3. ударна дивизија НОВЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Трећа ударна дивизија
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање 1. новембар 1942.
Место оснивања:
Тичево, Босанска крајина
Формација Пета пролетерска бригада
Прва далматинска бригада
Десета херцеговачка бригада
Јачина 3.280 војника и официра[тражи се извор]
Део Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Команданти
Командант Перо Ћетковић
Политички комесар Радомир Бабић

Трећа ударна дивизија НОВЈ формирана је наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Пете пролетерске црногорске ударне бригаде, Десете херцеговачке ударне бригаде и Прве далматинске ударне бригаде 1. новембра 1942. године у Тичеву. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ.

Борбени пут Треће дивизије[уреди]

Након формирања дивизија као целина учествовала је крајем новембра и почетком децембра 1942. године у борбама за Јајце. Затим је прешла у наступање на осовинске гарнизоне и комуникације у средњој Босни.

Током Битке на Неретви у офанзиви у долину Неретве представљала је средњу нападну колону и заузела италијански гарнизон у Прозору. Учествовала је у противудару код Горњег Вакуфа и у разбијању четника код Невесиња и Калиновика. У Невесињу је 28. марта 1943. погинуо командант Перо Ћетковић, народни херој.

Током Битке на Сутјесци била је део Јужне оперативне групе. Остала је у заштитници са Централном болницом. Приликом покушаја пробоја немачких положаја у долини Сутјеске 13. јуна 1943. дивизија је претрпела тешке губитке, разбијена је на више батаљонских група, од којих су се неке пробиле и спојиле са Оперативном групом Врховног штаба, док су се друге пробиле у Херцеговину, Црну Гору и Санџак. Приликом покушаја пробоја у јуришу је погинуо трећи командант дивизије Сава Ковачевић.

Током Битке на Сутјесци из састава дивизије изашла је Десета херцеговачка бригада, а уместо ње је у састав дивизије ушла је Трећа пролетерска санџачка ударна бригада.

Почетком септембра 1943. дивизија је обновљена. Њен састав су чиниле Четврта пролетерска црногорска ударна бригада, Пета пролетерска црногорска ударна бригада и Десета херцеговачка ударна бригада и потчињена је Другом ударном корпусу. Крајем 1943. године уместо Десете херцеговачке и Четврте пролетерске у састав су ушле Шеста и Седма црногорска бригада. Од априла 1944. до краја рата у саставу дивизије налазе се Пета пролетерска бригада, Седма и Девета црногорска бригада, Артиљеријски дивизион (од 20. априла 1945. Артиљеријска бригада).

У саставу свог корпуса дивизија је водила готово непрекидне борбе са јединицама немачког 21. армијског корпуса и са четницима. Након ослобођења Црне Горе дивизија је учествовала у Сарајевској операцији и ослобађању Карловца. 12. маја 1945. код Зиданог Моста, заједно са Четвртом и Десетом крајишком дивизијом заробила је немачку 7. СС дивизије „Принц Еуген“ и 373. легионарску дивизију.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Portal NOB 1.svg Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.