Тутракан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тутракан
буг. Тутракан
Memorial Tutrakan.JPG
Војно гробље поред Тутракана
Основни подаци
Држава  Бугарска
Област Силистранска област
Становништво
Становништво 10.110 (2007. г.)
Географске карактеристике
Координате 44°03′00″ СГШ; 26°37′00″ ИГД / 44.05° СГШ; 26.616667° ИГД / 44.05; 26.616667 Координате: 44°03′00″ СГШ; 26°37′00″ ИГД / 44.05° СГШ; 26.616667° ИГД / 44.05; 26.616667
Надморска висина 107 m
Тутракан на мапи Бугарске
Тутракан
Тутракан
Тутракан на мапи Бугарске
Остали подаци
Веб-сајт www.obs.tutrakan.org

Тутракан (буг. Тутракан, рум. Turtucaia) је град у Републици Бугарској, у северном делу земље, седиште истоимене општине Тутракан у оквиру Силистранске области.

Природни услови[уреди]

Положај: Тутракан се налази у северном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 370 km североисточно, а од обласног средишта, Силистре град је удаљен 55 km западно.

Рељеф: Област Тутракана се налази у области бугарског Подунавља. Град се сместио у бреговитом подручју изнад самог Дунаваа, на приближно 100 метара надморске висине.

Клима: Клима у Тутракану је континентална.

Воде: Тутракан се налази на десној обали реке Дунав, који је граница према суседној Румунији.

Историја[уреди]

Област Тутракана је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Тутракана је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Између два светска рата Тутракан је био у саставу Румуније под називом Туртукаја.

Становништво[уреди]

По проценама из 2007. године Тутракан је имао око 10.000 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми и Турци. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православна (90%), а мањинска ислам.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]