Строги природни резерват Клисура реке Ресаве

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Клисура реке Ресаве је резерват који обухвата клисуру кроз коју протиче река Ресава. Заштићена површина има укупно 1140,68 хектара. Смештена је у горњем току реке Ресаве у близини Деспотовца.

Клисура реке Ресаве
Мапа са локацијом заштићене области Клисура реке Ресаве
Мапа са локацијом заштићене области Клисура реке Ресаве
Мјесто  Србија
Најближи град Деспотовац
Координате 44°06′02″N 21°26′14″E / 44.10056° СГШ; 21.43722° ИГД / 44.10056; 21.43722Координате: 44°06′02″N 21°26′14″E / 44.10056° СГШ; 21.43722° ИГД / 44.10056; 21.43722
Површина 1140.68 ha
Управљачко тијело Србија

Физичкогеографске карактеристике природног резервата[1][уреди]

Клисура реке Ресаве је настала усецањем реке у кречњачку подлогу. Стране клисуре се издижу и до 300 и више метара изнад тока реке, а њен правац пружања је исток - запад. Клисура је извијугана, а на неколико места се ломи скоро под правим углом.[2]

 Вегетација у природном резервату[1][уреди]

Вегетација клисуре реке Ресаве одликује се великом разноврсношћу заједница које се смењују на релативно малим растојањима.

Од посебног су значаја за развитак богате и сложене мезофилне вегетације увале које се спуштају према дну клисуре. Значајне су и стрме стене, које су често неприступачне, тако да су се на њима очувале бројне ретке и реликтне биљне врсте. Тако се у клисури јављају појединачна стабла црног бора (Pinus nigra), тисе (Taxus bacata), јеле (Abies alba) и др.

Реликтне полидоминантне заједнице које у свом саставу садрже велики број едификатора и неке терцијарне реликте, често  и зимзелене врсте, карактеришу ову клисуру са притокама као научно најзначајније и још довољно непроучено подручје у Србији. Очување неких реликтних врста са неприступачним стенама, указује на богатство састава шумске вегетације у прошлости и на постојање других, четинарских заједница у овом подручју. Црни бор је у прошлости свакако био шире распрострањен, док се данас задржао само на стенама и неприступачним местима, што је случај са тисом, јелом, и другим врстама

Вегетација на дну клисуре[уреди]

На дну клисуре и у увалама које се спуштају према току реке, су мезофилне реликтне полидоминантне шуме типа Fagetocolurnetum mixtum у којима се срећу следеће биљне врсте:

Вегетација у вишим слојевима клисуре[уреди]

У вишим, стрмим и изложенијим деловима клисуре, на плићем и скелетнијем земљишту, срећемо реликтну термофилну шумску заједницу типа Acetero – Fraxineto colurnetum mixtum и њене деградационе стадијуме у којима се јављају следеће биљне врсте: 

  • мечја леска – Corylus colurna
  • црни јасен – Fraxinus ornus
  • планински јавор – Acer campestre
  • дивља крушка – Pyrus pyraster

Термофилне заједнице[уреди]

Најинтересантнија реликтна термофилна заједница овога подручја јесте заједница јоргована, мечје леске и других врста: Syringeto-colurnetum mixtum, али је много шире распрострањен деградациони стадијум Syringeto-monspesuleto, који се трајно одржава у измењеним условима, на изложеним сувим и топлим стаништима, плитким скелетним рендзинама и на стрмим странама. У заједници ниске шуме типа Syringeto-monspesuleto colurnetum, срећемо следеће дивље врсте: 

  • рашељка – Prunus mahlaeb
  • јоргован – Syringa vulgaris
  • црни јасен – Fraxinus ornus 

            У Ресавској клисури запажене су и друге заједнице које са реликтним заједницама чине једну вегетацијску целину и изграђују еколошко-ценотичке низове, који у зависности од услова станишта, веома често и на мањим растојањима смењују на терену. Тако срећемо букове шуме са липом (Fagetum montanum tilietosum), Букове шуме са орахом (Fagetum montanum juglandetosum), букове шуме са мечјом леском (Fagetum montanum colurnetosum), чисте букове шуме на кречњацима (Fagetum montanum calcilicolum) и др.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Студија природних условаи генерални пројекат заштите, уређења и адекватног коришћења подручја горње Ресаве као предела посебних природних одлика. Београд : Републички завод за заштиту природе. 1972.
  2. ^ Манојловић, П. и Петровић, Д.(2003) Геоморфологија. Београд:Географски факултет

Спољашње везе[уреди]