Пређи на садржај

Докторско суђење

С Википедије, слободне енциклопедије
Суђење нацистичким лекарима
пресуда Карлу Бранту
Изрицање смртне казне вешањем пред Трибуналом за ратне злочине Сједињених Држава личном лекару Адолфа Хитлера, 43-годишњем Карлу Бранту. Брант је такође био и Комесар за здравље и санитацију Рајха.

Докторско суђење, званично Сједињене Америчке Државе против Карла Бранта, и осталих (енгл. United States of America v. Karl Brandt, et al., 9. децембар 194620. август 1947) било је суђење двадесет тројици оптужених, од којих су 20 били лекари, којима је на терет стављено вршење нехуманих експеримената, учествовање у масовним логорским егзекуцијама и другим ратним злочинима, завера за вршење ових дела и чланство у криминалног организацији СС-у (овакав статус СС-а резултат је пресуде у главном Нирнбершком процесу).

Поступак је водио Војни трибунал I - судије Волтер Билс, Харолд Себринг и Џонсон Крофорд, Виктор Сверинген као замена

Петорица оптужених су ослобођена, седморица су осуђена на смртну казну а остали су осуђени на затворске казне у распону од 10 година до доживотног затвора. Ово суђење имало је пресудан значај за настанак Нирнбершког кодекса.

Оптужница

[уреди | уреди извор]

Оптужени су се суочили са четири оптужбе, укључујући:

  1. Завера да почине ратни злочини и злочини против човечности описани у тачкама 2 и 3;
  2. Ратни злочини: вршење медицинских експеримената без пристанка субјеката над ратним заробљеницима и цивилима окупираних држава, у оквиру којих су оптужени починили убиства, бруталности, окрутности, мучења, зверства и друге нечовечне акте. Такође, планирање масовних убистава ратних затвореника и цивила из окупираних држава, који су стигматизовани као стари, ментално оболели, неизлечиво болесни, деформисани, и тако даље, коришћењем гаса, смртоносних инјекција, и разних других средстава у домовима, болницама и азилима током Програма еутаназије, и учествовање у масовним убиствима логораша у концентрационим логорима.
  3. Злочини против човечности: чињење злочина описаних у тачки 2 и над немачким држављанима.
  4. Чланство у злочиначкој организацији, СС.

Трибунал је у великој мери одбацио оптужбу 1, уз образложење да та оптужба излази изван надлежности Трибунала.

