Архимандрит Тихон (Ракићевић)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Тихон Ракићевић)
Тихон
(Ракићевић)
Архимандрит Тихон 2019.
Лични подаци
Световно имеАлександар Ракићевић
Датум рођења(1971-10-25)25. октобар 1971. (52 год.)
Место рођењаЧачак, СФР Југославија
ОбразовањеГимназија Чачак, Школа за дизајн у Београду
УниверзитетПравославни богословски факултет Универзитета у Београду – доктор наука (2014)

Православни богословски факултет Универзитета у Београду – магистар (2008)

Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду (1995)
игуман манастира Студенице
Годинеод 2004.
ПретходникТимотеј Миливојевић

Тихон (световно Александар Ракићевић, Чачак, 25. октобар 1971) архимандрит је Српске православне цркве и игуман манастира Студенице.

Биографија[уреди | уреди извор]

Архимандрит Тихон је рођен у Чачку 25. октобра 1971. године, као Александар Ракићевић. У овом граду завршава основну школу и прва два разреда у Чачанској гимназији.[1] [2] Након тога уписује Школу за дизајн у Београду, коју завршава 1990. године. На Факултету примењених уметности Београдског универзитета дипломирао је 1995. године на одсеку за зидно сликарство, након чега на истом факултету уписује постдипломске студије и запошљава се као асистент-приправник.[3]

Године 1996. одлази да постане искушеник у манастиру Студеници, код игумана архимандрита Јулијана (Кнежевића). Монах постаје 1997. године, исте године постаје јерођакон, а 1999. године јеромонах. Изабран је за игумана 2004. године.[4] Исте године епископ Хризостом производи га у чин архимандрита.

Закључно са 2003. годином положио је све богословске диференцијалне испите и уписао постдипломске студије на катедри за литургику Православног богословског факултета у Београду. После положених испита на постдипломским студијама 2005. године почиње да ради магистарску тезу Икона у литургији: функција и смисао, коју је одбранио 2008. године.[5]

Доктор теолошких наука постао је 2014. године када је, на истом факултету, одбранио докторску дисертацију[6] на тему Олтарска преграда-иконостас од IV до средине XVII века: форма, функција и значење.[7] [8] Истражује и пише научне радове у вези са културним и духовним наслеђем манастира Студенице.[9][10][11][12] Посебну пажњу посвећуje раду Светога Саве у овом манастиру 1207. до 1215. године.[13] [14] [15] Покренуо је и у својству уредника учествовао у капиталним пројектима објављивања тројезичног издања Студеничког Типика[16][17] и двојезичног издања Евергетидског Типика.[18][19] Руководио је пројектима превођења дела Светог Саве на више страних језика. За пројекат "Дигитална Студеница",[20][21][22] реализован 2018. године поводом обележавања јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, Манастир Студеница добио је Светосавску награду.[23] Поставка пројекта „Дигитална Студеница“ представљена је јавности у склопу изложбе "Духовно и културно наслеђе Манастира Студенице: древност, постојаност, савременост" [24] у Галерији ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар - 31. март 2020).[25][26][27][28]

Звање научног сарадника стекао је 2018. године, a реизабран је 2023. године.[3]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Ракићевић, Тихон (2013). Борба за достојанство: изложење живота и мученичког подвига ученице Милице Костић (1956-1974). Београд: Издавачки фонд Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке. ISBN 978-86-84799-01-4.  COBISS.SR 201179148

