Кукљин
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Кукљин | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Расински |
| Град | Крушевац |
| Становништво | |
| — 2011. | 1794 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43°36′16″ СГШ; 21°13′50″ ИГД / 43.6044° СГШ; 21.2306° ИГДКоординате: 43°36′16″ СГШ; 21°13′50″ ИГД / 43.6044° СГШ; 21.2306° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Надм. висина | 180 м |
.svg)  Кукљин | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37255 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Кукљин је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1794 становника (према попису из 1991. било је 2068 становника).
Историја[уреди]
До Другог српског устанка Кукљин (тада Куклин) се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Кукљин улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Порекло становништва[уреди]
Према пореклу ондашње становништво Кукљина из 1905. године, може се овако распоредити:
- Староседеоца има 4 породице са 26 кућa.
- Из шире околине има 12 породицa са 79 кућa.
- Из Жупе има 9 породицa са 55 кућa.
- Из Врањског краја има 3 породице са 27 кућa.
- Из Топлице има 4 породице са 26 кућa.
- Из околине Ниша има 2 породице са 14 кућa.
- Из околине Краљева има 1 породица са 14 кућa.
- Из околине Сокобање има 1 породица са 7 кућa.
- Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 7 кућa.
- Из околине Рашке има 1 породица са 5 кућa.
Демографија[уреди]
У насељу Кукљин живи 1501 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,1 година (42,7 код мушкараца и 45,4 код жена). У насељу има 464 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| Кукљин у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 103 | 117 | 113 | 113 | 112 | 109 | 114 | 111 | 110 | 122 | 121 | 120 | |
| Пореске главе* | - | 129 | 124 | 126 | 125 | 126 | 124 | 173 | 115 | 117 | 121 | 113 | |
| Арачке главе** | 219 | 252 | 284 | 267 | 262 | 261 | 282 | 297 | 288 | 312 | 313 | 308 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
Занимљивости У овом селу је рођен Звонко Миленковић - Сисоје, главни певач групе Рокери с Мораву
Становништво према полу и старости[5]
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 11 | 37 | ||
| 75—79 | 47 | 65 | ||
| 70—74 | 52 | 82 | ||
| 65—69 | 58 | 62 | ||
| 60—64 | 42 | 50 | ||
| 55—59 | 51 | 39 | ||
| 50—54 | 89 | 82 | ||
| 45—49 | 92 | 88 | ||
| 40—44 | 53 | 59 | ||
| 35—39 | 38 | 39 | ||
| 30—34 | 58 | 55 | ||
| 25—29 | 52 | 58 | ||
| 20—24 | 57 | 44 | ||
| 15—19 | 49 | 46 | ||
| 10—14 | 37 | 51 | ||
| 5—9 | 41 | 37 | ||
| 0—4 | 35 | 38 | ||
| Просек : | 42,7 | 45,4 | ||
Домаћинства
| ||||||||||||||||||||||||
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 749 | 160 | 516 | 51 | 20 | 2 |
| Женски | 806 | 105 | 522 | 156 | 17 | 6 |
| УКУПНО | 1.555 | 265 | 1.038 | 207 | 37 | 8 |
Становништво по делатностима које обавља
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 379 | 108 | 0 | 1 | 158 |
| Женски | 203 | 86 | 0 | 0 | 45 |
| УКУПНО | 582 | 194 | 0 | 1 | 203 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 8 | 20 | 43 | 9 | 10 |
| Женски | 1 | 0 | 27 | 6 | 4 |
| УКУПНО | 9 | 20 | 70 | 15 | 14 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 8 | 3 | 4 |
| Женски | 2 | 2 | 1 | 11 | 17 |
| УКУПНО | 2 | 4 | 9 | 14 | 21 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 4 | |
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 09. 2013. Приступљено 12. 7. 2012.
