Осми далматински корпус НОВЈ

С Википедије, слободне енциклопедије
Осми далматински ударни корпус
8. korpus NOVJ u Mostaru, februar 1945.jpg
Борци 8. корпуса марширају кроз ослобођени Мостар фебруара 1945.
Постојање7. октобар 19431. март 1945.
Формација9. далматинска дивизија
19. севернодалматинска дивизија
20. далматинска дивизија
26. далматинска дивизија
Јачина13.049 бораца[а]
ДеоНародноослободилачка војска Југославије Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Команданти
КомандантПавле Илић[а]
Начелник штабаМаксимилијан Баће[а]
Политички комесарИван Кукоч[а]

Осми далматински ударни корпус био је корпус Народноослободилачке војске Југославије формиран је 7. октобра 1943. наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита од Девете, Деветнаесте, Двадесете и 26. дивизије и Средњедалматинког, Книнског, Динарског, Мосечко-свилајског, Сегетско-маринског, Имотског, Макарског, Мосорског, Неретванског, Грахово-пеуљског, Гламочког и Ливањског партизанског одреда. При формирању имао је укупно 13.049 бораца. Наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 24. октобра 1943. Штабу Осмог корпуса привремено је била потчињена и Морнарица НОВЈ.[1][2]

Први командант корпуса био је Павле Илић Вељко, затим Владо Ћетковић, а након његове погибије, октобра 1944. Петар Драпшин. Политички комесари корпуса били су Иван Кукоч, до 25. јануара 1944. и потом Бошко Шиљеговић, до краја рата.

За постигнути успех приликом ослобођења Книна, Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито је 10. децембра 1944. похвалио Осми корпус, а Главни штаб НОВ и ПО Хрватске му је 25. децембра 1944. доделио назив ударни.

Мобилизацијом нових бораца корпус је крајем децембра 1944. имао око 35.000 бораца, а фебруара 1945. 45.524 борца. Наредбом Генералштаба ЈА Осму корпус је 1. марта 1945. корпус је укључен у Четврту армију ЈА, чим је Штаб корпуса престао да постоји.

Командни састав корпуса[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Приликом формирања корпуса
  2. ^ погинуо на дужности

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Vojna enciklopedija 6 1973, стр. 475.
  2. ^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 810.

Литература[уреди | уреди извор]