Одабрани објављени радови

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Tihon Rakićević, iguman manastira Studenica, u čačanskoj Gimnaziji”. regionalnevesti.net. 26. 09. 2017. Приступљено 07. 06. 2023. 
  2. ^ „Врлином до правог царства земаљског” (PDF). gimnazija-cacak.edu.rs. 8. 6. 2023. Приступљено 08. 06. 2023. 
  3. ^ а б „Извештај о реизбору Архимандрита др Тихона М. Ракићевића у научно звање научни сарадник” (PDF). Универзитет у Београду — Православни богословски факултет. 2022. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2023. г. 
  4. ^ „Зборник Матице српске за друштвене науке 152 (3/2015)” (PDF). maticasrpska.org.rs. 07. 06. 2023. Приступљено 07. 06. 2023. 
  5. ^ Ракићевић, Тихон (07. 06. 2023). „Икона у Литургији : литургијска функција и смисао иконе”. plus.cobiss.net. Приступљено 07. 06. 2023. 
  6. ^ „Игуман студенички Тихон одбранио докторску дисертацију”. spc.rs. 10. 04. 2014. Приступљено 07. 06. 2023. 
  7. ^ „Нови доктори наука Православног богословског факултета”. bfspc.bg.ac.rs. 17. 03. 2016. Приступљено 07. 06. 2023. 
  8. ^ „Архимандрит мр Тихон Ракићевић одбранио је докторску дисертацију”. bfspc.bg.ac.rs. 08. 04. 2014. Приступљено 07. 06. 2023. 
  9. ^ „Архимандрит др Тихон (Ракићевић): Студеничко Распеће”. spc.rs. 14. 04. 2023. Приступљено 07. 06. 2023. 
  10. ^ „Studenica Monastery - Made of marble and spirit. An exhibition of art and history of the ancient Serbian Lavra.”. artsandculture.google.com. access-date 08.06.2023. Приступљено 08.06.2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ „ResearchGate”. access-date: 08.06.2023. Приступљено 08.06.2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ „Студеничке теме на Седмој националној конференцији византолога у Српској академији наука и уметности”. www.manastirstudenica.rs. 26. 06. 2021. Приступљено 16. 08. 2023. 
  13. ^ Зеленовић, Филип (09. 05. 2022). „Предавање архимандрита др Тихона (Ракићевића) уочи славе Светосавског храма у Краљеву”. eparhija-zicka.rs. Приступљено 07. 06. 2023. 
  14. ^ Ракићевић, Тихон (12. 11. 2018). „Настанак завршног дела Савиног Житија Светог Симеона у светлости Хиландарског рукописа број 387”. www.dais.sanu.ac.rs. Приступљено 16. 08. 2023. 
  15. ^ Ракићевић, Тихон (15. 10. 2016). „ЕСХАТОЛОШКА ВИЗИЈА ТЕОДОРА СТУДИТА (Хиландар 387) У КТИТОРСКОМ ЖИТИЈУ ТИПИКА МАНАСТИРА СТУДЕНИЦЕ (IX H 8 [Š 10])” (PDF). https://doiserbia.nb.rs/issue.aspx?issueid=2877. Приступљено 16. 08. 2023.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  16. ^ Svetigora (22. 02. 2019). „Gost radija "Svetigora" : Iguman studenički Tihon (Rakićević)”. studenicainfo.rs. Приступљено 07. 06. 2023. 
  17. ^ „Маја Анђелковић добитница признања за ,,Студенички типик" Светог Саве”. filum.kg.ac.rs. 24. 05. 2019. Приступљено 07. 06. 2023. 
  18. ^ Џомић, Велибор (јануар 2021. године). „Двојезично издање Евергетидског типика (Манастир Студеница, 2020)”. eparhija-zicka.rs. Приступљено 07.06.2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date=, |archive-date= (помоћ)
  19. ^ Džomić, Velibor. „Anđelković Maja, Tihon Rakićević (ur). 2020. Evergetidski tipik. Manastir Studenica.” (PDF). anali.rs. Приступљено 08. 06. 2023. 
  20. ^ Čikarić, Svetlana (10. 03. 2019). „Sveti Sava dočekuje goste u Studenici”. politika.rs. Приступљено 07. 06. 2023. 
  21. ^ „Digital_Studenica”. liveviewstudio.com. 03. 08. 2018. Приступљено 07. 06. 2023. 
  22. ^ „Digitalna_Studenica / 2018”. youtube.com. 27. 01. 2019. Приступљено 08. 06. 2023. 
  23. ^ М., М. (27. 01. 2020). „MEDALJE, EKOLOGIJA, HUMANITARNI RAD... Ministar Šarčević uručio Svetosavske nagrade najboljim srpskim učenicima, vaspitačima, profesorima”. blic.rs. Приступљено 07. 06. 2023. 
  24. ^ Телевизија, Храм (15. 12. 2019). „Изложба о манастиру Студеница у Галерији САНУ”. www.youtube.com. Приступљено 15. 08. 2023. 
  25. ^ Kralj, Miljana (13. 12. 2019). „Izložba povodom osam vekova autokefalnosti SPC: Studenica, na spoju Istoka i Zapada”. www.novosti.rs. Приступљено 15. 08. 2023. 
  26. ^ Galerije i Muzeji. „Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice”. www.galerijeimuzeji.rs. Приступљено 15. 08. 2023. 
  27. ^ Манастир, Студеница (03. 03. 2020). „Изложба манастира Студеница у САНУ”. www.youtube.com. Приступљено 15. 08. 2023. 
  28. ^ Ђуровић, Жељко (14. 12. 2019). „Студеница у облицима и богатству сабираних вековима”. www.studenicainfo.rs. Приступљено 15. 08. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Архимандрит_Тихон_(Ракићевић)&oldid=27542860”