6. личка пролетерска дивизија НОВЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шеста личка пролетерска ударна дивизија
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање22. новембар 1942.
ФормацијаПрва личка бригада
Друга личка бригада
Трећа личка бригада
ДеоНародноослободилачка војска Југославије Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Одликовања19. марта 1944. проглашена „пролетерском“
Команданти
КомандантСрећко Манола[a]
Начелник штабаМилан Шакић[b]
Политички комесарРаде Жигић[c]

Шеста личка пролетерска ударна дивизија „Никола Тесла” је била дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана 22. новембра 1942. године наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Прве, Друге и Треће личке бригаде. До 11. новембра 1943. је била у саставу Првог хрватског корпуса, односно Четвртог хрватског корпуса, а затим до краја рата у саставу Првог пролетерског корпуса. Од октобра 1944. у саставу дивизије се борила и 22. српска космајска бригада, а децембра 1944. године у оквиру дивизије је формирана Артиљеријска бригада.

Након оснивања је учествовала у операцијама Првог босанског корпуса у доњем току Уне, а крајем 1942. и почетком 1943. године је вршила нападе на италијанске, усташке и четничке посаде у Лици и северној Далмацији. Током почетне фазе Четврте непријатељске офанзиве водила је успешне борбе против јаких италијанских снага, којима је у Лапачком пољу нанела тешке губитке. Потом је заједно са јединицама Осме кордунашке дивизије ликвидирала све непријатељске посаде у Лици изузев Госпића.

Новембра 1943. је прешла у Босну, где је учествовала у интензивним борбеним дејствима против окупатора. Истакла се у разбијању немачког десанта у Дрвару и спашавању Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 25. маја 1944. године. Септембра 1944. је заједно са Првом пролетерском дивизијом успела да продре у Србију, учествује у разбијању четничке Четврте групе јуришних корпуса и слабијих немачких делова, као и ослобођењу Ваљева и делова западне Србије.

У Београдској операцији, октобра 1944. се истакла у сламању отпора у зградама министарстава, у форсирању Саве и ослобођењу Земуна. Учествовала је у борбама на Сремском фронту, а након његовог пробоја је заједно са јединицама 21. српске дивизије учествовала у ослобођењу Ђакова и Славонског Брода. Потом је учествовала у завршним операцијама за ослобођење Југославије и 9. маја 1945. године је ушла у Загреб.

Спадала је у ред најборбенијих дивизија НОВ и ПОЈ, а за постигнуте успехе у борбама, одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 19. марта 1944. године је проглашена пролетерском и добила назив по научнику Николи Тесли (1856—1943), који је био родом из Лике. Све три бригаде, које су при формирању дивизије биле у њеном саставу, проглашене су за пролетерске и одликоване Орденом народног хероја.

Формирање Шесте дивизије[уреди]

Развој Народноослободилачке борбе у Југославији је током 1942. године био такав да је постало не могуће на дотадашњи начин руководити бригадама, батаљонима и партизанским одредима, па се у јесен исте године приступило формирању Народноослободилачке војске, односно формирању првих дивизија и корпуса, који су као лако покретне, маневарске јединице биле погодне за извођење борбених дејстава у свим крајевима Југославије, а биле су организационо оспособљене, као и политички и морално припремљене. Наредбом Врховног штаба НОП и ДВЈ 1. новембра 1942. године су биле формиране Прва и Друга пролетерска и Трећа ударна дивизија, а 9. новембра Четврта и Пета крајишка дивизија. Наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ[d] број 95. формиране су на подручју Главног штаба НОП и ДВ Хрватске три дивизије — Шеста личка, Седма банијска и Осма кордунашка дивизија, као и Први хрватски корпус[e] у чији су састав ушле тада формиране дивизије.[3][4][5]

Наредбом о формирању Шесте личке дивизије у њен састав су ушле Прва и Друга ударна и Девета бригада НОВ Хрватске, које су тада преименоване у Прву ударну, Другу ударну и Трећу личку бригаду. У време формирања Шесте дивизије, све три бригаде које су биле у њеном саставу, налазиле су се ван Лике. Прва личка се налазила у рејону Вељуна, а Друга личка бригада у рејону ЦетинградВелика Кладуша, где су се одмарале и сређивале након напорних борби и маршева, док се Трећа личка бригада налазила у рејону Босанског Грахова, где је била под непосредном командом Врховног штаба.[6] Бригаде Шесте дивизије имале су тада укупно 3.229 бораца — Прва личка 1.082, Друга личка 1.071 и Трећа личка 1.201 борца. Борци Прве личке су били наоружани са 827 пушака, 7 митраљеза, 43 пушкомитраљеза и два лака минобацача; борци Друге личке са 969 пушака, 12 митраљеза, 56 пушкомитраљеза и пет лаких бацача, а борци Треће личке бригаде са 936 пушака, 6 митраљеза, 20 пушкомитраљеза и три лака минобацача.[7]

