Синиша Гогић

С Википедије, слободне енциклопедије
Синиша Гогић
Лични подаци
Пуно име Синиша Гогић
Датум рођења (1963-10-20)20. октобар 1963.(60 год.)
Место рођења Ниш, СФРЈ
Позиција нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
19821987
19871989
19891993
19931997
19972000
20002002
2002
ФК Раднички Ниш
ФК Рад
ФК АПОЕЛ
ФК Анортозис
ФК Олимпијакос
ФК АПОЕЛ
ФК Никозија
Укупно
40
51
95
78
83
51
6
396
(4)
(5)
(61)
(60)
(24)
(24)
(2)
(180)
Репрезентативна каријера
19941999 Кипар[1] 37 (8)
Тренерска каријера
20072008
2009
20092010
20102011
20112012
20122013
2013
2014
2016
ФК Аполон Лимасол
ФК Црвена звезда
ФК Панетоликос
ФК Шенџен
ФК Олимпијакос (млађе категорије)
ФК Ерготелис
ФК Ираклис Солун
ФК Напредак Крушевац
ФК Шенџен
* Датум актуелизовања: 13.10 2017

Синиша Гогић (Ниш, 20. октобар 1963) је бивши српски и југословенски фудбалер и садашњи фудбалски тренер. Током фудбалске каријере играо је на позицији нападача за ФК Раднички Ниш, где је започео своју каријеру, а затим за ФК Рад, ФК АПОЕЛ, ФК Анортозис, ФК Олимпијакос, ФК АПОЕЛ и ФК Олимпијакос Никозија где је окончао фудбалску каријеру и посветио се тренерском послу.

Фудбалска каријера[уреди | уреди извор]

Након почетка каријере у ФК Раднички Ниш и ФК Рад, одлази у Кипар 1989. године, где са ФК АПОЕЛ осваја шампионат. Исте године, Гогић постаје најбољи стрелац Прве кипарске лиге, са 19 постигнутих голова. Остаје у ФК АПОЕЛ неколико година и поново осваја шампионат у сезони 19911992, као и куп 19921993. године.
1993. године, након расправе са тренером ФК АПОЕЛ, напушта клуб и одлази у ФК Анортозис, где такође постаје најбољи стрелац, овај пут са 26 постигнутих голова. Наредне сезоне, са овим клубом осваја првенство (1994/95) по први пут после 32 године и историји овог клуба, где Гогић постиже 24 гола и постаје други најбољи стрелац првенства.
Имао је сјајну сезону 1996/97. (14 голова у 13 утакмица), што је изазвало интересовање ФК Олимпијакос, у који прелази када је имао 33. године, 1997. Остао је у ФК Олимпијакос 4 године и баш у то време клуб је доминирао у домаћој лиги. За ове четири године ФК Олимпијакос постао је шампион Грчке (1997—2000). 1998/99, била је једна од најбољих сезона за овај клуб, јер је клуб освојио дуплу круну и први пут је достигао четвртфинале УЕФА Лиге шампиона.
Гогић је сматран за једног од најбољих играча Олимпијакоса у највећем успеху клуба, на грчким и европским такмичењима. Његов надимак међу навијачима био је "Паппоус", што значи "деда", јер није до касне каријере имао среће са клубским успехом на већем нивоу.
Поред великих клупских успеха, играо је и за фудбалску репрезентацију Кипра, где је на 37 утакмица постигао 8 голова.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру започео је 2007. године у ФК Аполон Лимасол, који је тренирао до наредне године. 14. септембра 2008. године у самом финишу сезоне, постаје помоћни тренер Црвене звезде, када је као помоћник заменио смењеног Чедомира Јаневског.[2] За првог тренера ФК Црвена звезда именован је 9. маја 2009. године, а на тренерској клупи овог типа остао је врло кратко.
Исте године, Гогић преузима ФК Панетоликос (2009—2010), па затим ФК Шенџен (2010—2011), да би 2011. године преузео млађе категорије ФК Олимпијакос и њих тренирао до наредне, 2012. године.
Након тога одлази на Крит и почиње да тренира ФК Ерготелис[3] (2012—2013), a затим 2013. године ФК Ираклис Солун[4], да би се 2014. године вратио у Србију и тренирао ФК Напредак Крушевац.
Од 2016. године на клупи је Шенџена, који игра у другој кинеској лиги.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Cyprus – Record International Players”. rssf.com. 6. 2. 2008. Приступљено 15. 5. 2008. 
  2. ^ Siniša Gogić – golgeter i trener
  3. ^ „Ο Σίνισα Γκόγκιτς ανέλαβε την τεχνική ηγεσία του Εργοτέλη (Sinica Gogic is the manager of Ergotelis)” (на језику: Greek). Irakleio: In.gr. 28. 6. 2012. Архивирано из оригинала 3. 7. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  4. ^ „Η ΠΑΕ ΗΡΑΚΛΗΣ 1908 ανακοινώνει την πρόσληψη του προπονητή κ.Gogic Sinisa στην τεχνική ηγεσία του ΗΡΑΚΛΗ” (на језику: Greek). Thessaloniki: fciraklis.gr. 29. 5. 2013. Архивирано из оригинала 18. 6. 2013. г. Приступљено 13. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]