Фабержеово јаје

Јаје названо „Трансибирска железница“.

Фабержеово јаје је назив за ускршња јаја из колекције од укупно 71 примерка, од којих су 52 царска (два примерка су незавршена), које је направио руски јувелир Карл Петар Фаберже за руске цареве у периоду од 1885. до 1917. године.

Пажњу руске царске породице Романов и касније светску славу, Фаберже је постигао на Сверуској изложби у Москви 1882. године^[1], за коју је, уз помоћ брата Агатона, припремио оригиналне комаде накита. Цар и царица су му за ту колекцију доделили златну медаљу, јер је својим радом „започео нову еру у уметности израде накита“^[2]. После тога је постао царски набављач и дворски јувелир.^[1]

Јаја су прављена од скупоцених метала, као што су злато и сребро, бакар, никл и паладијум, а готова јаја на крају су украшавани драгим камењем сафирима, рубинима, смарагдима, дијамантима.^[2] Јаја су у себи садржала, најразличитија изненађења: медаљон, коњаник, штафелај, воз, лабуд, петао, птица, срце, пупољци, кочије и други.^[1]

За основу јаја коришћен је природни камен: јаспис, родонит, ахат, кварц, лапис лазули и нефрит. Коришћена је техника делимично провидног емајла, некад и у по неколико слојева, од којих је сваки морао да буде посебно печен. Мада су у време њихове израде, јувелири користили свега неколико боја, Фаберже је експериментисањем успео да постигне чак 140 различитих нијанси. Дизајн за израду јаја инспирисан уметничким делима пресликаним Ермитаж и важни моменти из историје царске породице, као што су крунисање цара Николаја, завршетак транссибирске железнице и годишњица брака или владавине.^[2]

Прво јаје је руски цар Александар III поклонио својој жени Марији Фјодоровној за Ускрс 1885. године. Њој се поклон толико допао да је цар наставио са поклањањем скупоцених јаја за сваки следећи празник. Ту традицију је наставио и његов наследник Николај II.

Списак јаја[уреди | уреди извор]

Петер Карл Фаберже је посао израде јаја поделио на неколико мањих специјализованих радионица. Два мајстора заната, најодговорнијих за израду јаја, били су Михајло Перчин и Хенрик Вингштрем. Данас је поуздано лоцирано 44 јаја, а још два су препозната са фотографија. Осим царских постоји још 12 ускршњих јаја рађених за сибирског власника рудника злата Александра Келха.^[2]

Списак јаја направљена за царску породицу[уреди | уреди извор]

Следи хронолошки списак јаја израђених за царску породицу. Откриће изгубљеног Трећег царског Ускршњег јаја потврдило је овај след.^[3]

