Очај

С Википедије, слободне енциклопедије

Очај је негативна астенична емоција, или стање свести, везан за осећај немогућности особе да задовољи неку потребу. Очај може довести до депресије или је и сам један од симптома и узрочника депресије.[1]

Механизам очаја[уреди | уреди извор]

Најчешће се очај јавља као последица јаког негативног утицаја на живот човека. То може бити смрт ближњег, велики важан неуспех итд. Човек, схватајући, да не може да контролише тај негативни утицај, почиње да мисли, да не може никако да исправи ту ситуацију, што код њега резултује појавом субјективног осећаја безизлазности и сопствене немоћи.[2][3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Major Depressive Disorder”. American Medical Network, Inc. Приступљено 15. 1. 2011. 
  2. ^ Olsen LR, Jensen DV, Noerholm V, Martiny K, Bech P (2003). „The internal and external validity of the Major Depression Inventory in measuring severity of depressive states.”. Psychological medicine. 33 (2): 351—6. PMID 12622314. 
  3. ^ Marino, Gordon (17. 3. 2012). „The Danish Doctor of Dread”. New York City: The New York Times. Приступљено 18. 5. 2013. 

Види још[уреди | уреди извор]