Епископ ремезијански Стефан

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан
(Шарић)
Владика ремезијански Стефан Шарић на Божићној литургији у Храму Светог Саве
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаАрхиепископија београдско-карловачка
Чинепископ
Титулавикарни епископ ремезијански
СедиштеБеоград
Године службе2018—данас
ПретходникАндреј (Ћилерџић)
Лични подаци
Световно имеДраган Шарић
Датум рођења(1978-07-29)29. јул 1978.(45 год.)
Место рођењаЈајце, СФР Југославија

Стефан (световно Драган Шарић; Јајце, 29. јул 1978) викарни је епископ ремезијански и старешина Храма Светог Саве на Врачару.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

У Јајцу је завршио основну школу, а од десете године био је појац и чтец. Завршио је Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу, 1998. године, а у то време био је и стипендиста Црвене општине которске, где је током лета прислуживао у цркви Светог Луке у Котору и био члан српског певачког друштва „Јединство“. Након завршетка Богословије Светог Петра Цетињског, наставио је школовање на Православног богословском институту у Београду. Поред матерњег српског, говори и руски језик.[3]

Драган Шарић служио је војни рок 1999. године у Првој гардијској чети - почасној јединици у Бањалуци. Јединица је формирана и попуњавана војницима прве категорије и била је директно потчињена начелнику Генералштаба Војске Р.С. Намена и употреба јединице у миру била је за војне почасти високим страним дипломатама, домаћим и страним званичницима. Након завршене прве фазе обуке коју је положио са највишим оценама, поставља се на дужност референта општих послова у Првој гардијској чети где остаје до одслужења војног рока. Након тога одлази и борави у манастиру Острог код његовог духовника оца Лазара, а након његове смрти враћа се у епархију бањалучку и по благослову оца Јефрема 2002. године одлази у манастир Липље, где крајем исте године постаје монах, а 7. априла 2003. године јерођакон.[3] Током 2003. године, благословом патријарха Павла постаје стипендиста на Московској духовној академији, коју завршава са највишим звањем и постаје кандидат богословских наука.[4] Током 2006. године био је једини студент који је на тему богословља одбранио свој рад Опит систематизације богословског наслеђа преподобног Јустина Поповића, а због тог дипломског рада, митрополит Николај га је позвао да буде професор на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи.[3][4]

Након што је завршио студије у Москви, вратио се у манастир Липље и тамо постаје јеромонах, 6. августа 2006. године, а недуго затим исте године, благословом епископа Јефрема, постаје настојатељ манастир Липље и одликован звањем синђела због показане верности и правилног обављања дужности намесника манастира.[4] На функцији настојатеља, отац Стефан остаје све до преласка на место професора на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки, где је предавао ђацима генерација 2010/2011. године.[4] По благослову патријарха српског Иринеја прешао је у манастир Рајиновац и био његов духовник.[5][3] Убрзо је са сестринством организовао живот манастира и кренуо са обновом манастирске цркве, због чега је одликован чином протoсинђелa, 21. септембра 2012. године, од стране патријарха Иринеја.[3]

Поред рада у манастиру, отац Стефан написао је књиге о Јустину Поповићу, о Светом Амвросију Оптинском („Свети Амвросије Оптински и учење о спасењу“), неколико чланака („Витлејем и Голгота у поукама Преподобног Амвросија Оптинског“, ,,Богословље“ и ,,Верски туризам — примери пионирског подухвата манастира Лепавина и Тумане“, СИТКОН2017), као и и рецензија („Српске славе и обичаји – темељи наше традиције“).[3][4]

Патријарх српски Иринеј је 7. августа 2017. године поставио Стефана Шарића за настојатеља Храма Светог Саве у Београду.[3][6]

Епископ[уреди | уреди извор]

Дана 17. јула 2018. године у Храму Светог Саве у Београду, архимандрит Стефан је хиротонисан у чин епископа ремезијанског, викарног епископа Патријарха српског Иринеја. Светом архијерејском литургијом и свечаном хиротонијом началствовао је Његова светост патријарх српски Иринеј.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vladika Stefan Šarić: Ne predati se strahovanju, zlo nas neće pobediti”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-04-23. 
  2. ^ „VIKARNI EPISKOP PATRIJARHA IRINEJA: Preživeli smo komunizam, preživećemo i ovo iskušenje!”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-04-23. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Животопис изабраног Eпископа ремезијанског Стефана (Шарића)”. spc.rs. 15. 6. 2018. Архивирано из оригинала 29. 08. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2019. 
  4. ^ а б в г д „Викарни епископ”. arhiepiskopija.rs. Архивирано из оригинала 03. 01. 2020. г. Приступљено 13. 10. 2019. 
  5. ^ „Архимандрит Стефан Шарић викарни владика патријарха Иринеја”. kvdanas.com. 10. 5. 2018. 
  6. ^ „Архимандит отац Стефан нови настојатељ храма Светог Саве”. pravoslavie.ru. Приступљено 14. 10. 2019. 
  7. ^ „U korak sa modernim svetom: Vladika Stefan širi pravoslavlje na Instagramu (FOTO)”. www.srbijadanas.com (на језику: српскохрватски). Приступљено 2020-04-23. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]