Село се први пут помиње у повељи деспота Ђурађа 1429/1430. Деспот је издао великом челнику Радичу другу повељу којом је потврдио у вечну баштину цркву Благовештења Пречисте Богородице и села Будиловина и Мелентија на реци Расини, село Врбница и Себечевац у Крушевачкој власти, село Кожетино Долње и кућу у граду Новом Брду. Међутим поменута села су се тада налазила у турским рукама, тако да је Ђурађ условио њихову потврду само у случају да поново доспеју у његове руке.[1]
У насељу Себечевац живи 448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (39,1 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 150 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,64.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
^М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994, 117.
^„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.
Србија.svg)
