1 − 1 + 2 − 6 + 24 − 120 + ...

С Википедије, слободне енциклопедије

У математици, дивергентни ред

је први пут разматрао Ојлер, који је користио методе сабирања да додели коначну вредност редовима.[1] Ред је збир факторијела који су наизменично додати или одузети. Један начин да се додели вредност дивергентном реду је коришћење Бореловог збира, где формално пишемо

Ако заменимо сабирање и интеграцију (игноришући чињеницу да ниједна страна не конвергира), добијамо:

Збир у заградама конвергира и иноси 1/(1 + x) ако је x < 1. Ако ово аналитички наставимо 1/(1 + x) за свако реално x, добијамо конвергентни интеграл за збир:

где је  експоненцијални интеграл. Ово је по дефиницији Бореловог збира за редове.

Извођење[уреди | уреди извор]

Размислите о спојеном систему диференцијалних једначина

где тачке означавају временске деривате.

Решење са стабилном равнотежом за  кад  је . И његовом заменом у првој једначини нам даје фомално решење реда

Обратите пажњу да је  управо Ојлеров ред.

Са друге стране, видимо да систем диференцијалних једначине има решење

Узастопном интеграцијом делова, поправљамо формални степен реда као асимптотска апроксимација овг израза за . Ојлер се слаже (више или мање) да поставка једнака једначини даје

Резултати[уреди | уреди извор]

Резултати за првих 10 вредности k су приказани испод:

k Повећање рачунице Повећање Резултат
0 1 · 0! = 1 · 1 1 1
1 −1 · 1 −1 0
2 1 · 2 · 1 2 2
3 −1 · 3 · 2 · 1 −6 −4
4 1 · 4 · 3 · 2 · 1 24 20
5 −1 · 5 · 4 · 3 · 2 · 1 −120 −100
6 1 · 6 · 5 · 4 · 3 · 2 · 1 720 620
7 −1 · 7 · 6 · 5 · 4 · 3 · 2 · 1 −5040 −4420
8 1 · 8 · 7 · 6 · 5 · 4 · 3 · 2 · 1 40320 35900
9 −1 · 9 · 8 · 7 · 6 · 5 · 4 · 3 · 2 · 1 −362880 −326980

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Euler, L. (1760), „De seriebus divergentibus”, Novi Commentarii academiae scientiarum Petropolitanae (5): 205, arXiv:1202.1506Слободан приступ 

Додатна литература[уреди | уреди извор]