Шанац (Крушевац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шанац
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво
 — (2011) 1153
Географске карактеристике
Координате 43°37′16″ СГШ; 21°21′02″ ИГД / 43.621° СГШ; 21.3505° ИГД / 43.621; 21.3505Координате: 43°37′16″ СГШ; 21°21′02″ ИГД / 43.621° СГШ; 21.3505° ИГД / 43.621; 21.3505
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 136 м
Шанац на мапи Србије
Шанац
Шанац
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака

Шанац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1153 становника (према попису из 1991. било је 1285 становника).

Порекло имена[уреди]

Име Шанац, село је добило по шанчевима који се налазе на брду изнад села, а који су служили за одбрану од најезде Турака.

Историја[уреди]

До Другог српског устанка Шанац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шанац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Географија села[уреди]

Село се налази између реке са једне и брда са друге стране, тако да постје услови за лов и риболов. У селу се налази истурено одељење школе Драгослав Цекић коју похађају ђаци до четвртог разреда, док старији ђаци настављају школовање у оближњем селу Јасика удаљеном шест километара, где је матична школа. Село се налази на путу Крушевац-Варварин. Град Крушевац, коме село припада, се налази на раскршћу неколико туристичких центара у Србији, као што су: Врњачка Бања (30 км), Копаоник (50 км), Рибарска Бања (20 км) и Јастребац (10 км). На приближно истој удаљености само у другом смеру је варошица Варварин, место које и данас живи у прошлости од вашара до вашара, мир мештана ремети само прилив мештана који се налазе на привременом раду у иностранству у летњем периоду.

Демографија[уреди]

У насељу Шанац живи 979 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,8 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је мањи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.297
1953. 1.387
1961. 1.376
1971. 1.343
1981. 1.351
1991. 1.285 1.279
2002. 1.153 1.177
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.132 98,17 %
Роми
  
19 1,64 %
непознато
  
2 0,17 %
Шанац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 35 35 33 35 34 39 40 40 42 43 47 46
Пореске главе* - 44 47 45 43 46 47 49 47 47 55 52
Арачке главе** 79 82 87 81 84 85 107 126 113 114 127 127
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Према пореклу ондашње становништво Шанца из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 5 породице са 48 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 35 куће.
  • Из околине Врања има 2 породице са 17 куће.
  • Из околине Ниша има 1 породица са 16 куће.
  • Породица непознате старине има 10 куће. (подаци датирају из 1905. године)[5]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. Подаци: Насеља књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]