За команданта дивизије је био постављен Срећко Манола, дотадашњи командант Прве оперативне зоне Хрватске и поручник Шпанске републиканске армије, а за политичког комесара Радета Жигића, дотадашњег политичког комесара Штаба Групе партизанских одреда за Лику. Остала места у Штабу дивизије су била попуњена тек у децембру, када је за начелника Штаба дивизије постављен Милан Шакић Мићун, дотадашњи командант Друге личке бригаде; за обавештајног официра дивизије Илија Бато Орлић; за оперативног официра Милан Бобић, дотадашњи заменик команданта Прве бригаде; док је у Штаб дивизије повучен Петар Бабић Пепа, дотадашњи вршилац дужности политичког комесара Друге личке бригаде. Штаб Шесте дивизије био је подређен Штабу Првог хрватског корпуса, на чијем челу су се налазили — командант Иван Гошњак и политички комесар Већеслав Хољевац. Формирањем Штаба Првог хрватског корпуса, расформиран је 1. децембра 1942. године Штаб Прве оперативне зоне Хрватске, под чијом су се командом налазиле и остале партизанске јединице у Лици, Банији и Кордуну.[8][9]

У периоду децембар 1942 — јануар 1943. године у саставу Шесте дивизије су биле формиране Пратећа и Инжењеријска чета, батерија брдских топова, вод за везу и позадински делови. У том периоду је кренуло и стварање обавештајне, интенданске и санитетске службе, као и службе везе. Према извештају Штаба дивизије од 19. децембра 1942. године дивизија је имала укупно 4.230 бораца — 4.046 мушкараца и 184 жене.[10] Од овог броја у бригади се налазило 3.569 бораца — 3.400 мушкараца и 169 жена, док се њих 646 налазило ван дивизије (рањени, болесни и др). Борце дивизије је у највећој мери чинила српска сељачка омладина.[11] Од наоружања дивизија је имала 2.765 пушака, 29 митраљеза, 123 пушкомитраљеза, један противтенковски топ, један противавионски митраљез, 12 лаких минобацача од 40 мм, два минобацача од 81 мм и 211 пиштоља.[12]

Партијски рад у дивизији[уреди]

Након стварања првих дивизија у НОВЈ, настала је потреба за организовањем засебних партијских организација, које би обједињавале политички рад и деловање свих чланова Комунистичке партије у јединицама дивизије. Централни комитет КП Југославије је 6. децембра 1942. године обавестио Централни комитет КП Хрватске о неопходности формирања дивизијских партијских комитета, који би руководили политичким радом у дивизијама. Ове комитете су сачињавали политички комесар дивизије и секретари бригадних партијских комитета, односно заменици политичких комесара бригада, док за секретара дивизијског комитета није могао бити изабран политички комесар дивизије. У Шестој личкој дивизији, партијски комитет је формиран 16. децембра 1942. године, када су у њега ушли — политички комесар дивизије Раде Жигић, као и секретари бригадних партијских комитета Марко Чанковић, Симо Мрда, Богдан Вујновић, док је за секретара комитета изабран Симо Мрда, партијски руководилац и заменик политичког комесара Друге личке бригаде. Састанку на коме је формиран дивизијски партијски комитет присуствовао је Павле Грегорић, члан Централног комитета КП Хрватске, који је дао директиве за рад комитета.[13][14]

Дивизијски партијски комитет је 2. јануара 1943. године у селу Ондић, код Удбине одржао Прво партијско саветовање у дивизији на коме се расправљало о политичком стању у јединици. Саветовању је присуствовало око 75 људи — секретари партијских ћелија од чете до дивизије, секретари батаљонских бироа, партијски руководиоци у бригадама, политички комесари и команданти батаљона и бригада. Такође, присуствовао је и Јаков Блажевић, секретар Окружног комитета КПХ за Лику. На саветовању је анализирано стање и рад партијских организација у дивизији и дате смернице за будући рад.[15] Према извештају дивизијског комитета од 11. јануара 1943. године у Шестој дивизији је било укупно 485 чланова КПЈ, од чега у Штабу дивизије 13, у Првој бригади 142, у Другој бригади 177 и у Трећој бригади 153 члана.[16]

