Велики Шиљеговац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики Шиљеговац
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво
 — (2011) 2682
Географске карактеристике
Координате 43°31′01″ СГШ; 21°31′29″ ИГД / 43.516833° СГШ; 21.524666° ИГД / 43.516833; 21.524666Координате: 43°31′01″ СГШ; 21°31′29″ ИГД / 43.516833° СГШ; 21.524666° ИГД / 43.516833; 21.524666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 303 м
Велики Шиљеговац на мапи Србије
Велики Шиљеговац
Велики Шиљеговац
Остали подаци
Поштански број 37204
Позивни број 037
Регистарска ознака

Велики Шиљеговац је насељено место града Крушевца у Расинском округу, у подножју планине Јастребац, у средишту Долине Рибарске реке, на надморској висини 304 м. Према попису из 2002. било је 2682 становника (према попису из 1991. било је 2983 становника).

Општина Велики Шиљеговац[уреди]

До 1965, године је ово насеље седиште општине Велики Шиљеговац коју су чинила насељена места: Беласица, Бојинце, Бољевац, Црквина, Дворане, Ђунис, Гревци, Јошје, Каоник, Ловци, Мала Река, Мало Крушинце, Петина, Пољаци, Позлата, Рибаре (заједено са Рибарском Бањом која у то време није имала статус самосталног насељеног места), Рлица, Росица, Срндаље, Сушица, Велики Шиљеговац, Велико Крушинце, Здравиње, Зебица и Зубовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Крушевац.

Историја[уреди]

Први писани подаци о Шиљеговцу потичу из 1371. године у Повељи Кнеза Лазара. Име потиче од речи „шиљеже“, која се користи као назив за јагњад, с обзиром да је због специфичног рељефа и географског положаја овај простор био идеалан за бављење сточарством. У каснијим вековима, поред номада, овде су се насељавали и становници из других крајева Србије. У 19. веку се у насељу прави барутана, која је касније премештена у Крушевац и данас послује у оквиру Трајал корпорације (некадашљи називи: Милоје Закић, Обилићево). Због близине Јастрепца (који је најшумовитија планина у Србији), у Шиљеговцу је направљена стругара за обраду дрвета, које је посебном пругом уског колосека допремљано са Јастрепца. Стругара је опстала све до 60-их година 20. века, када су комунистичке власти запалиле[тражи се извор] стругару (главне машине су претходно склонили, а за пожар су окривили мештане који су чак одслужили затворску казну) и то искористили да погон преместе у Крушевац. Наследник тог погона је данашње предузеће Савремени дом. Тада је укинута и општина која је до тада постојала у Шиљеговцу и сви административни послови прешли су у Крушевац. Основна школа у Шиљеговцу почела је са радом 27. новембра 1866. и постоји и данас.

Данашњост[уреди]

Као и у прошлости, и данас је главно занимање сточарство, само што више нема номадског нити екстензивног, већ се, најчешће, говеда и свиње чувају у објектима који су направљени у последњих двадесетак година. Данас се ту чува више хиљада грла. Такође је изражена производња четинара и другог украсног биља.

Демографија[уреди]

У насељу Велики Шиљеговац живи 2197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,6 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.968
1953. 3.110
1961. 3.123
1971. 3.140
1981. 3.125
1991. 2.983 2.900
2002. 2.682 2.780
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.632 98,13 %
Роми
  
24 0,89 %
Црногорци
  
5 0,18 %
Муслимани
  
3 0,11 %
Македонци
  
3 0,11 %
Југословени
  
1 0,03 %
непознато
  
14 0,52 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]