): 135—173. 
• Škiljan, Filip (2016). „Vjerski prijelazi s pravoslavne na rimokatoličku vjeroispovijest u NDH (1941-1945) na području arhiđakonata Svetačje (Novska, Nova Gradiška, Oriovac)” (PDF). Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе. 13 (31): 185—202. 
• Škiljan, Filip (2017). „Prevjeravanja pravoslavnih Srba u Goričkom arhiđakonatu (Karlovac i okolica) između 1941. i 1945. godine”. Архив: Часопис Архива Југославије. 18 (1-2): 127—145. 
• Lukač, Dušan (1988). „Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 6 (1-2): 53—85. 
• Пузовић, Предраг (2002). „Платон Јовановић, епископ бањалучки (1874-1941)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 61 (1): 243—251. 
• Стојановић, Александар (2012). „Радослав Грујић о преносу моштију српских светитеља априла 1942. године из НДХ У окупирану Србију” (PDF). Токови историје: Часопис Института за новију историју Србије (1): 69—86. 

Спољашње везе

• Предраг Мирковић: Приказ књиге "Духовни геноцид", Музеј СПЦ 1997.