Бивоље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бивоље
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2011.330
Географске карактеристике
Координате43°35′16″ СГШ; 21°20′47″ ИГД / 43.587736° СГШ; 21.346305° ИГД / 43.587736; 21.346305Координате: 43°35′16″ СГШ; 21°20′47″ ИГД / 43.587736° СГШ; 21.346305° ИГД / 43.587736; 21.346305
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Бивоље на мапи Србије
Бивоље
Бивоље
Остали подаци
Позивни број037
Регистарска ознака

Бивоље је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Брзим развојем града, у новије време и добијање нових функција Крушевац је израстао у индустријски центар наше земље. Захваљујући томе и непосредној близини град је вршио велики утицај на Бивоље, преношењем неких функција на њега. Индустријском функцијом Бивоље је почело да добија и неке особине града и градског живота, јер је доживело општи преображај.

Локација[уреди]

Бивоље је као ретко које друго село имало судбину да је морало да промени своје место и локацију. То је још једна његова специфичност, по којој се оно разликује и то треба истицати.

Стара локација Бивоља била је северније од садашњег насеља, удаљена око један километар и западније од Расине и гробља. У рељефном погледу било је на нижој речној тераси, која не би требало да буде плављена, али стицајем неких природних околности то се догађало. Зато је тај терен подводан са мочварама или ,, каловитом" месту. Тако је то било све до регулације корита и водостаја Расине. Таква локација се учинила погодном за староседеоце, јер су природна богатства и погодности привлачили. Турци су тражили ,, своје" по споразуму при колонизацији, били су под присмотром, јер Турци нису уважавали неродне године због поплава, сушних лета и пљачке. Главни проблем и велика недаћа на старој локацији биле су поплаве Мораве и Расине, од којих су се ланчано ређале многе друге недаће, међу којима је била и маларија. То је успоравало развој, нанодило велике штете, па када жетва подбаци било је и гладовања. Често је и насеље било угрожено са кућама од слабог материјала и без темеља, али најтеже се подносила животна неизвесност због појаве заразних болести, од којих њихова псохичка мора од врло честе појаве ,, њихове" маларије. Од маларије се умирало у летњој половини године, када су се појављивали ројеви комараца, а друге заразне болести као што су куга, колера, туберкулоза, тифус и друге, појављивале су се увек непредвиђено изазивајући депопулизацију. Неке епидемије су биле катастрофалне и остале упамћене и записане, као што су биле 1789, 1790, 1832. и 1837. године.

Пресељење је за Бивоље била прекретница у његовом животу и развоју, јер је тако решило свој животни проблем опстанка. Приближавањем граду убрзан је развој приградске привреде па са бољим животом оно постаје највеће и најбогатије у округу.[1]

Регионални положај[уреди]

Налази се у средњем делу Србије, на дну источног дела Крушевачке котлине. Ближе гледано, оно је на десној страни Западне Мораве и левој обали Расине, у њиховим доњим токовима.

У саобраћајном погледу Бивоље се налази на главној магистрали попречног правца, која пролази долином Западне Мораве и повезује градове Крушевац, Краљево, Чачак, Ужице, а тиме источну и западну Србију. Ова саобраћајница пресеца северни део насеља Бивоља и зато може лако да се повеже са ширим регионом и целом земљом. Железничка пруга се на истоку, код Сталаћа, повезује се са пругом Београд-Ниш, која је кичма нашег железничког саобраћаја, а на западу пресецајући Ибарску магистралу код Ужица се повезује са пругом Београд-Бар. Паралелно са овом пругом пролази друм који се на истоку повезује код Појата са ауто-путем Београд-Ниш, који је кичма нашег друмског саобраћаја, а западу такође пресецајући Ибарску магистралу, преко Ужица и Златибора, повезује се са Јадранским морем.

Поред ове главне саобраћајнице за положај Бивоља значајни су и неки регионални путеви, који се зракасто одвајају од Крушевца и повезују са ближом и даљом околином овог краја.

[2]

Локални положај[уреди]

Локални положај Бивоља је такође врло повољан, јер насеље лежи на вишој речној тераси, која је одвојена од ниже речне терасе стрмим одсеком висине 5 до 6 метара и има 150 метара надморску висину, због чега је безбедан од поплава које су некада, на старој локацији и на нижој речној тераси, причињавале велике штете и биле узрочник заразних болести. Бивоље се налаѕи између Расине на истоку и Крушевца на западу, са којим је добро повезано густом мрежом својих путева и улица.

Атар Бивоља[уреди]

Атар Бивоља је издужен у правцу север-југ и шири се према северу у доста неправилном облику. Заузима простор на десној страни Западне Мораве и обе стране Расине, са њиховим алувијалним равнинама и нижом речном терасом. Највећи део атара мештани зову кључ.

Граница атара[уреди]

Са севера се граничи атарима Јасике, Гавеза и Шанца, а границу чини ток Западне Мораве.

Са истока се граничи атарима Макрешана, Дедине и Паруновца заузимајући узани појас десне алувијалне равни Расине.

Са југа се граничи само атаром Малог Головода и Прњавор[потребна одредница]а, где су подигнута нова насеља Колонија, Пејтон и Катанга. Ова насеља су сада спојена, а одваја их само кратка двосмерна улица у висини вашаришта.

Са запада се граничи градом. Насеља су спојена, а раздвајају их улице Шумадијска, Омладинска и друге мање. Даље према северу граничи се са атаром Лазарице, све до тока Западне Мораве.

