Дуња
Дуња | |
---|---|
плодови крушколике дуње | |
цветови дуње | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Rosids |
Ред: | Rosales |
Породица: | Rosaceae |
Род: | Cydonia Mill. |
Врста: | C. oblonga
|
Биномно име | |
Cydonia oblonga |
Дуња (Cydonia oblonga) је једина врста рода Cydonia (Maloideae, Rosaceae). Њено ботаничко име потиче од грчког града Kydonia (данас Ханија) на сјеверозападу острва Крита. У Јерменији и Ирану дуња се може наћи у природи.
Опис
[уреди | уреди извор]Стабло дуње је 4 до 6 m високо дрво које се може наћи у Азији и Европи. Цвјета у мају и јуну и има бијеле до ружичасте цвјетове. Латице цвјетова су дуге између 2 и 5 cm. Пошто се у топлијим предјелима боље осјећа, култивише се најчешће у виноградарском окружењу.
Плод дуње је сличан плоду јабуке или крушке. Од дуња је могућа припрема компота, желеа, као и сокова.
Дуње се често саде у подножјима дрвета крушке и других високих воћних стабала и рађају након 4 до 8 година. Размножавање путем пелцера и укрштањем успијева само понекад.
Плод
[уреди | уреди извор]Плод дуње садржи веома пуно витамина Ц, затим калијум, натријум, цинк, гвожђе, бакар, манган, пектин и друге органске и неорганске киселине. Сјеме дуње садржи различите слузи, уља као и отровни цијанид гликозид (Cyanid-Glykosid).
Симболика, Митологија
[уреди | уреди извор]Дуња важи за симбол љубави, среће, плодности, памети, љепоте, постојаности и непролазности.
У античким легендама, дуњом су богови одређивали судбине. Она је била плод Афродите и Гаје. Парис ју је, по обећању лијепе Хелене, предао Афродити као најљепшој од свих богиња.
Састав
[уреди | уреди извор]Има око 20% слузи, пектина, око 8% разних шећера, око 1% јабучне киселине, 15% масног уља, амигдалина (0,5%), емулзина, протида и танина.
Употреба
[уреди | уреди извор]Употребљава се као слузаво средство за израду емулзија и микстура против кашља, као вода за облоге, против опекотина, за козметику и у индустрији. Данас се, без разлога, употребљава много мање него раније. Грци и Римљани су дуњу много ценили као благо средство против пролива (танин и слуз). Присутна цијановодонична киселина у семену чини да локално анестезира. Ако се за израду слузи употреби здробљено семе, у њему може бити толико ове киселине, да се могу појавити и случајеви тровања. Зато слуз треба правити од целог семена, ако се не жели истовремено дејство слузи и цијановодоничне киселине.
У индустријским земљама дуњино семе се све више употребљава, тако да се наша производња углавном извози.
Од дуњиног семена се израђују лекови на исти начин као и код наниног семена.
Сок од дуње
[уреди | уреди извор]Служи као пријатан и лековит напитак који освежава и јача слузницу уста, желуца и црева. На западу се даје против досадних и упорних пролива деце. Сок се прави цеђењем и стругањем зрелих и здравих дуња. Фабрике сокова праве мутан и бистар сок.
Производња дуња
[уреди | уреди извор]Десет највећих произвођача у 2012. | ||
---|---|---|
Држава | Производња (у тонама) | |
Турска | 135.406 | |
Кина | 125.000 | |
Узбекистан | 80.000 | |
Мароко | 46.000 | |
Иран | 36.500 | |
Аргентина | 27.500 | |
Азербејџан | 27.140 | |
Шпанија | 14.000 | |
Србија | 10.795 | |
Алжир | 10.516 | |
Свет | 596.532 |
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Cornell article
- Quince history Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2021)