Политичка одељења (Политодели), која су била партијско-политички органи ЦК КПЈ, осносно ЦК КПХ, формирана су почетком децембра 1942. у Првој и Трећој бригади, а почетком јануара 1943. године и у Другој личкој бригади. За чланове Политодела су били бирани старији чланови Комунистичке партије, најчешће по 2—3 члана, који нису били чланови Штаба бригаде. Политодели су организационо били везани за бригадне партијске ћелије, а њихови руководиоци су имали право да присуствују састанцима Штабова бригада и да износе своја мишљења. Рад Политодела у јединицама Шесте личке дивизије је функционисао до краја септембра и почетка октобра 1943. године када су укинути. Одлуком Политбироа ЦК КПЈ, крајем новембра 1943. године, био је формиран Политодел Шесте личке дивизије, који је у почетку имао пет чланова. Први чланови Политодела били су — Мато Радуловић, руководилац Политодела; Урош Бајић, задужен за политичко-партијски рад; Љубица Пурић, задужена за културно-просветни рад, Јован Барогић, задужен за омладински сектор и Бранко Вучинић. У састав Политодела касније је била укључена Милева Лула Планојевић, а након десанта на Дрвар, маја 1944. године, чланови Политодела су извесно време били — Стане Кавчич, Гроздана Белић-Пенезић и Митра Митровић.[16]

Културно-просветни рад у дивизији[уреди]

Одсек за Агитацију и пропаганду (Агитпроп) формиран је при Штабу дивизије 15. децембра 1942. године, а његов задатак је био планирање и организација политичког, пропагандног и културно-просветног рада у дивизији. Убрзо по формирању, Агитпроп је 4. јануара 1943. покренуо дивизијски лист Личка дивизија, а за потребе партијско-политичког рада је умножавао чланке из листа Борба и друге материјале. У сарадњи са бригадним политоделима, интензивно је радио на организовању културно-просветног рада, а поред тога и на организовању политичких курсева делегате водова и политичке комесаре чета. Припремљене аматерске уметничке групе су давале приредбе по селима и по јединицама. Велика пажња била је посвећена искорењивању неписмености, с обзиром да је на нивоу дивизије било 7 посто неписмених бораца. У недостатку школских књига, Агитпроп је у пролеће 1943. године, за потребе аналфабетских курсева, издао Џепну почетницу народног борца која је била врста буквара и прва таква књига штампана у Народноослободилачком рату. Поред политичких и аналфабетских курсева, Агитпроп је радио и на организацији краћих курсева из области историје, географије, медицине, филозофије и др, што је поред војно-стручног уздизања допринело и општем образовању бораца и старешина.[17]

Борбени пут Шесте дивизије[уреди]

Ратни пут Шесте личке пролетерске ударне дивизије „Никола Тесла” од формирања 22. новембра 1942. до 9. маја 1945. године.

Дивизија је у првом периоду након оснивања садејствовала операцијама Првог босанског корпуса у доњем току Уне. Током децембра и прве половине јануара 1943. године изводила је нападе на италијанске, усташке и четничке посаде у Лици и северној Далмацији.

Током операције „Вајс I“ дивизија је успешно сузбила и ограничила италијанских дивизија „Ре“ и „Сасари“, и у контраудару потукла делове дивизије „Сасари“ у Лапачком Пољу, опколила их и нанела им тешке губитке. Након тога је, заједно са бригадама Осме кордунашке дивизије преузела иницијативу у своје руке, и ликвидирала све непријатељске посаде у Лици изузев Госпића. Покушај ликвидације усташа у госпићком гарнизону почетком маја завршио се неуспехом.

Новембра 1943. дивизија прелази у Босну, где до августа 1944. године у саставу Првог пролетерског корпуса учествује у интензивним борбеним дејствима. Током јула и августа пробија се према Србији под снажним немачким притиском који је кулминирао у операција „Рибецал“ током августа. Вештим маневром Прва и Шеста дивизија успевају да отклоне притисак оперативне групе Друге оклопне армије и продиру у Србију. Током продора кроз Србију разбијају четничку Четврту групу јуришних корпуса, делове Српског добровољачког корпуса и слабије немачке делове, ослобађају Ваљево и укључују се у Београдску операцију.

