За дом спремни

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије

Улаз у „Загребачки збор” 1942. године, који је служио као транзитни логор током постојања НДХ[1]

За дом спремни” био је војни поздрав који је током Другог свјетског рата користио усташки покрет. Био је усташки еквивалент нацистичком поздраву „Зиг хајл” (њем. Sieg heil).[2][3]

Употреба у Другом свјетском рату

Детаљније: Усташе
Извјештај полицијских власти у Травнику о депортацији 118 Јевреја у Сабирни логор Јасеновац, који се завршава са службеним поздравом „За дом спремни!”

Током Другог свјетског рата, клерофашистичка и терористичка организација „Усташе — Хрватска револуционарна организација” владала је Независном Државом Хрватском, осовинском марионетском државом, која је настала након инвазије и распада Краљевине Југославије. Поздрав „За дом — спремни” одмах је уведен као нови, револуционарни поздрав, који се користио у званичној кореспонденцији и свакодневном животу. Дана 10. априла 1941. године Славко Кватерник, врховни командант Хрватског домобранства и замјеник поглавника Анте Павелића, прогласио је оснивање државе на Радио Загребу и изјаву је завршио са „Бог и Хрвати! За дом спремни!”.[4]

Насловна страна новина Хрватски народ од 10. априла 1941.

Октобра 1941. године, министар образовања и културе НДХ Миле Будак издао је строга правила везана за обавезно коришћење поздрава.[5] Јула 1941, усташки комесар за Сарајево, Јуре Францетић, издао је циркулар за државне органе о важности коришћења усташког поздрава.[5] Британски историчар Рори Јоманс наводи да су усташке власти биле разочаране због слабог прихватања поздрава међу становништвом, чак и у областима у којима је нови режим уживао подршку.[5] Државни званичници и штампани медији стално су се жалили на слабо коришћење новог поздрава, изрицане су пријетње санкцијама и опомене онима који нису користили поздрав.[5] Године 1944, новине су читаоце упозоравале „у Независној Држави Хрватској постоји само један поздрав: За дом — спремни!”.[5] Према Јомансу, усташки покрет видио је нови поздрав као „не само као питање идеолошке чистоте, него и националног поноса”.[5] Усташки званичник Мијо Бзик бијесно је нападао све остале поздраве као стране, сервилне и ропске.[5] Сви званични владини и војни извјештаји и документи обично су се завршавали са „За дом спремни”.[6][7] Анте Павелић користио је поздрав на крају свих својих приватних преписки, чак и након завршетка рата, у изгнанству (1945—1956).

Као дио своје нове културе и политичке политике, влада се трудила да замијени поздрав „хало” током јављања на телефон са „спремни”.[8] Државни извјештајни и промичбени уред (ДИПУ) желио је да процјени колико је људи користило поздрав, позивајући их насумично телефоном и снимајући да ли су одговорили са „хало” или „спремни”.[8] Некима који нису одговорили са „спремни”, одузимани су телефони.[8]

Током постојања НДХ поздрав је кориштен на разне начине, на примјер као „За поглавника и за дом спремни”[9][10][11] и у облику питања и одговора „За дом?! —Спремни!”, „За кога?! —За поглавника!”. Такође је кориштен и облик „За Бога и поглавника свога — Увијек спремни!” на разним заставама НДХ.

Савремена употреба

Први дио поздрава заједно са симболом усташа (У) на контејнеру

Поздрав је кориштен у Хрватској и Босни и Херцеговини током Рата у Хрватској и Рата у Босни и Херцеговини. Хрватске одбрамбене снаге, паравојна формација крајње десничарке Хрватске странке права, по угледу на усташке снаге и користећи њихову иконографију,[12][13][14] користиле су га као свој званични поздрав и налази је се на њиховој ознаци припадности.

Проглас Блажа Краљевића

Поздрав је био званичан слоган огранке странке у Босни и Херцеговини, Хрватске странке права Босне и Херцеговине, све до априла 2012. године, када је замијењен са фразом Semper fidelis (срп. Увијек вијеран).

Хрватски пјевач Марко Перковић Томпсон користи овај поздрав на почетку своје ратне пјесме „Бојна Чавоглаве”[15] и пјесме „Голубови бијели”.[16] Поклич често скандирају обожаватељи на његовим концертима.[17] У пјесми „Срце ватрено” коју изводе Неред и Запрешић бојси поздрав се коришћен у средини пјесме, али је касније замијењен покличем „У бој”.[18]

Поклич понекад користе фудбалски навијачи у Хрватској.[19][20][21] Године 2013, хрватски фудбалер Јосип Шимунић предводио је скандирање четири пута заједно са масом у Загребу након што је Хрватска побиједила Исланд у квалификација за Свјетско првенство 2014. године. Касније му је забрањено играње на десет утакмица и ФИФА га је казнила, што му је ускратило учешће на Свјетском првенству 2014. године. Шимунић је порекао да подржава „било који облик нетолеранције или нетрпељивости”.[22][23]

