Епархије Српске православне цркве
-sr.svg)
Епархије Српске православне цркве су главне црквеноадминистративне јединице у Српској православној цркви.
Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.
Епархије[уреди | уреди извор]
Епархије у дијаспори[уреди | уреди извор]
Охридска архиепископија[уреди | уреди извор]
Аутономна Православна охридска архиепископија стоји под јурисдикцијом аутокефалне Српске православне цркве.
| Назив | Сједиште | Епископ | Викарни епископ | |
| 1 | Митрополија скопска | Скопље | архиепископ Јован Вранишковски |
Давид Нинов |
| 2 | Епископија брегалничка | Штип | Марко Кимев | |
| 3 | Епископија велешко-повардарска | Велес | администратор Јован Вранишковски |
|
| 4 | Епископија дебарско-кичевска | Охрид | администратор Јоаким Јовчевски |
|
| 5 | Епископија полошко-кумановска | Куманово | Јоаким Јовчевски | |
| 6 | Епископија преспанско-пелагонијска | Битољ | администратор Марко Кимев |
|
| 7 | Епископија струмичка | Струмица | администратор Давид Нинов |
Умировљени епископи[уреди | уреди извор]
- умировљени епископ средњоевропски — Константин Ђокић (2013),
- умировљени епископ зворничко-тузлански — Василије Качавенда (2013),
- умировљени епископ славонски — Сава Јурић (2013),
- умировљени епископ канадски — Георгије Ђокић (2015),
- умировљени епископ милешевски — Филарет Мићевић (2015),
- умировљени епископ нишки — Јован Пурић (2016).
Епископски савјети[уреди | уреди извор]
Епархијски архијереји СПЦ у појединим државама и ширим регионима били су груписани и по територијалном принципу, који је подразумијевао њихово учешће у раду посебних епископских савјета, као црквених тијела која су окупљала све архијереје са неког подручја (држава или регион). Епископски савјети су имали првенствено савјетодавну функцију, а оснивани су ради боље координације међу владикама са одређене територије. Такви савјети нису подразумијевали постојање било каквих облика црквене аутономије, а природу тих тијела је на примјеру Црне Горе описао владика Јоаникије (Мићовић), који је 2021. године нагласио: "Већи значај имају епархије, јер Епископски савјет није регистрован на нивоу државе, а наше епархије постоје као правна лица".[1]
Постојали су сљедећи епископски савјети, који су били оснивани у различитим историјским околностима:
- Епископски савјет СПЦ у Босни и Херцеговини
- Епископски савјет СПЦ у Хрватској
- Епископски савјет СПЦ у Црној Гори
- Епископски савјет СПЦ у Сјеверној и Јужној Америци
Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ из маја 2021. године укинути су епископски савјети на разним подручјима.[2]
Бивше епархије[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 06. 2019. Приступљено 25. 03. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