Шеста личка дивизија је уз Тринаесту пролетерску бригаду прва југословенска јединица која је под борбом прешла мост на реци Сави, 20. октобра 1944. године и преко Земуна наставила наступање кроз Срем. Током новембарских борби на Сремском фронту почетком новембра претрпела је тешке губитке, па је извучена у позадину ради попуне, одмора, обуке и сређивања јединица.

На Сремски фронт дивизија се вратила ојачана и попуњена новим регрутима, са 22. српском (од 8. октобра 1944) и Артиљеријском бригадом (од децембра 1944) у свом саставу. Учествовала је у пробоју Сремског фронта и ослобађању Ђакова и Славонског Брода, а 9. маја ушла је у Загреб.

Указом Врховног штаба од 19. марта 1944. године дивизија је за постигнуте успехе проглашена пролетерском и добила назив Шеста пролетерска дивизија „Никола Тесла. Све три бригаде које су при формирању дивизије биле у њеном саставу проглашене су за пролетерске и одликоване Орденом народног хероја.

Командни састав дивизије[уреди]

  • Политички комесари дивизије:

Бројно стање и национални састав дивизије[уреди]

Бројно стање Шесте личке дивизије 19. децембра 1942. године[12]
јединица мушкарци жене укупно ван дивизије[f] на стању
Штаб дивизије 17 2 19 0 19
Пратећа чета 62 1 63 2 61
Прва личка бригада 1.187 36 1.223 269 954
Друга личка бригада 1.439 122 1.561 147 1.414
Трећа личка бригада 1.341 23 1.364 242 1.122
укупно 4.046 184 4.230 660 3.570
Национални, социјални и партијски састав Шесте личке дивизије 24. децембра 1942. године[18]
јединица национални састав партијски састав социјални састав неписмени укупно бораца
Срби Хрвати остали чланови кандидати ван партије земљорадници радници војна лица средња спрема виша спрема
Штаб дивизије 11 2 1 10 4 0 0 3 5 1 5 0 14
Агитпроп дивизије 19 2 2 6 6 11 6 2 1 3 11 0 23
Пратећа чета 58 5 0 0 14 49 54 4 3 0 2 0 63
Прва личка бригада 885 118 1 108 370 526 795 136 40 12 21 98 1.004
Друга личка бригада 1.562 28 1 141 449 1.001 1.393 137 40 6 15 100 1.591
Трећа личка бригада 1.145 4 0 102 328 719 1.040 50 31 18 10 66 1.149
укупно 3.680 159 5 367 1.171 2.306 3.288 332 120 40 64 269 3.844
проценат 95,7 % 4,1 % 0,1 % 9,5 % 30,4 % 59,9 % 85,5 % 8,6 % 3,1 % 1 % 1,6 % 7 %

Народни хероји[уреди]

Борци, командири, команданти и политички комесари јединица из састава Шесте личке дивизије одликовани Орденом народног хероја:

Фотогалерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Први командант дивизије
  2. ^ Први начелник Штаба дивизије
  3. ^ Први политички комесар дивизије
  4. ^ Врховни штаб НОП и ДВЈ је 22. новембра 1942. преименован у Врховни штаб НОВ и ПОЈ.[1]
  5. ^ Први хрватски корпус је 5. октобра 1943. преименован у Четврти хрватски корпус.[2]
  6. ^ рањени и болесни борци

Референце[уреди]

  1. ^ Зборник НОР 1949, стр. 200.
  2. ^ Leksikon NOR 1 1980, стр. 195.
  3. ^ Leksikon NOR 1 1980, стр. 249.
  4. ^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 1091.
  5. ^ Зборник НОР 1949, стр. 197—200.
  6. ^ Šesta proleterska 1964, стр. 65.
  7. ^ Orlović 1990, стр. 19—20.
  8. ^ Orlović 1990, стр. 20.
  9. ^ Orlović 1990, стр. 48.
  10. ^ Vojna enciklopedija 1975, стр. 493.
  11. ^ Orlović 1990, стр. 19.
  12. 12,0 12,1 Orlović 1990, стр. 32—33.
  13. ^ Orlović 1990, стр. 76.
  14. ^ Šesta proleterska 1964, стр. 771.
  15. ^ Šesta proleterska 1964, стр. 772.
  16. 16,0 16,1 Orlović 1990, стр. 75—77.
  17. ^ Orlović 1990, стр. 77—78.
  18. ^ Orlović 1990, стр. 42.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]