Ђунис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђунис
Manastir Pokrova Presvete Bogorodice, Djunis.JPG
Манастир у Ђунису
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Град Крушевац
Становништво
Становништво
 — (2011) 812
Географске карактеристике
Координате 43°35′01″ СГШ; 21°30′16″ ИГД / 43.583666° СГШ; 21.504333° ИГД / 43.583666; 21.504333Координате: 43°35′01″ СГШ; 21°30′16″ ИГД / 43.583666° СГШ; 21.504333° ИГД / 43.583666; 21.504333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 257 м
Ђунис на мапи Србије
Ђунис
Ђунис
Остали подаци
Поштански број 37202
Позивни број 037
Регистарска ознака

Ђунис је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 812 становника (према попису из 1991. било је 1006 становника). Ово име које одудара од уобичајених топонима за српска села вероватно дугује имену свеца Дионисија коме је био посвећен један од многих манастира који су се у Ђунису некада налазили. У књизи ”Црквена уметност”[1] наводи се да су на ђунишком гробљу, недалеко од данашње парохијске цркве Светог Пантелејмона, подигнуте 1903, пронађени остаци старог хришћанског храма Светог Дионисија Ареопагита из 4. века. С обзиром на то да је реч Ђунис народни хипокористик - посрбљавање речи Дионис, а култ паганског божанства Диониса био је један од најраспрострањенијих на централном Балкану до доласка хришћанства [2], може се претпоставити да топоним Ђунис има далеко старије корене, из прехришћанског времена.

Географија[уреди]

Ђунис се налази у централној Србији у Расинском округу. Удаљен је око 210 km од Београда, 14 km од Крушевца и 8 km од ауто-пута Е-75, а налази се на главној железничкој линији нормалног колосека Београд - Ниш - Скопље - Солун на којој има своју путничку и теретну станицу. Смештен је у долини Јужне Мораве, а кроз њега протиче и Рибарска река.

У близини се налази Ђуниски вис.

Клима[уреди]

Клима Ђуниса је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са прилично свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Јастрепца, а зиме су снеговите са ретким оштрим мразевима.

Демографија[уреди]

У насељу Ђунис живи 696 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (44,1 код мушкараца и 49,9 код жена). У насељу има 276 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.567
1953. 1.637
1961. 1.417
1971. 1.278
1981. 1.139
1991. 1.006 976
2002. 812 833
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
779 95,93 %
Роми
  
19 2,33 %
Југословени
  
5 0,61 %
Црногорци
  
4 0,49 %
Хрвати
  
1 0,12 %
непознато
  
1 0,12 %


Историја[уреди]

Ђунис 1876. године. Аутор, руски фотограф, Громан је записао на полеђини слике: „Место са кога су Турци 9. октобра 1876. Ђунис узели

Ђунис је непропорционално својој величини имао веома бурну историју. Мада је често са својим бројним црквама и манастирима био на мети турских напада ретко није баш био битна тачка историјских дешавања све до српско-турског рата 1876. године када је српска војска под командом руског генерала Михаила Черњајева у Ђунису 17. октобра претрпела катастрофалан пораз, иначе једини у дотадашњој Черњајевљевој војној каријери.

Туризам[уреди]

Место пређашњег гроба грофа Рајевског на коме је сада сахрањено његово срце

Ђунис сваке године посети на десетине хиљада туриста, али су смештајни капацитети ипак неразвијени. Туристичке атракције Ђуниса представљају његови манастири, познати пецарошки локалитети на Јужној Морави, као и прилично очувана природа.

Највећи број ходочасника привлачи манастир Покрова Пресвете Богородице који је изузетно посећен током целе године, али на дан славе манастира, 14. октобра се сваке године окупи више десетина хиљада људи из целе Србије. Други ђунишки манастир, манастир св. Романа је такође једна од највећих српских светиња. Помиње се још 1020. у хрисовуљи византијског цара Василија Другог. Посебну пажњу буди податак да се у овом манастиру налази и гроб руског племића и добровољца Николаја Николајевича Рајевског који је у Толстојевом роману Ана Карењина представљен као Вронски. Вронски тј. Рајевски је по погибији првобитно био сахрањен у порти манастира да би касније био пренет у породичну гробницу у Русији, али је његово срце остављено да до данас почива у манастиру.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Протођакон Прибислав Симић ”Црквена уметност” издање Св. архијерејског сабора СПЦ 1994. http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/crkvena-umetnost/knjiga-1234/
  2. ^ Сања Пилиповић ”Тријада Зевса, Херкула и Диониса - прилог изучавању древних култова у Горњој Мезији” Институт за балканске студије, САНУ, Београд 2017 http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7653/2008/0350-76530839059P.pdf
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]