Каоник

С Википедије, слободне енциклопедије
Каоник
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2011.1460
Географске карактеристике
Координате43° 33′ 20″ С; 21° 29′ 23″ И / 43.5555° С; 21.489666° И / 43.5555; 21.489666Координате: 43° 33′ 20″ С; 21° 29′ 23″ И / 43.5555° С; 21.489666° И / 43.5555; 21.489666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина201 м
Каоник на мапи Србије
Каоник
Каоник
Каоник на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број37256
Позивни број037
Регистарска ознакаKŠ

Каоник је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1460 становника (према попису из 1991. било је 1652 становника).

Прошлост[уреди | уреди извор]

Око села су вођене борбе између Срба и Турака, октобра 1876. године током Првог српско-турског рата. На Каоник су нападали Черкези, у склопу турских трупа и спаљивали куће. Српски ровови су се налазили ниже села.[1]

У Каонику је 1896. године рођен Добривоје Милуновић,[2] потоњи "монах Калист", о чијем је подвижничком животу написана књига.[3]

Каоник је био 1901. године заједно са Ђунисом и Црквинама у склопу Ђуниске општине. Две године касније 1903. Црквине и Каоник се осамостаљују од Ђуниса, у нову Каоничку општину.[4]

Каоник је крајем 19. века село у Расинском срезу са школом. Школска зграда је 1881. године током рата била коришћена за смештај српских официра. Супружници Спасоје и Станија Спасојевић чине учитељски кадар 1892. године. Постојала је у њему 1896. године четвороразредна основна школа у којој раде два учитеља. Тада је школу похађало укупно 116 ученика.[5] Јулка Стојановић ту предаје до 1897. године. Тако је 1898. године прво и друго одељење држала Даринка Марковић, а треће и четврто учитељ Љубомир Игрошанац (и 1899). Подигнута је 1902. године нова школска зграда за једно одељење, са једним учитељским станом. Отишла је 1903. године из села учитељица Милица Глигоријевић, а дошла је на рад у месну школу 1903. године Јелисавета Тадић учитељица. Њу замењује 1907. године нова учитељица Драгиња Митровић. Отворена је 1912. године нова школска зграда у Каонику - Ђунису, у којој тада ради учитељица Персида Удовичић. Седиште школе за децу из оба села је тада у Ђунису. Учитељ Светислав Богдановић је примио дужност у јесен 1914. године у Каонику. За време Првог светског рата, 1916. године службу учитељску обавља Загорка Јовановић.[6]

Тридесетих година 20. века Каоник је веома богато и напредно место, на раскрсници главних саобраћајница.[7]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Каоник живи 1212 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,3 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 2.011
1953. 2.073
1961. 2.031
1971. 1.944
1981. 1.842
1991. 1.652 1.614
2002. 1.460 1.526
Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби
  
 1.418 97,12%
Роми
  
 34 2,32%
Румуни
  
 1 0,06%
непознато
  
 6 0,41%


Становништво према полу и старости[10]
м
ж
? 4
  
  
 2
80+ 23
  
  
 36
75—79 33
  
  
 47
70—74 48
  
  
 65
65—69 41
  
  
 56
60—64 46
  
  
 46
55—59 47
  
  
 45
50—54 66
  
  
 56
45—49 56
  
  
 59
40—44 39
  
  
 30
35—39 39
  
  
 34
30—34 45
  
  
 41
25—29 45
  
  
 45
20—24 36
  
  
 47
15—19 40
  
  
 37
10—14 33
  
  
 36
5—9 31
  
  
 35
0—4 35
  
  
 36
Просек : 43,3 45,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 382 396 435 443 424 409 379
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 56 75 50 51 48 50 35 11 3 0 3,85
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 608 118 424 48 17 1
Женски 646 78 429 119 19 1
УКУПНО 1.254 196 853 167 36 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 340 193 0 3 82
Женски 208 166 0 0 13
УКУПНО 548 359 0 3 95
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 13 19 0 8
Женски 1 0 12 2 1
УКУПНО 3 13 31 2 9
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 5 1 4
Женски 1 1 1 3 4
УКУПНО 1 1 6 4 8
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 8
Женски 0 0 0 3
УКУПНО 2 0 0 11

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
  2. ^ Иван Ивановић: "Упокојени Драинац", Београд 2017. године
  3. ^ Миливоје Ј. Јовановић: "Монах Калист", Београд 1911. године
  4. ^ "Полицајски гласник", Београд 1901-1903. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1896. године
  6. ^ "Београдске новине", Београд 1916. године
  7. ^ "Време", Београд 1931. године
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каоник&oldid=22673927”