Александар Кристић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Кристић
Kristic-aleksandar.jpg
Лични подаци
Пуно име Александар Кристић
Датум рођења (1970-10-05)5. октобар 1970.(50 год.)
Место рођења Ваљево, СФРЈ
Висина 1,86 м
Позиција одбрамбени
Јуниорска каријера
Крушик
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1990—1991
1992—1994
1995
1995
1996
1996—1997
1997—1998
1998—2001
2001—2002
Бор
Црвена звезда
Дегерфорш
ОФК Београд
Земун
Етникос Астерас
Црвена звезда
Салернитана
Београд

51
7
6
21
20
15

17

(0)
(0)
(2)
(1)
(1)
(1)

(1)
Репрезентативна каријера
1998. СР Југославија 1 (0)
Тренерска каријера

2008—2010
2010
2011
2011—2012
2014
2015—2016
ОФК Београд (млађе кат.)
Црвена звезда (помоћник)
Црвена звезда
Црвена звезда (млађе кат.)
Напредак Крушевац
Бурирам јунајтед (помоћник)
Пекинг (помоћник)

Александар Кристић (Ваљево, 5. октобар 1970) је бивши српски фудбалер, а данас фудбалски тренер.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Фудбалом је почео да се бави у пионирима ваљевског Крушика, где су га на финалном турниру Првенства Србије запазили људи из Црвене звезде, па је у мају 1984. са свега 13 и по година прешао у редове црвено-белих. Прошао је Звездину омладинску школу, а за први тим је у периоду од 1992. до 1995. године и током пролећног дела сезоне 1997/98. одиграо укупно 84 такмичарске утакмице, постигао један гол и учествовао у освајању две шампионске титуле 1992. и 1995. године и два национална купа 1993. и 1995. године.

Пре него што је дебитовао за Звезду био је на позајмицама у Бору и Мачви из Шапца, а Владица Поповић му је пружио шансу на три последња меча у шампионату 1991/92, када је екипа трећу годину у низу освојила титулу првака. Био је у тиму и на два Куп сусрета те сезоне. Кристић је у сезони 1992/93. одиграо 17 лигашких мечева, а у освајању Купа је забележио шест наступа. Наредне сезоне се у другом делу усталио у одбрани црвено-белих одигравши укупно 24 првенствена и три Куп меча, али клуб није успео да освоји трофеј.

Ипак, Звезда у сезони 1994/95. стиже до дупле круне, а Кристић је одиграо седам лигашких и два Куп сусрета. Касније је током 1995. носио дрес шведског Дегерфорша и ОФК Београда, а за Земун је 1996. године одиграо 21 првенствени меч уз један гол. У сезони 1996/97. наступао је за грчки Етникос Астерас (20 утакмица, један погодак), а у Звезду се вратио у другом делу сезоне 1997/98, када је појачао млади тим који су предводили Дејан Станковић и Перица Огњеновић. Одиграо је 15 утакмица у првенству, постигао гол главом на 109. вечитом дербију, када је довео Звезду у вођство, да би касније Дејан Станковић обезбедио црвено-белима победу у Хумској од 2:1. Кристић је забележио и пет одиграних сусрета у Купу, али је Обилић зауставио екипу у полуфиналу на пенале. Тим са Врачара је освојио и титулу те сезоне.

Аца Кристић је каријеру наставио у италијанској Салернитани, чији је члан био од 1998. до 2001. године. У првој сезони је затресао мрежу главом на дебију против Болоње, само 30 секунди по уласку у игру у победи екипе из Салерна од 4:0, али је касније његов тим испао у Серију Б. На крају каријере је носио дрес Београда у сезони 2001/02, када је на 17 утакмица једном успео да се упише у стрелце.

Кристић је за репрезентацију СР Југославије наступио на једном сусрету: 25. фебруара 1998. у пријатељској утакмици против Аргентине (1:3) у Мар де Плати.[1]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Водио је екипе Хајдука са Лиона, Палилулца и Сопота, а пет година је био и тренер у млађим категоријама ОФК Београда.[2] У Црвеној звезди је био помоћни тренер од 2007. до 2010. године, а први тим је преузео у августу 2010. године, након оставке Ратка Достанића.[3] У последњем колу јесењег дела, Звезда је ремизирала против Војводине (2:2) у Београду, након вођства од 2:0, па је смењен због заостатка од пет бодова на табели.

Водио је и млађе категорије црвено-белих, а у сезони 2011/12. био је на клупи крушевачког Напретка, да би 2013. постао асистент Божидара Бандовића у азербејџанском Бакуу. Радио је и као помоћни тренер у омладинској селекцији Србије, а од 2014. године био је помоћник Бандовићу у Бурирам јунајтеду са Тајланда, да би касније на позив Александра Станојевића стигао у редове Пекинг Ентерпрајзиса где је био асистент у стручном штабу.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Александар Кристић”. Reprezentacija.rs. Приступљено 7. 1. 2012. 
  2. ^ „У фудбалу не сме да буде демократије”. politika.rs. Приступљено 11. 9. 2010. 
  3. ^ „Кристић уместо Достанића”. Crvenazvezdafk.com. Приступљено 7. 1. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]