Светско првенство у атлетици на отвореном 2011 — 400 метара за мушкарце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Daegu 2011.gif
Athletics pictogram.svg

Трка на 400 метара у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2011. у Тегуу одржана је 28. и 30. августа. на стадиону Тегу.

Титулу је бранио Лашон Мерит из САД, а који је дошао на првентво, после издржне забране такмичења од 2 године. Забрана је била на снази у време одржавања отвореног првенства САД у атлетици, па Мерит није могао да се такмичи. Од 1997. постоји пракса да победник Светског првенства аутоматски добио позив за следеће првенство, али САД предвиђа светски првак мора да се такмиче у националним првенствима. Посебном одлуком USATF дозвољено је да се Мерит такмичи. Мерит због немогућности да се такмичи пре првенства није био у потребној форми.

У квалификацијама спортисти обично покушавају користи минимални напор да прођу у други круг, међутим Мерит постиже резултат 44,35 који је најбољи светски резултат сезоне. Медијска пажња је фокусирана на Оскара Писторијусу из Јужноафричке Републике којем су као малом ампутиране обе ноге, такмичи се са уграђеним протезама и резултатом 45,39 квалификовао за полуфинале.

У првом полуфиналу Мерит је без већег напора победио са 44,76, Џермејн Гонзалес у трећем са 44,99 а 18-годишњи Кирани Џејмс лагано у другом са 45,20. Поред њих у финале су прошли и други такмичар из мале Гренаде Рондел Бартоломју, те близанци из Белгије Кевин и Жонатан Борле. Писториус је трчао 46,19 у свом полуфиналу и није се квалификовао. Светски првак постао је Кирани Џејмс победивши Лашон Мерита у самом циљу временом од 44,60 секунда.

Победници Лашон Мерит, Кирани Џејмс и Кевин Борле на победничком постољу

Земље учеснице[уреди]

Учествовало је 39 такмичара из 31 земље.

Освајачи медаља[уреди]

Gold medal world centered-2.svg Silver medal world centered-2.svg Bronze medal world centered-2.svg
Кирани Џејмс
Гренада Гренада
Лашон Мерит
Сједињене Америчке Државе САД
Кевин Борле
Белгија Белгија

Рекорди[уреди]

Рекорди пре 26. август 2011.

Светски рекорд 43,18 Мајкл Џонсон  САД Севиља, Шпанија 26. август 1999.
Рекорд светских првенстава
Најбољи резултат сезоне 44:61 Кирани Џејмс  Гренада Лондон, Уједињено Краљевство 5. август 2011.
Афрички рекорд 44,10 Гери Кикаја  ДР Конго Штутгарт, Немачка 9. септембар 2006.
Азијски рекорд 44,56 Мухамед Амер Ал-Малки  Оман Будимпешта, Мађарска 15. август 1988.
Северноамерички рекорд 43,18 Мајкл Џонсон  САД Севиља, Шпанија 26. август 1999.
Јужноамерички рекорд 44,29 Сандерлеи Парела  Бразил Севиља, Шпанија 26. август 1999.
Европски рекорд 44,33 Томас Шенлебе  Источна Немачка Рим, Италија 3. септембар 1987.
Океанијски рекорд 44,38 Дарен Кларк  Аустралија Сеул, Јужна Кореја 26. септембар 1988.

Најбољи резултати у 2011. години[уреди]

Десет најбржих атлетичара године на 400 метара пре првенства (27. августа 2011), заузимали су следећи пласман.[1] Два најбоља времена држе представници Гренаде, Кирани Џејмс и Рондел Бартоломју.

1 Кирани Џејмс  Гренада 44,61 5. август 2011.
2 Рондел Бартоломју  Гренада 44,65 2. април 2011.
3 Тони Макеј  САД 44,68 25. јун 2011.
4 Џермејн Гонзалес  Јамајка 44,9 29. јул 2011.
5 Кевин Борле  Белгија 44,74 9. јул 2011.
5 Лашон Мерит  САД 44,74 29. јул 2011.
7 Деметријус Пајндер  Бахаме 44,78 25. јун 2011.
8 Крис Браун  Бахаме 44,79 29. јул 2011.
9 Анџело Тејлор  САД 44,82 29. јул 2011.
10 Табари Хенри  Америчка Девичанска Острва 44,83 2. април 2011.

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на СП 2011.

Квалификационе норме[уреди]

А норма Б норма
45,25 45,70

Сатница[уреди]

Датум Време Коло
28. август 2011. 11:15 Квалификације
29. август 2011. 20:00 Полуфинале
30. август 2011. 21:45 Финале

Резултати[уреди]

Квалификације[уреди]

Квалификација: По 4 првопласирана атлетичара у свакој групи (КВ) плус 4 најбоља времена (кв) пролазе у полуфинале.[2]

