Епархије Српске православне цркве

С Википедије, слободне енциклопедије
Епархије Српске православне цркве на простору бивше Југославије
Епархије Српске православне цркве на простору Србије од 2006. до 2010. године.
Епархије Српске православне цркве у Европи до преустројења у мају 2024.
Епархије Српске православне цркве у Сјеверној Америци
Епархија Српске православне цркве у Јужној Америци
Епархија Српске православне цркве у Аустралији

Епархије Српске православне цркве су главне црквеноадминистративне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Епархије[уреди | уреди извор]

Назив Сједиште Епископ Викарни епископ
1 Архиепископија београдско-карловачка Београд патријарх српски
Порфирије

Стефан Шарић
Алексеј Богићевић
Иларион Лупуловић
Доситеј Радивојевић
Петар Богдановић
Тихон Ракићевић
Никон Цвјетићанин
2 Митрополија дабробосанска Сарајево
Соколац
митрополит
Хризостом Јевић
3 Митрополија загребачко-љубљанска Загреб администратор
Кирило Бојовић
4 Митрополија црногорско-приморска Цетиње митрополит
Јоаникије Мићовић
Пајсије Ђерковић
5 Митрополија банатска Вршац Никанор Богуновић
6 Митрополија бањалучка Бања Лука Јефрем Милутиновић Сава Бундало
7 Митрополија бачка Нови Сад Иринеј Буловић Дамаскин Грабеж
8 Митрополија бихаћко-петровачка Босански Петровац Сергије Карановић
9 Епархија браничевска Пожаревац Игнатије Мидић
10 Епархија будимљанско-никшићка Беране Методије Остојић
11 Епархија ваљевска Ваљево Исихије Рогић
12 Епархија врањска Врање Пахомије Гачић
13 Епархија горњокарловачка Карловац Герасим Поповић
14 Епархија далматинска Шибеник Никодим Косовић
15 Епархија жичка Краљево Јустин Стефановић
16 Епархија захумско-херцеговачка и приморска Мостар Димитрије Рађеновић
17 Митрополија зворничко-тузланска Бијељина Фотије Сладојевић
18 Епархија крушевачка Крушевац Давид Перовић
19 Епархија милешевска Пријепоље Атанасије Ракита
20 Епархија нишка Ниш Арсеније Главчић
21 Епархија осјечкопољска и барањска Даљ Херувим Ђермановић
22 Епархија пакрачко-славонска Пакрац Јован Ћулибрк
23 Митрополија рашко-призренска Призрен
Нови Пазар
Теодосије Шибалић
24 Епархија сремска Сремски Карловци Василије Вадић
25 Епархија тимочка Зајечар Иларион Голубовић
26 Епархија шабачка Шабац Јеротеј Петровић
27 Митрополија шумадијска Крагујевац Јован Младеновић

Епархије у дијаспори[уреди | уреди извор]

Назив Сједиште Епископ Викарни епископ
1 Митрополија аустралијско-новозеландска Сиднеј Силуан Мракић
2 Епархија аустријска Беч администратор

Иринеј Буловић

3 Епархија британско-ирска Лондон Нектарије Самарџић
4 Епархија будимска Сентандреја Лукијан Пантелић
5 Епархија буеносајреска Буенос Ајрес Кирило Бојовић
6 Епархија диселдорфска и њемачка Диселдорф Григорије Дурић Јован Станојевић
7 Епархија западноамеричка Алхамбра
(Лос Анђелес)
Максим Васиљевић
8 Епархија западноевропска Париз Јустин Јеремић
9 Епархија источноамеричка Њујорк
Вашингтон
Иринеј Добријевић
10 Епархија канадска Милтон
(Хамилтон)
Митрофан Кодић
11 Епархија новограчаничко-средњозападноамеричка Чикаго Лонгин Крчо Серафим Балтић
12 Епархија скандинавска Стокхолм Доситеј Мотика
13 Епархија темишварска Темишвар администратор
Лукијан Пантелић
14 Епархија швајцарска Цирих Андреј Ћилерџић

Умировљени епископи[уреди | уреди извор]

Епископски савјети[уреди | уреди извор]

Епархијски архијереји СПЦ у појединим државама и ширим регионима били су груписани и по територијалном принципу, који је подразумијевао њихово учешће у раду посебних епископских савјета, као црквених тијела која су окупљала све архијереје са неког подручја (држава или регион). Епископски савјети су имали првенствено савјетодавну функцију, а оснивани су ради боље координације међу владикама са одређене територије. Такви савјети нису подразумијевали постојање било каквих облика црквене аутономије, а природу тих тијела је на примјеру Црне Горе описао владика Јоаникије (Мићовић), који је 2021. године нагласио: "Већи значај имају епархије, јер Епископски савјет није регистрован на нивоу државе, а наше епархије постоје као правна лица".[1]

Постојали су сљедећи епископски савјети, који су били оснивани у различитим историјским околностима:

Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ из маја 2021. године укинути су епископски савјети на разним подручјима.[2]

Бивше епархије[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]