Августа 2015, одређени број конзервативних и крајње десничарских јавних личности и католичко свештенство (укључујући и сисачког бискупа Владу Кошића и помоћног бискупа Загреба Валентина Позаића) потписали су петицију и отворено писмо предсједници Хрватске Колинди Грабар Китаровић и предсједник Хрватске демократске заједнице Томиславу Карамарку у којима позивају на увођење поздрава као званичног поздрава Оружаних снага Републике Хрватске.[24][25] Јуна 2016. године Елвис Дуспара, католички блогер и колумниста, објавио је књига са насловом „За дом спремни” у Загребу, фокусирајући се на цензурисање поздрава тврдећи да је „овај поздрав у ДНК сваког Хрвата”.[26][27] Хрватски математичар и академик, контроверзни крајње десничарски писац Јосип Печарић, објавио је књигу сличног назива „Дневник у знаку ’За дом спремни’”. Мјесне власти у Тисну одбиле су јавно представљање књиге у њеним просторијама.[28]

У новембру 2016. године у Јасеновцу је откривена плоча посвећена припадницима ХОС-а који су погинули у ратним дејствима 1991/92, на којој се налазио амблем ХОС-а са поздравом „За дом спремни”.[29] То је изазвало многе негативне реакције јер се у Јасеновцу налазио највећи усташки сабирни логор, а данас се налази спомен-подручје. Јевреји, Срби, Роми и ветеранске организације из Другог свјетског рата, као и опозиционе стране, бојкотовали су годишњу комеморација у априлу 2017. под покровитељством владе, протествујући због чињенице да Хрватска влада није уклонила натпис.[30] Плоча је коначно уклоњена десет мјесеци касније, у септембру 2017. и премјештена је у Новску. У сличним случајевима, с обзиром на то да амблем ХОС-а садржи поздрав, њихов амблем на заставама и меморијалним мјестима промијењен је како не би био уклоњен.[31] Амблем ХОС са поздравом је осликан на графитном муралу у Мокошици, градском округу Дубровника.[32]

Хрватски рачунарски стручњак Филип Родик анализирао је учесталост поздрава у Фејсбук коментарима на десничарским или конзервативним страницама и Фејсбук профилима између 2012 и 2017. године. Родик је открио да од око 4,5 милиона коментара 33 хиљаде коментара је користило поздрава на афирмативни начин.[33] Више од 10 хиљада појединаца оставило је најмање један коментар који садржи „За дом спремни”.[33] Родик је такође примијетио повећање фреквенције и ширења употребе поздрава: године 2014. 1,7 хиљада појединаца употријебило је поздрав најмање једном, године 2015. тај број је био 3,4 хиљаде, док је 2016. године тај број био 4,7 хиљаде.[33] Поздрав се некада користи у скраћеном облику „ЗДС”.