Позиција Група Атлетичар Националност Време Напомена
1. 3 Лашон Мерит Сједињене Америчке Државе САД 44,35 КВ, СРС
2. 3 Кевин Борле Белгија Белгија 44,77 КВ
3. 1 Рондел Бартоломју Гренада Гренада 44,82 КВ
4. 1 Рени Куов Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 44,84 КВ, ЛРС
5. 2 Џермејн Гонзалес Јамајка Јамајка 45,12 КВ
5. 4 Кирани Џејмс Гренада Гренада 45,12 КВ
7. 1 Грег Никсон Сједињене Америчке Државе САД 45,16 КВ
7. 4 Жонатан Борле Белгија Белгија 45,16 КВ
9. 3 Рабах Јусиф Судан Судан 45,20 КВ
10. 1 Tабари Хенри Америчка Девичанска Острва Америчка Девичанска Острва 45,22 КВ
11. 5 Крис Браун Бахаме Бахами 45,29 КВ
12. 5 Мартин Руни Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 45,30 КВ, ЛРС
13. 4 Рамон Милер Бахаме Бахами 45,31 КВ, ЛРС
14. 5 Оскар Писторијус Јужноафричка Република Јужноафричка Република 45,39 КВ
15. 5 Феми Огуноде Катар Катар 45,42 КВ, ЛРС
16. 2 Џамал Торенс Сједињене Америчке Државе САД 45,44 КВ
17. 5 Нери Бринс Костарика Костарика 45,47 кв
18. 2 Марћин Марћинишин Пољска Пољска 45,51 КВ
19. 3 Јузо Канемару Јапан Јапан 45,51 КВ
20. 2 Деметријус Пајндер Бахаме Бахами 45,53 КВ
21. 1 Рајкер Хилтон Јамајка Јамајка 45,54 кв
22. 3 Павел Треникин Русија Русија 45,55 кв, ЛР
23. 4 Вилијам Колазо Куба Куба 45,89 КВ
24. 2 Ерисон Хуртолт Доминика Доминика 46,10 кв
25. 4 Парк Бонг Го Јужна Кореја Јужна Кореја 46,42 ЛРС
26. 5 Тони Макеј Сједињене Америчке Државе САД 46,76
27. 4 Пако Серибе Боцвана Боцвана 46,97
28. 1 Матију Гнанлиго Бенин Бенин 47,01
29. 4 Аугусто Стенли Парагвај Парагвај 47,31
30. 1 Нелсон Стоун Папуа Нова Гвинеја Папуа Нова Гвинеја 47,86
31. 5 Ахмед Мухамед Ал-Мерџаби Оман Оман 47,99
32. 3 Арнолд Сорина Vanuatu Вануату 48,76 ЛРС
33. 4 Баха ал Фара Држава Палестина Палестина 49,04 ЛР
34. 2 Николау Паланка Ангола Ангола 49,37 ЛРС
35. 1 Керфаља Камара Гвинеја Гвинеја 49,74 ЛР
36. 2 Ак Хатифи Таџудин Росити Брунеј Брунеј 50,12
-- 5 Абду Разак Рабо Сама Нигер Нигер Диск.
-- 3 Арисменди Пегуеро Доминиканска Република Доминиканска Република НС
-- 3 Гари Кикаја Демократска Република Конго Демократска Република Конго НС

Полуфинале[уреди]

Квалификација: По два најбоља из сваке групе (КВ) плус два најбоља по времену (кв) се квалификују за финале.[3]

Поз. Група Атлетичар Националност Време Напомена
1. 1 Лешон Мерит Сједињене Америчке Државе САД 44,76 КВ
2. 3 Џермејн Гонзалес Јамајка Јамајка 44,99 КВ
3. 1 Кевин Борле Белгија Белгија 45,02 КВ
4. 3 Жонатан Борле Белгија Белгија 45,14 КВ
5. 3 Рондел Бартоломју Гренада Гренада 45,17 кв
6. 2 Кирани Џејмс Гренада Гренада 45,20 КВ
7. 3 Феми Сеун Огуноде Катар Катар 45,41 кв, ЛРС
8. 1 Рабах Јусиф Судан Судан 45,43
9. 3 Грег Никсон Сједињене Америчке Државе САД 45,51
10. 2 Табари Хенри Америчка Девичанска Острва Америчка Девичанска Острва 45,53 КВ
11. 2 Крис Браун Бахаме Бахами 45,54
12. 3 Павел Треникин Русија Русија 45,68
13. 1 Рени Куов Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 45,72
14. 2 Џамал Торенс Сједињене Америчке Државе САД 45,73
15. 3 Деметриус Пиндер Бахаме Бахами 45,87
16. 1 Рамон Милер Бахаме Бахами 45,88
17. 2 Нери Бринс Костарика Костарика 45,93
18. 2 Марцин Марћинишин Пољска Пољска 45,94
19. 2 Мартин Руни Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 46,09
20. 1 Јузо Канемару Јапан Јапан 46,11
21. 1 Вилијам Колазо Куба Куба 46,13
22. 3 Оскар Писториус Јужноафричка Република Јужноафричка Република 46,19
23. 1 Ерисон Хуртолт Доминика Доминика 46,41
24. 2 Рајкер Хилтон Јамајка Јамајка 46,99

Финале[уреди]

[4]

Фото финиш финалне трке
Поз. Стаза Атлетичар Земља Време Напомена
Gold medal world centered-2.svg 5 Кирани Џејмс Гренада Гренада 44,60 ЛР
Silver medal world centered-2.svg 4 Лашон Мерит Сједињене Америчке Државе САД 44,63
Bronze medal world centered-2.svg 6 Кевин Борле Белгија Белгија 44,90
4. 3 Џермејн Гонзалес Јамајка Јамајка 44,99
5. 8 Жонатан Борле Белгија Белгија 45,07
6. 2 Рондел Бартоломју Гренада Гренада 45,45
7. 7 Табари Хенри Америчка Девичанска Острва Америчка Девичанска Острва 45,55
8. 1 Феми Сеун Огуноде Катар Катар 45,55

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]