Коњух (Крушевац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Коњух
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2011.1139
Географске карактеристике
Координате43°38′23″ СГШ; 21°10′31″ ИГД / 43.639666° СГШ; 21.175166° ИГД / 43.639666; 21.175166Координате: 43°38′23″ СГШ; 21°10′31″ ИГД / 43.639666° СГШ; 21.175166° ИГД / 43.639666; 21.175166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина229 м
Коњух на мапи Србије
Коњух
Коњух
Коњух на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број37254
Позивни број037
Регистарска ознака

Коњух је насељено место града Крушевца у Расинском округу.

Историја[уреди]

Најстарији сачувани писани извор који помиње село Коњух, датира из 1441. за време султана Мехмеда Освајача и следећи попис из 1445. године, где се наводи да село има 77 кућа (домаћинства) која плаћају порез, као и 10 удовица. Село је носило назив Коњуси, налазило се јужно од данашњег насеља, недалеко од леве обале Западне Мораве. Према народном предању у време кнеза Лазара Хребељановића, овде се налазила коњушница, а данас неки топоними попут речи кованлук, указују на могућност веродостојности предања. Активна је улога овог села за време Првог српског устанка. До Другог српског устанка Коњух се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Коњух улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Године 1821. у оквиру цркве Светог Николе у селу Комаране, почиње са радом прва сеоска школа, која је 1831. пресељена у Коњух. Током ослободилачких ратова 1912-18. долази до економског и демографског пад села. На иницијативу легендарног учитеља Герасима Вујића 1924. основана је прва задруга, која ће до 1991. бити позната по производњи винове лозе, која је била претежна врста делатности читавог краја. Задруга је носила назив Калемар и заједно са селима Велика Дренова, Медвеђа и Милутовац, била велики извозник садног материјла у Совјетски Савез. На првом републичком такмичењу села 1974. Коњух је победник на територији СР Србије. Исте године Коњух добија Вукову награду за свеукупни развој, и постаје прво село носилац овог престижног признања. Први турнир духовитости одржан 1995. на територији СР Југославије, припао је Коњуху, када су мештани овог села и званично добили потврду најдуховитијег народа тадашње државе. Програм је носио назив „И ми Коњух за фрку имамо“. Носилац свих активности поред задруге Калемар и месне заједнице Коњух, био је КУД Герасим Вујић. Село има основну школу која носи назив Брана Павловић, члан КПЈ стрељан у Крушевцу, на Слободишту 1941. године. Према попису из 2002. било је 1139 становника (према попису из 1991. било је 1312 становника).

Порекло становништва[уреди]

Према пореклу ондашње становништво Коњуха из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 4 породице са 42 куће.
  • Из околине има 5 породице са 74 куће.
  • Црногорских досељеника има 3 породице са 42 куће.
  • Вардарско-моравских досељеника има 1 породица са 12 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 10 куће.
  • Из Топлице има 2 породице са 9 куће.
  • Из Жупе има 2 породице са 7 куће.
  • Из Левче има 2 породице са 7 куће.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 4 куће.
  • Из Груже има 2 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]

Демографија[уреди]

У насељу Коњух живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,1 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.346
1953. 1.382
1961. 1.410
1971. 1.362
1981. 1.377
1991. 1.312 1.299
2002. 1.139 1.175
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.127 98,94 %
Црногорци
  
5 0,43 %
Руси
  
2 0,17 %
Роми
  
2 0,17 %
Бугари
  
2 0,17 %
Македонци
  
1 0,08 %
непознато
  
0 0,0 %
Коњух у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 81 83 81 83 84 87 88 90 98 100 103 110
Пореске главе* - 95 102 98 101 104 102 99 103 103 106 109
Арачке главе** 203 215 214 219 229 234 248 261 287 285 297 218
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]