Бранковина

Бранковина
Бранковина;
	Сеоска школа
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Град	Ваљево
Становништво
— 2011.	520
Географске карактеристике
Координате	44° 21′ 26″ С; 19° 53′ 05″ И / 44.357333° С; 19.884666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	266 m
	Бранковина Бранковина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	14201
Позивни број	014
Регистарска ознака	VA

Бранковина је насељено место града Ваљева у Колубарском округу северно од Ваљева око 12 km. Надморска висина је 267 m. Према попису из 2011. било је 520 становника.

У оквиру места Бранковина постоје и две културно - историјске целине које чине знаменито место Бранковина. Црква Светих Арханђела, која је завршена 1830. године, задужбина је Проте Матеје Ненадовића. Добро је очувана, а при цркви се чува драгоцена црквена ризница у виду својеврсне музејске збирке. Њу чине црквени предмети, богослужбене књиге и историјски документи из 18. и 19. века.

У непосредној близини цркве је група надгробних споменика из 19. века, њих око двадесетак. Овде су сахрањени бројни чланови породице Ненадовић, али и виђеније личности неких других породица из Бранковине.

Ретки примерци народног градитељства, собрашице, којих има 5 сачувани су такође у порти цркве. Потичу из 19. века, грађене су у близини цркава или манастира. Служиле су за окупљање народа у време светковина, сабора, црквених празника. Једноставног су облика, правоугаоне основе, са ниским, каменом озиданим темељом и четвороводним кровом. Некада су биле покривене шиндром, а данас бибер црепом.

У школском дворишту, другом делу културно - историјског комплекса, које раздваја Школски поток, налази се још један споменик народног неимарства, вајат Ненадовића. У њему је 1826. године рођен књижевник Љуба Ненадовић. Прва државна школа сазидана је 1836. године у Бранковини. То је масивна приземна грађевина правоугаоне основе. У складу са народном градитељском традицијом и изгледа као нешто већа сеоска кућа. Њен унутрашњи распоред је прилагођен школској намени. Ова стара школа се назива „Протина“ (ОШ „Прота Матеја Ненадовић” Бранковина). Данас је у овој згради постављена музејска изложба посвећена развоју школства и просвете у то време. Посебно је занимљив реконструисани ентеријер једне учионице с краја 19. века. Нова школска зграда је подигнута 1894. године. У њој је учила песникиња Десанка Максимовић, а њен отац је био учитељ у тој школи. „Десанкина школа“ је обновљена 1985. године.

У новоуређеном простору налази се стална изложбена поставка о животном и књижевном путу песникиње, сала за програме и библиотека. Иза ове школе налази се помоћна зграда, вероватно подигнута средином 19. века, текође вредан примерак народног неимарства. Служила је као школска писарница.

У Бранковини је позната песникиња Десанка Максимовић провела детињство, а у црквеној порти, нешто даље од саме цркве налази се и њен гроб.

Петар Соколовић из Бранковине је 1816. године саставио "Неколико стихова о возбужденију Србског Витеза Милоша Обреновића, против Скопљак Сулејман паше". Рукопис је објавио 1827. године у Будиму, Јосиф Миловук.

У близини села се налази и Споменик на Бранковинском вису, пирамидалног облика, висине 4,55 метара, као обележје места одакле је 28. фебруара 1804. године народ ваљевског краја, под вођством проте Матеје и Јакова Ненадовића започео борбу против турског завојевача. Споменик је подигнут на 150-огодишњицу подизања устанка.^[1]

Овде се одржавају Дани малине у Бранковини.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бранковина живи 448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,5 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 160 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	862
1953.	919
1961.	982
1971.	866
1981.	781
1991.	529	528
2002.	573	588

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	550	95,98%
Црногорци	8	1,39%
Роми	6	1,04%
Украјинци	1	0,17%
непознато	8	1,39%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	9	7
80+	5	5
75—79	7	19
70—74	18	23
65—69	15	19
60—64	12	20
55—59	23	12
50—54	12	5
45—49	22	20
40—44	28	22
35—39	22	12
30—34	11	24
25—29	14	7
20—24	23	15
15—19	23	19
10—14	25	22
5—9	10	16
0—4	11	16
Просек :	39,5	41,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	161	179	215	210	204	146	160

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	32	32	20	22	21	20	8	1	2	2	3,58

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	244	72	146	12	11	3
Женски	229	28	149	39	10	3
УКУПНО	473	100	295	51	21	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	159	112	0	0	16
Женски	88	63	0	0	3
УКУПНО	247	175	0	0	19
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	9	7	0	3
Женски	0	0	9	1	1
УКУПНО	0	9	16	1	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	5	1
Женски	0	2	1	4	4
УКУПНО	0	2	3	9	5
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	2