Крвавица (Крушевац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Крвавица (вишезначна одредница).
Крвавица
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво
 — (2011) 862
Положај
Координате 43°38′25″ СГШ; 21°15′10″ ИГД / 43.640333° СГШ; 21.252833° ИГД / 43.640333; 21.252833 Координате: 43°38′25″ СГШ; 21°15′10″ ИГД / 43.640333° СГШ; 21.252833° ИГД / 43.640333; 21.252833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 248 m
Крвавица на мапи Србије
Крвавица
Крвавица
Крвавица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 037
Регистарска ознака

Крвавица је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 862 становника (према попису из 1991. било је 898 становника).

Историја[уреди]

До Другог српског устанка Крвавица (тада Крвавице) се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Крвавица улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становңиштва[уреди]

Подаци из 1905. године)[2]

  • Рајковићи (24 k., Св. Никола), старинци.
  • Козићи и Јелићи (15 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили из Сталаћа у окр. крушевачком. Са Козићима у Бошњанима сматрају се као један род.
  • Максимовићи и Милићевићи (12 k., Св. Арханђео), доселили из Жупе.
  • Цветковићи (8 k., Св. Арханђео) су непознате старине.
  • Дамњановићи (6 k., Св. Никола), доселили из Жупе, а тамо из Топлице.
  • Белобрковићи (10 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан). Старином су са Косова, одакле су се преселили у Топлицу, а одатле у Жупу у село Лопаш, па отуда су дошли овамо.
  • Плетикапићи (3 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), пресељени од стариначког рода Радивојевић из Бошњана.
  • Милетићи (6 k., Св. Арханђео и Госпођиндан), доселили из Топлице.
  • Савковићи (10 k., Св. Илија и Св. Ћирик), доселили из крушевачког округа.
  • Маврићи (8 k., Св. Јован), пресељени из Глобара, а тамо су дошли из Топлице.
  • Ивановићи (7 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили из Жупе.

Демографија[уреди]

У насељу Крвавица живи 679 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 203 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 773
1953. 980
1961. 926
1971. 941
1981. 941
1991. 898 883
2002. 890 862
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
856 99,30 %
непознато
  
6 0,69 %
Крвавица у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 17 20 19 20 21 23 23 24 23 22 24 24
Пореске главе* - 25 23 22 25 26 25 24 25 24 27 28
Арачке главе** 56 54 53 55 59 61 64 69 69 70 72 75
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) (на језику: српском). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12.07.2012.  Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name ".D0.88.D0.B0.D0.B3.D0.BE.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.BD.D0.B0.D1.85.D0.B8.D1.98.D0.B0_I" defined multiple times with different content
  2. Подаци: Насеља: књ.6 (др Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) (на језику: српском). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12.07.2012. 

Спољашње везе[уреди]