Величина атара[уреди]

Према првом катастарском премеру од 1936. године, површина атара Бивоља износила је 894 хектара. На основу пописа од 1939. године бивоље је имало 3522 становника и било је највеће насеље у широј околини. После Другог светског рата дошло је до смањења површине атара, по Законима о национализацији и аграрној реформи, када је неким богатијим домаћинствима одузета земља без икакве надокнаде. Касније је, по Закону о грађевинском земљишту, за потребе града одузет, велики комплекс земљишта на југу атара, уз минималну накнаду. Тако је атар сужен и скраћен, а на тој површини су изграђена градска насеља Колонија и Пејтон. На осталом суженом делу према Расини касније је бесправном градњом подигнуто насеље Катанга, како га зову његови житељи. Од почетка су прва два насеља припадала граду, а касније и треће насеље, тако да, административно, Месна заједница ,, Василије Анчевић не прелази преко улице Веце Корчагина. Трајно су смањене плодне површине и у другим деловима насеља бесправном градњом, затим због подизања индустријских погона, одбрамбених бедема од поплава, канала за наводњавање, обилазница и др.

Подаци о површини бивољског атара постоје јер је раније Бивоље било посебна катастарска општина, до шездесетих година, када је припојена граду. После тога сви подаци су исказани збирно као градска целина, а ништа посебно само за Бивоље. Бивоље је 1974. године званично административно припојено Крушевцу, по генералном Урбанистичком плану, који је те године усвојен. Зато оно не постоји у билтенима о званичном попису становништва у земљи 1981. и 1991. године.

Мостови[уреди]

Мост који није у употреби
Нови мост

Мостови преко Расине доста значе за локални положај. Има их шест. Од њих највећи значај имају горњи и доњи мост, јер су на главним саобраћајницама које воде према истоку и ауто-путу и врло су оптерећени. Они су изграђени 1985. године на месту старих гвоздених. Поред доњег, новог моста, још увек стоји стари гвоздени, тако да се може видети како су изгледали и колико су били уски. На њима је често долазило до застоја у саобраћају, као и до саобраћајних удеса у којима су често страдали пешаци. Трећи по значају мост који је у употреби јесте гвоздени железнички мост који је подигнут још 1910. године када је и пруга постављена. Он је сличан гвозденим мостовима, који су замењени на путевима. Овај мост се не користи због наменске градње, нема патос. Од оних који се још не користи је и нови бетонски мост, узводно од железничког моста, на источној обилазници, која још није завршена. На крају, узводно од доњег моста постоји висећи или спортски мост код игралишта фудбалског клуба Борац, који повезује игралиште са клупским просторијама, које су на левој страни реке Расине.

Обилазнице[уреди]

Обилазнице, поред поменутих мостова на Расини, имају велики значај за растерећење аутомобилског саобраћаја кроз град и насеље Бивоље. Да се то постигне пројектоване су две обилазнице: северна и источна и обе су добрим делом у атару Бивоља. Започете су са градњом 1985. године, када и мостови, али ни једна није још потпуно завршена. Северна обилазница је трасирана поред Западне Мораве, од надвожњака у Макрешану до близу железничке станице у Кошевима. Њен први део преко атара Бивоља је потпуно завршен од Макрешана до јасичког пута и већ се користи. Источна обилазница је завршена само на релацији од доњег до горњег моста са десне стране Расине. Оба су порушена бомбардовањем 1999. године, а бетонски је обновљен крајем исте године па се користи, што је врло значајно за насеље, јер је тако скренут транзитни саобраћај дуж насеља. На поменутом завршеном дели изграђене су и две савремене раскрснице, у чијој близини су бензинске пумпе. Она треба да пресеца обе главне саобраћајнице, које воде према истоку преко поменутих раскрсница. Од поменутог новог моста на Расини треба да се настави са градњом северног крака источне обилазнице. Она треба да пресеца по средини, Бивољски кључ и споји, са северном обилазницом у близини Шљункаре. Слично је и са њеним јужним краком, који треба од раскрснице да продужи уз Расину десном страном и споји се са путем за Брус. Да се то оствари она мора да преко два моста пређе на леву страну Расине, како је планирано и споји јужније и северније од Поправног дома завршена 2002. године. Значај ових обилазница је велики, јер растерећује саобраћај кроз насеље и чини га безбеднијим.

Демографија[уреди]

У насељу Бивоље живи 242 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 34,9 година (34,0 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 106 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.588
1953. 2.769
1961. 3.420
1971. 6.905
1981. 212
1991. 186 185
2002. 330 332
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
269 81,51 %
Роми
  
51 15,45 %
Албанци
  
3 0,90 %
Југословени
  
3 0,90 %
непознато
  
4 1,21 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Улице по именима погинулих бораца у Другог светском рату[уреди]

Списак улица
Саве Милошевића Витомира Давидовића
Живорада Станковића Драгана Миљковића
Светислава Милосављевића Милорада Васиљевића
Вукашина Здравковића Миодрага Ракића
Перице Цекића Слободанке Петровић
Радомира Андрића Миодрага Станковића
Бориса Патроногића Радомира Симића
Радомира Милосвљевића Радомира Стефановића
Ивана Букомски Слободана Рајковића
Момира Гајића Бранислава Стефановића
Србољуба Вуксановића Животе Стојадиновића
Иве Јакића Бранка Алексића
Живке Гвозденовић Јохана Пристела
Славка Златана Драгана Рајковића
Радета Митића Момира Ивановића
Момира Петровића

[6]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Томић 2002, стр. 216.
  2. ^ Томић 2002, стр. 7.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ Томић 2002, стр. 576.

Литература[уреди]

  • Томић, Благоје (2002). Бивоље и Бивољчани. Бивоље. ISBN 978-86-903307-0-6.