Правни статус

Види још

Референце

  1. ^ Romano, Jaša (1971). Jevreji Jugoslavije 1941-1945: žrtve genocida i učesnici Narodnooslobodilačkog rata. стр. 106. Архивирано из оригинала на датум 21. 02. 2021. Приступљено 13. 9. 2017. 
  2. ^ „Pozdrav 'Za dom spremni' ekvivalent je nacističkom 'Sieg Heil!' (на језику: хрватски). Приступљено 15. 9. 2017. 
  3. ^ „‘Za dom spremni’ je isto što i ‘Sieg Heil’!”. Net.hr (на језику: хрватски). 9. 1. 2012. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2014. Приступљено 15. 9. 2017. 
  4. ^ „Dokument vremena - Proglašenje NDH - 1941. travanj 10.”. 11. 1. 2009. Приступљено 13. 9. 2017. 
  5. ^ а б в г д ђ е Yeomans 2013, стр. 258.
  6. ^ „Zbornik dokumenata i podataka NOR-a. tom V - Dokumenti NOVJ - Borbe u Hrvatskoj, knjiga 32” (PDF). Приступљено 13. 9. 2017. 
  7. ^ „Ovih 13 slika trebalo bi biti dovoljan dokaz svim idiotima koji zagovaraju rehabilitaciju ‘Za dom spremni. Telegram.hr. 25. 8. 2015. Приступљено 13. 9. 2017. 
  8. ^ а б в Yeomans 2013, стр. 259.
  9. ^ „Izvještaj Župske redarstvene oblasti u Sarajevu od 2 oktobra 1943 god. o situaciji na području Župe”. Zbornik NOR-a. tom IV - Borbe u Bosni i Hercegovini - knjiga 18 - oktobar 1943. стр. 452. 
  10. ^ „Zbornik NOR-a. tom V - Borbe u Hrvatskoj - knjiga 25 - ožujak 1944. II - Ustaško-domobranski dokumenti” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 03. 2016. Приступљено 13. 9. 2017. 
  11. ^ „Pregled broja 51 iz 1941. godine”. library.foi.hr. 51: 2. 1941. 
  12. ^ „Hostaška banda”. Novossti.com (на језику: енглески). Приступљено 14. 9. 2017. 
  13. ^ „Hrvoje Klasić: Napokon se Anto Prkačin i ja u nečemu slažemo”. N1 HR (на језику: хрватски). Приступљено 14. 9. 2017. 
  14. ^ „"Izdali su Francetića kao što je Juda izdao Isusa". N1 HR (на језику: хрватски). Приступљено 14. 9. 2017. 
  15. ^ „MARKO PERKOVIĆ THOMPSON - BOJNA ČAVOGLAVE Live”. 15. 2. 2017. Приступљено 14. 9. 2017. 
  16. ^ „Tekstovi.net - Thompson - Bijeli golubovi”. tekstovi.net. 
  17. ^ „"Eines der Gesichter des kroatischen Nationalismus" | Belltower News”. www.belltower.news (на језику: немачки). Приступљено 14. 9. 2017. 
  18. ^ „Srce Vatreno - Nered & Zapresic Boys”. 8. 6. 2008. Приступљено 14. 9. 2017. 
  19. ^ „SRAMOTNO NAVIJANJE Torcida skandirala: 'Za dom, spremni! Ajmo, ajmo ustaše...'. jutarnji.hr (на језику: енглески). Приступљено 14. 9. 2017. 
  20. ^ „S OSJEČKIH TRIBINA SE ORILO 'ZA DOM SPREMNI' I 'AJMO, USTAŠE' Vlada RH osudila sramotna skandiranja”. jutarnji.hr (на језику: енглески). Приступљено 14. 9. 2017. 
  21. ^ „In Kroatiens Stadien wuchert der Rassismus”. weltfussball.at (на језику: немачки). Приступљено 15. 9. 2017. 
  22. ^ „Croatia's Josip Simunic banned from World Cup for 'pro-Nazi' chants”. CNN. 16. 12. 2013. 
  23. ^ „Croatia's Josip Simunic banned for World Cup for pro-Nazi chant”. Associated Press. 16. 12. 2013. 
  24. ^ „AKADEMICI, BISKUPI, ODVJETNICI… Traže da službeni vojni pozdrav bude “Za dom spremni. Net.hr (на језику: хрватски). 24. 8. 2015. Приступљено 14. 9. 2017. 
  25. ^ „Katholische Kirche: Kroatischer Erzbischof fordert Referendum über Faschisten-Gruß”. Die Zeit (на језику: немачки). 28. 8. 2015. Приступљено 14. 9. 2017. 
  26. ^ „OVO ĆE IZAZVATI REAKCIJE: Elvis Duspara napisao knjigu ZA DOM SPREMNI! | Dnevno.hr”. Dnevno.hr (на језику: хрватски). 17. 6. 2016. Приступљено 14. 9. 2017. 
  27. ^ „ELVIS DUSPARA U SUZAMA PREDSTAVIO KNJIGU – ZA DOM SPREMNI! Reakcije? Genijalne! | Dnevno.hr”. Dnevno.hr (на језику: хрватски). 2. 7. 2016. Приступљено 14. 9. 2017. 
  28. ^ „Načelnik zabranio predstavljanje knjige na temu 'Za dom spremni' (на језику: хрватски). Приступљено 14. 9. 2017. 
  29. ^ „Fascist Slogan Near Croatia Concentration Camp Sparks Anger :: Balkan Insight”. www.balkaninsight.com. Приступљено 14. 9. 2017. 
  30. ^ „Premijeru je žao zbog tri komemoracije u Jasenovcu; nema, kaže, nikakve relativizacije ustaštva”. Telegram.hr. 23. 4. 2017. Приступљено 14. 9. 2017. 
  31. ^ „Savez udruga dragovoljaca HOS-a: Ako se sramite našeg ratnog stijega pod kojim smo branili i oslobodili Lijepu našu i pod kojim su ginuli naše sestre i braća onda ga nemojte niti nositi u Mimohodu”. nacija.hr (на језику: хрватски). 4. 8. 2015. Приступљено 14. 9. 2017. [мртва веза]
  32. ^ „HOS-ov pozdrav na ulazu u Mokošicu podijelio građane”. Hrvatska radiotelevizija. Приступљено 14. 9. 2017. 
  33. ^ а б в „Cyber ustaše”. Novossti.com (на језику: енглески). Приступљено 15. 9. 2017. 

Литература