Коњух (Крушевац)

Коњух
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2011.1139
Географске карактеристике
Координате43° 38′ 23″ СГШ; 21° 10′ 31″ ИГД / 43.639666° СГШ; 21.175166° ИГД / 43.639666; 21.175166Координате: 43° 38′ 23″ СГШ; 21° 10′ 31″ ИГД / 43.639666° СГШ; 21.175166° ИГД / 43.639666; 21.175166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина229 м
Коњух на мапи Србије
Коњух
Коњух
Коњух на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број37254
Позивни број037
Регистарска ознака

Коњух је насељено место града Крушевца у Расинском округу.

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарији сачувани писани извор који помиње село Коњух, датира из 1441. за време султана Мехмеда Освајача и следећи попис из 1445. године, где се наводи да село има 77 кућа (домаћинства) која плаћају порез, као и 10 удовица. Село је носило назив Коњуси, налазило се јужно од данашњег насеља, недалеко од леве обале Западне Мораве. Према народном предању у време кнеза Лазара Хребељановића, овде се налазила коњушница, а данас неки топоними попут речи кованлук, указују на могућност веродостојности предања.

Активна је улога овог села за време Првог српског устанка. До Другог српског устанка Коњух се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Коњух улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Године 1821. у оквиру цркве Светог Николе у селу Комаране, почиње са радом прва сеоска школа, која је 1831. пресељена у Коњух. Током ослободилачких ратова 1912-18. долази до економског и демографског пада села.

На иницијативу легендарног учитеља Герасима Вујића 1924. основана је прва задруга, чији је дом освећен у јулу 1936.[2] Задруга ће до 1991. бити позната по производњи винове лозе, која је била претежна врста делатности читавог краја. Задруга је носила назив Калемар и заједно са селима Велика Дренова, Медвеђа и Милутовац, била велики извозник садног материјла у Совјетски Савез. На првом републичком такмичењу села 1974. Коњух је победник на територији СР Србије. Исте године Коњух добија Вукову награду за свеукупни развој, и постаје прво село носилац овог престижног признања. Први турнир духовитости одржан 1995. на територији СР Југославије, припао је Коњуху, када су мештани овог села и званично добили потврду најдуховитијег народа тадашње државе. Програм је носио назив „И ми Коњух за фрку имамо“. Носилац свих активности поред задруге Калемар и месне заједнице Коњух, био је КУД Герасим Вујић. Село има основну школу која носи назив Брана Павловић, члан КПЈ стрељан у Крушевцу, на Слободишту 1941. године. Према попису из 2002. било је 1139 становника (према попису из 1991. било је 1312 становника).

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Према пореклу ондашње становништво Коњуха из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 4 породице са 42 куће.
  • Из околине има 5 породице са 74 куће.
  • Црногорских досељеника има 3 породице са 42 куће.
  • Вардарско-моравских досељеника има 1 породица са 12 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 10 куће.
  • Из Топлице има 2 породице са 9 куће.
  • Из Жупе има 2 породице са 7 куће.
  • Из Левче има 2 породице са 7 куће.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 4 куће.
  • Из Груже има 2 куће. (подаци датирају из 1905. године)[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Коњух живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,1 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.346
1953. 1.382
1961. 1.410
1971. 1.362
1981. 1.377
1991. 1.312 1.299
2002. 1.139 1.175
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.127 98,94%
Црногорци
  
5 0,43%
Руси
  
2 0,17%
Роми
  
2 0,17%
Бугари
  
2 0,17%
Македонци
  
1 0,08%
непознато
  
0 0,0%
Коњух у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 81 83 81 83 84 87 88 90 98 100 103 110
Пореске главе* - 95 102 98 101 104 102 99 103 103 106 109
Арачке главе** 203 215 214 219 229 234 248 261 287 285 297 218
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Политика”, 25. јул 1936
  3. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]