Ратко Достанић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ратко Достанић
Лични подаци
Датум рођења (1959-10-25)25. октобар 1959.(59 год.)
Место рођења Лучани, ФНРЈ
Позиција тренер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1981-1983
1983-1986
1986-1987
1987-1988
1988-1990
1990-1992
1992-1994
1994-1995
1995-1996
Тимок
Рад
Бурж
Каен
Ле Ман
Родез
Ред Стар
Шателро
Монлисон
Тренерска каријера
1995-1996
1999-2001
2001
2002-2003
2003
2003-2004
2004-2005
2006
2007
2007
2007-2008
2008
2008
2008-2009
2009
2009-2010
2010
2011-2012
2013
2013-2014
2014-2015
2015-2016
2016-2017
2017
2018
Монлисон
Црвена звезда (помоћник)
Обилић
Левски Софија (помоћник)
Сартид
Славија Софија
Црвена звезда
Славија Софија
ОФК Београд
Бежанија
Верија
Далијан
Вардар
Срем
Левски Софија
Црвена звезда (директор)
Црвена звезда
Дијагорас
Зестафони
Верија
Бизертин
АЕЛ
Левадијакос
Верија
АЕЛ

Ратко Достанић (Лучани, 25. октобар 1959) је бивши српски фудбалер а данас фудбалски тренер.

Играчка каријера[уреди]

Био је фудбалер (одбрамбени играч) зајечарског Тимока и београдског Рада, мада је прошао све млађе категорије Партизана али никада није постао првотимац црно-белих. Потом одлази у Француску где наступа за Бурж, Каен, Ле Ман, Родез, Ред Стар, Шатеру и Монлисон у коме је почео тренерску каријеру.

Тренерска каријера[уреди]

Достанић је тренерску каријеру почео у француском нижелигашу Монлисону где је био тренер-играч. Касније је био помоћник Славољубу Муслину у Црвеној звезди а први српски клуб који је самостално водио је био Обилић током другог дела сезоне 2000/01. Након тога је поново био помоћник Муслину али овога пута у Левском из Софије. У јуну 2003. је преузео Сартид из Смедерева,[1] али је клуб напустио већ у децембру исте године.[2]

Током 2003. и 2004. године је водио Славију из Софије, да би у септембру 2004. преузео Црвену звезду наследивши Љупка Петровића који је поднео оставку након пораза у Купу УЕФА од Зенита (0:4).[3] Као тренер Црвене звезде, Достанић је у шампионату 2004/05. завршио на другом месту, са шест бодова иза Партизана, док је у Купу изгубио у финалу од Железника. Смењен је у јулу 2005, а на његово место је дошао Валтер Зенга.[4]

Након Звезде, Достанић је поново водио Славију из Софије, да би крајем 2006. године преузео ОФК Београд.[5] ОФК Београд је био један од најбољих тимова Суперлиге у јесењем делу првенства, али је од доласка Достанића за тренера у зимској паузи кренуло све лоше по тим са Карабурме и завршило се тиме да је уместо у разигравању за титулу ОФК Београд морао у лигу за опстанак.[6] Након испадања у плеј-аут Достанић је крајем марта 2007. поднео оставку.[7] Свега недељу дана касније, Достанић преузима Бежанију која је претходно обезбедила играње у разигравању за титулу.[8] Водио је тим до 4. места на табели што је највећи успех у историји ФК Бежанија. Тиме су остварили пласман у Куп УЕФА. Достанић је на крају сезоне напустио Бежанију у нади да ће наћи инострани ангажман, а клуб је преузео Милољуб Остојић који је испао већ на првој препреци у Купу УЕФА од албанске Бесе. Убрзо је Остојић напустио клуб а Достанић је крајем августа 2007. поново преузео Бежанију.[9][10] Ипак Бежанија се после 7. кола налазила на претпоследњем месту Суперлиге са свега четири освојена бода, па је Достанић напустио клуб.[11]

Током јесени 2007. године кратко је водио грчку Верију, а потом је у јануару 2008. преузео кинески Далијан где се такође није дуго задржао. Током лета 2008. преузима Вардар који је напустио у октобру исте године због тога што је Македонија признала независност Косова.[12] Крајем октобра 2008. преузима прволигаша Срем из Сремске Митровице са циљем да клубу обезбеди суперлигашки статус.[13] Након слабијих резултата Достанић је поднео оставку у априлу 2009. године.[14] У јулу 2009. преузима Левски из Софије.[15] Убрзо је са екипом освојио Суперкуп Бугарске. Водио је екипу у 3. колу квалификација за Лигу шампиона, у којој је елиминисао Интер из Бакуа. Ипак, потом је дошла елиминација у последњој рунди квалификација од мађарског Дебрецина, а растанак са Достанићем је дошао средином октобра 2009. након првенственог пораза од Берое из Старе Загоре са 1:0. Слабији резултати у првенству и чак 15 бодова мање од највећег ривала софијског ЦСКА коштали су Достанића посла.[16]

