Шашиловац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шашиловац
Sasilovac.jpg
Шашиловац
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво
 — (2011) 385
Географске карактеристике
Координате 43°39′03″ СГШ; 21°14′05″ ИГД / 43.650833° СГШ; 21.234666° ИГД / 43.650833; 21.234666Координате: 43°39′03″ СГШ; 21°14′05″ ИГД / 43.650833° СГШ; 21.234666° ИГД / 43.650833; 21.234666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 252 м
Шашиловац на мапи Србије
Шашиловац
Шашиловац
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака

Шашиловац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 385 становника (према попису из 1991. било је 435 становника).

Историја[уреди]

До Другог српског устанка Шашиловац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шашиловац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Постоје две верзије око тога како је село добило назив. У првом називу села се крију две речи: шаша (трска, стабљике кукуруза) и ловац. Спајањем ове две речи околни народ је називао мештане ових брда који су били веома вешти у лову (Шаши-ловци, ловци из заседе). Село се и данас зове Шашиловац, а његови мештани (такође искусни ловци) радо причају о легендама ових брда и својих чувених предака.

Према другом, можда и најверодостојнијем је да се у то време налазио Турски логор на подручју дањашнег ШАШИЛОВЦА у коме је главни био бег Мухарем кога је народ због његових дела прозвао шашавим „ШАШКОМ“. Тада је постојао и манастир у селу и за време једне свадбе док су се сви сватови налазили на венчавању, Шашко нареди Турцима да заузму манастир, да све поубијају и да их баце у оближњи бунар. Тако је и било према легенди. За ту трагедију су чули хајдуци који су крстарили Темнићем и већ сутрадан су у шумама изнад дањашнег ШАШИЛОВЦА сачекали повећу групу Турака који су се преко Шумадије упутили за Београд. Турске војнике је ова група хајдука изненадила и катастрофално их поубијала, а Темнићем је муњевито прострујала вест да су хајдуци "шашаво" поубијали Турке. Од убијених Турака је оближњим потоком потекла крв према сливу Западне Мораве. По ШАШАВОМ убијању Турака се верује да је и село добило име ШАШИЛОВАЦ, везујући име села и за ловце, па је од речи "шашаво" и "ловац" настало име - ШАШИЛОВАЦ.

Образовање[уреди]

У Шашиловцу се од 1934. године налази огранак Основне школе ”Васа Пелагић”, са матицом у Падежу.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Шашиловац живи 308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (37,6 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 100 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 637
1953. 489
1961. 500
1971. 461
1981. 434
1991. 435 426
2002. 385 402
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
382 99,22 %
Црногорци
  
1 0,25 %
Мађари
  
1 0,25 %
непознато
  
0 0,0 %
Шашиловац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 8 8 8 8 8 8 9 9 9 9 9 9
Пореске главе* - 9 9 9 10 10 10 11 10 10 9 9
Арачке главе** 18 18 20 23 23 23 23 26 27 29 31 32
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Основна школа Васа Пелагић: То смо ми, Приступљено 3. 3. 2013.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]