година израде	јаје	слика	опис	власник
1885	Кокошка		Прво у низу од 54 драгуљарских јаја направљених за руску царску породицу под надзором Фабержеа. Испоручено је Александру III 1885. године. Царском пару се јаје толико допало, да је Александар III наручио од Фабержеа ново јаје, као поклон за своју жену, царицу Марију Фјодоровну за сваки Ускрс.	Виктор Векселберг
1886	Кокошка са привеском од сафира		Такође познато и као Јаје са кокошком у корпи, направљено 1886. за Александра III, који га је поклонио својој жени.	Изгубљено
1887	Треће царско јаје		Златно јаје са сатним механизмом Vacheron & Constantin. Пошто је откривено на једној америчкој бувљој пијаци 2014 године, купио лондонски златар Вартски за неиндентификованог приватног колекционара^[4]^[5]	Приватна колекција
1888	Херувим са кочијом		Познато такође и као Анђео са јајетом у кочији, Израђено за Александра III, који га је поклонио својој жени	Изгубљено
1889	Несесер		Израђено за Александра III, који га је поклонио својој жени	Изгубљено
1890	Дански дворци		Израђено за Александра III, који га је поклонио својој жени	Фондација Матилде Гедингс Греј. Од 2016. чува се у Музеју Метрополитен у Њујорку^[6]
1891	Памћење Азова			Чува се у Палати оружја у Московском Кремљу
1892	Дијамантска мрежа		Изненађење је слон - аутомат, раније се сматрало изгубљеним, али је наводно 2015. године пронађено у Краљевској колекцији у Лондону, раније се сматрао изгубљеним	Колекција Дороти и Арта Мекферина
1893	Кавкаско јаје			Фондација Матилде Гедингс Греј. Чува се у Музеју Метрополитен у Њујорку
1894	Ренесанса			Виктор Векселберг
1895	Пупољак руже			Виктор Векселберг
1895	Јаје-сат Плава змија		Сматрајући га као поклон Александра III својој супрузи, тадашњи цар Николај II поклонио га је својој удовици-мајци царици Марији Фјодоровној. До марта 2014. веровало се да је то Треће царско јаје	Алберт II, кнез од Монака, Монте Карло, Монако
1896	Горски кристал		Познато такође и као Јаје са ротирајућим минијатурама	Музеј лепих уметности Вирџинија
1896	Дванаест монограма		Познато и као Портрети Александра III^[7] Изненађење недостаје	Музеј Хилвуд, Вашингтон, САД
1897	Царско крунисање			Виктор Векселберг
1897	Мауве		Јаје је изгубљено, преостало је само изненађење	Изгубљено / Виктор Векселберг
1898	Ђурђевци		Направљено у Фабержеовом атељеу под Фабержеовим надзором. Једно је од два јаја направљена у стилу Арт нуова The egg is one of two in Art Nouveau style. Поклоњено је 5. априла цару Николају II, који га је поклонио својој супрузи, царици Александри Фјодоровној	Виктор Векселберг
1898	Пеликан			Музеј лепих уметности Вирџинија
1899	Букет љиљана			Палата оружја у Московском Кремљу
1899	Дан-и-ноћ		Изненађење	Матилда Греј Стрим, САД
1900	Транссибирска железница			Палата оружја у Московском Кремљу
1900	Петлић			Виктор Векселберг
1901	Корпа са цвећем			Краљевска колекција, Лондон
1901	Гатчински дворац			Валтер арт Музеј, Балтимор, Мериленд, САД
1902	Лист детелине			Палата оружја у Московском Кремљу
1902	Ампир			Приватна колекција
1903	Петар Велики			Музеј лепих уметности Вирџинија
1903	Данско краљевско			Изгубљено
1904	Јаја нису прављена
1905	Јаја нису прављена
1906	Московски кремљ			Палата оружја у Московском Кремљу
1906	Лабуд			Швајцарска
1907	Решетка са ружама			Музеј уметности Валтерс у Балтимору, Мериленд, САД
1907	Љубавни трофеј	Познато и као Колевка са гирландама		Приватна колекција
1908	Александровски дворац			Палата оружја у Московском Кремљу
1908	Паун			Швајцарска
1909	Јахта „Стандарт”			Палата оружја у Московском Кремљу
1909	У спомен на Александра III			Изгубљено
1910	Колонада			Краљевска колекција, Лондон
1910	Александар III коњаник			Палата оружја у Московском Кремљу
1911	15-годишњица владавине			Виктор Векселберг
1911	Ловорово дрво		Такође познато и као Поморанџино дрво	Виктор Векселберг
1912	Царевић			Музеј лепих уметности Вирџинија
1912	Наполеоновско			Музеју Метрополитен у Њујорку
1913	300-годишњица дома Романовых			[Палата оружја у Московском Кремљу
1913	Зима			Катар
1914	Мозаик			Краљевска колекција, Лондон
1914	Катарина Велика		Јаје је направио „последњи Фабержеов главни мајстор”. Цар Николај II поклонио га је својој мајци, царици Марији Фјодоровној. Изненађење у њему (сада изгубљено) was „механичка столица-носиљка, коју носе два тамнопута носача, у којој седи Катарина Велика".^[8]	Музеј Хилвуд, Вашингтон, САД
1915	Црвени Крст са триптихом			Музеј лепих уметности Кливленд, Кливленд, Охајо
1915	Црвени Крст са царским портретима			Музеј лепих уметности Вирџинија
1916	Челична војска			Палата оружја у Московском Кремљу
1916	Орден Светог Георгија		Направљено је током Првог светског рата у част Ордена Светог Георгија којим је одликован цар Николај II и његов син, велики кнез и царевић Алексеј Николајевич.^[9] Ово, као и претходно јаје (Челична војска) била су скромније израде, у складу са штедњом током Првог светског рата.^[10] Фаберже је за оба добио 13,347 рубаља.^[9] Јаје је напустило Совјетску Русију заједно са својом власницом, Маријом Фјодоровном.^[11]	Виктор Векселберг
1917	Карелијска бреза		Јаје је требало да буде завршено и испоручено Цару пред Ускрс 1917. године, како би га он поклонио својој мајци. Пре него што је испоручено избила је Фебруарска револуција и Николај II је 15. марта приморан да абдицира. Око месец дана касније, 25. априла, Фаберже шаље Цару рачун за јаје, али га не адресира на „Николаја II, цара свих Руса” већ на "Г. Романова, Николаја Александровича". Николај је за јаје платио 12,500 рубаља и јаје је послато великом кнезу Михаилу Александровичу у његову палату, али је војвода напустио палату пре него што је јаје стигло. Остало је у палати све док није украдено током Октобарске револуције.	Руски колекционар Александар Иванов. Изложено је у Ивановљевом Музеју Фабержеа у Баден-Бадену у Немачкој.
1917	Сазвежђе (недовршено)		Због Руске револуције 1917. ово јаје никада није довршено и поклоњено Жени цара Николаја, царици Александри Фјодоровној. Постоје два јаја за која се тврди да су јаје Сазвежђе: једно је у Минеролошком музеју Ферсман у Москви, а друго у поседу руског колекционара Александра Иванова и изложено је у Ивановљевом Музеју Фабержеа у Баден-Бадену у Немачкој	Минеролошки музеј Ферсман у Москви или Музеј Фабержаеа Баден-Бадену.