О — оптужен   К — оптужен и проглашен кривим

Оптужени, положаји, осуде и судбине
Име Фотографија Положај Оптужбе Пресуда и казна
    1 2 3 4  
Херман Бекер-Фрејсенг Штабни лекар у Луфтвафеу (капетан, медицинска служба ваздухопловства); и начелник одељења за медицину у авијацији. О К К   20 година затвора, измењено у 10 година. Умро 1961.
Вилхелм Бајглбек Лекар саветник у Луфтвафеу О К К   15 година затвора, измењено у 10 година. Умро 1963.
Курт Бломе Заменик вође здравља Рајха (Reichsgesundheitsführer); и опуномоћеник за истраживање канцера у истраживачком савету Рајха. О О О   Ослобођен на докторском суђењу али касније осуђен на 20 година од стране француских власти, умро 1969.
Виктор Брак Оберфирер у СС и штурмбанфирер (мајор) у Вафен СС; главни административни официр у кабинету вође НСДАП-а (Oberdienstleiter, Kanzlei des Führers der NSDAP) О К К К смрт
Карл Брант Лични лекар Адолфа Хитлера; групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; комесар Рајха за здравље и санитацију (Reichskommissar für Sanitäts und Gesundheitswesen); члан Истраживачког савета Рајха (Reichsforschungsrat) О К К К смрт
Рудолф Брант Пуковник у Алгемајне СС; лични административни официр Хајнриха Химлера (Persönlicher Referent von Himmler); министарски саветник и начелник министарске канцеларије у Министарству унутрашњих послова Рајха. О К К К смрт
Фриц Фишер Штурмбанфирер (мајор) у Вафен СС и помоћник оптуженом Гебхарду у болници у Хохенлихену. О К К К доживотни затвор, измењено у 15 година. Пуштен 1954, умро 2003.
Карл Гебхард Групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; лични лекар Хајнриха Химлера; главни лекар штаба лекара Рајха и полиције (Oberster Kliniker, Reichsarzt SS und Polizei); председник немачког црвеног крста О К К К смрт
Карл Генцкен Групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; начелник медицинског одељења Вафен СС (Chef des Sanitätsamts der Waffen SS) О К К К доживотни затвор, измењено у 20 година. Пуштен 1954, умро 1957.
Зигфрид Хандлосер Generaloberstabsarzt (генералпуковник медицинске службе); медицински инспектор армије (Heeressanitätsinspekteur); начелник медицинских служби оружаних снага (Chef des Wehrmachtsanitätswesens) О К К   доживотни затвор. Измењено у 20 година. Пуштен и умро 1954.
Валдемар Ховен Хауптштурмбанфирер (капетан) Вафен СС и главни лекар у концентрационом логору Бухенвалд О К К К смрт
Јоаким Мруговски Оберфирер у Вафен СС; главни хигијеничар лекара рајха СС и полиције (Oberster Hygieniker, Reichsarzt SS und Polizei); начелник хигијенског института Вафен СС (Chef des Hygienischen Institutes der Waffen SS) О К К К смрт
Херта Оберхојзер Лекар у концентрационом логору Равензбрик и помоћник оптуженом Гебхарду у болници у Хохенлихену О К К   20 година затвора. Измењено у 10 година. Пуштена 1952, умрла 1978.
Адолф Покорни Лекар, специјалиста за кожне и венеричне болести О О О   ослобођен
Хелмут Попендик Оберфирер у СС; начелник персоналног штаба лекара рајха СС и полиције (Chef des Persönlichen Stabes des Reichsarztes SS und Polizei) О О О К 10 година затвора. Пуштен 1951, умро 1994.
Ханс Волфганг Ромберт Лекар у Одељењу за медицину у авијацији у Немачком експерименталном институту за авијацију. О О О   ослобођен. Умро 1981.
Герхард Росе Generalarzt Луфтвафеа (бригадни генерал медицинске службе ваздухопловства); начелник Одељења за тропску медицину и професор на институту Робрет Кох; саветник за хигијену тропске медицине начелника медицинске службе Луфтвафеа. О К К   доживотни затвор, измењено у 20 година. Пуштен 1955, умро 1992.
Паул Рошток Главни хирург хируршке клинике у Берлину; хируршки саветник у војсци; начелник канцеларије за медицинску науку и истраживање (Amtschef der Dienststelle Medizinische Wissenschaft und Forschung) подређену оптуженом Карлу Бранту, комесару Рајха за здравље и санитацију О О О   ослобођен. Умро 1956.
Зигфрид Руф Начелник одељења за ваздухопловну медицину у немачком институту за експерименталну авијацију (Deutsche Versuchsanstalt für Luftfahrt) и први поручник у медицинској служби авијације; наставио истраживање и објављивање радова из области авијације све до 1989[1] О О О   ослобођен. Умро 1989.
Конрад Шефер Лекар у Институту за медицину у авијацији у Берлину О О О   ослобођен
Оскар Шредер Generaloberstabsarzt (генералпуковник медицинске службе); начелник штаба Инспектората медицинске службе Луфтвафеа (Chef des Stabes, Inspekteur des Luftwaffe-Sanitätswesens); начелник Медицинске службе Луфтвафеа (Chef des Sanitätswesens der Luftwaffe) О К К   Доживотни затвор, измењено у 15 година. Ослобођен 1954, умро 1958.
Волфрам Зиверс Штандартенфирер (пуковник) у СС; начелник друштва Аненербе и начелник његовог Института за војно научно истраживање (Institut für Wehrwissenschaftliche Zweckforschung); заменик шефа одбора директора Истраживачког савета Рајха. О К К К смрт
Георг Аугуст Велц Oberfeldarzt у Луфтвафеу; начелник Института за медицину у авијацији у Минхену. О О О   ослобођен

Осуђени на смрт су обешени 2. јуна 1948. у затвору Ландзберг у Баварској.

За неке, разлику између затворске и смртне казне је направило чланство у СС, „организацији која је пресудом Међународног војног трибунала проглашена криминалном“. Међутим, неки оптужени који су били чланови СС су добили затворске казне. Степен личног учешћа и/или командовања над умешаним групама је био значајан фактор у другим пресудама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ruff, Siegfried, et al. Sicherheit und Rettung in der Luftfahrt. Koblenz : Bernard & Graefe, c1989.

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]