У децембру 2009. Достанић је постао директор омладинске школе Црвене звезде, а већ у марту 2010. преузео је по други пут у каријери први тим „црвено-белих”. Заменио је Владимира Петровића Пижона који је претходно смењен иако је држао прво место на табели.[17] Клуб је под тренерском палицом Достанића изгубио лидерску позицију на табели српског првенства, али је потом успео да освоји национални Куп. Достанић је оставку поднео у августу 2010. после елиминације Црвене звезде од Слована из Братиславе у трећем колу квалификација за Лигу Европе.[18]

Током сезоне 2011/12. је водио грчки Дијагорас, а током 2013. је кратко био тренер грузијског Зестафонија. У новембру 2013. преузео је по други пут грчку Верију, која се у том моменту налазила на последњем месту првенства Грчке.[19] Успео је да направи успех и сачува Верију у првој лиги Грчке.[20] Током сезоне 2014/15. радио је у Тунису у редовима четвороструког првака Бизертина. Ипак није успео да до краја изгура сезону у овом клубу. Достанић је добио отказ у марту 2015. због серије слабих резултата тунижанског клуба. После три узастопна пораза, руководство Бизертина је одлучило да раскине уговор са Достанићем.[21]

Током лета 2015. преузео је АЕЛ из Ларисе. У клубу се задржао до фебруара 2016. када је поднео неопозиву оставку и напустио кормило грчког друголигаша којег је предводио у 25 првенствених мечева. Разлог Достанићевог одласка је сукоб са најскупљим играчем тима Себастијаном Најаром. Управа клуба је одлучила да врати Аргентинца у тим после суспензије, а Достанић није желео да пређе преко тога и поднео је оставку.[22] У јуну 2016. је преузео грчког прволигаша Левадијакоса.[23] Водио је тим до јануара 2017. када је отпуштен након неколико слабих резултата.[24]

У фебруару 2017. преузима по трећи пут грчку Верију, са задатком да помогне тиму да опстане у првој лиги Грчке.[25] После девет првенствених мечева на клупи Верије, Достанић је отпуштен коло пре краја шампионата. У Верији је забележио биланс од три победе и шест пораза и то није било довољно да се избори опстанак. Коло пре краја, Верија се налазила на последњем месту на табели са пет бодова мање од Астераса који је први изнад зоне опстанка.[26]

Референце[уреди]

  1. ^ „Ратко Достанић на клупи Сартида”. b92.net. 24. 6. 2003. 
  2. ^ „Б92: Достанић напустио Сартид”. b92.net. 23. 12. 2003. 
  3. ^ „Достанић ипак тренер Ц. Звезде”. b92.net. 25. 9. 2004. 
  4. ^ „Достанић : Нећу да пљујем по Звезди”. novosti.rs. 21. 7. 2005. 
  5. ^ „Достанић нови тренер ОФК Београда”. mondo.rs. 25. 12. 2006. 
  6. ^ „Достанић упропастио "романтичаре" па отишао”. mondo.rs. 31. 3. 2007. 
  7. ^ „Ратко Достанић поднео оставку”. b92.net. 1. 4. 2007. 
  8. ^ „Беквалац отишао из Бежаније, дошао Достанић”. mondo.rs. 6. 4. 2007. 
  9. ^ „Брзо решење”. sportskacentrala.com. 28. 8. 2007. 
  10. ^ „Достанић поново на клупи Бежаније”. b92.net. 28. 8. 2007. 
  11. ^ „Спорт - укратко...”. glas-javnosti.rs. 
  12. ^ „Због одлуке о признању Косова Достанић напустио Вардар”. sport.blic.rs. 11. 10. 2008. 
  13. ^ „Достанић преузео Срем”. mondo.rs. 30. 10. 2008. 
  14. ^ „ПЛС: Достанић напустио Срем”. mondo.rs. 27. 4. 2009. 
  15. ^ „Ратко Достанић преузео Левски”. b92.net. 23. 7. 2009. 
  16. ^ „Растали се Достанић и Левски”. mondo.rs. 19. 10. 2009. 
  17. ^ „Пижон смењен, нови тренер Звезде Ратко Достанић!”. sport.blic.rs. 21. 3. 2010. 
  18. ^ „Достанић напустио Звезду”. novosti.rs. 6. 8. 2010. 
  19. ^ „Достанић преузео Верију”. novosti.rs. 18. 11. 2013. 
  20. ^ „Достанић: Да се више не прича да сам Кратко Останић”. novosti.rs. 15. 4. 2014. 
  21. ^ „Достанић се није дуго задржао у Тунису”. mozzartsport.com. 17. 3. 2015. 
  22. ^ „Ратко Достанић отишао у сузама”. mozzartsport.com. 24. 2. 2016. 
  23. ^ „Ратко Достанић има нови посао!”. mozzartsport.com. 7. 6. 2016. 
  24. ^ „Достанић добио отказ у 17. клубу у каријери”. mozzartsport.com. 12. 1. 2017. 
  25. ^ „Верија: Достанић “вади кестење. novosti.rs. 13. 2. 2017. 
  26. ^ „Отказ Ратку Дотанићу”. mozzartsport.com. 26. 4. 2017. 

Спољашње везе[уреди]