Списак јаја направљених за Александра Келха[уреди | уреди извор]

Фабержеу је такође наручено и дванаест јаја за власника рудника злата у Сибиру, Александра Фердинандовича Келха, као поклони за његову жену Барбару (Варвара) Келх-Базанову. Иако су произведена у Фабержеовој радионици, та јаја нису била тако детаљна као царска јаја, и нису била ни јединствена у дизајну. Већина су копије других јаја.

Година израде	Јаје	Власник
1898	Келхова кокошка	Виктор Векселберг
1899	Дванаест панела	Краљевска колекција, Лондон
1900	Шишарка	Приватна колекција
1901	Цвет јабуке	Приватна колекција
1902	Рокај	Колекција Дороти и Арта Мекферина
1903	Бонбоњера	Приватна колекција
1904	Келхов Шантиклер	Виктор Векселберг

Списак осталих Фабержеових јаја[уреди | уреди извор]

Година израде	Јаје	Опис	Власник
1885–91	Плави пругасти емајл		Приватна колекција
1902	Војвоткиња од Марлбороа		Виктор Векселберг
1902	Ротшилд		Ермитаж, Санкт Петербург
1907	Усупов		Швајцарска
1914	Нобелово ледено јаје		Колекција Дороти и Арта Мекферина
1885–89	Васкрсење		Виктор Векселберг
1899–1903	Пролећно цвеће	Могуће да је неаутентичан	Виктор Векселберг
1899–1903	Скандинавац		Виктор Векселберг
2017	Фабержеов бисер	Обложено је са 139 финих белих бисера и више од 3000 дијаманата	Кућа Фабержеа