Књига госта (едиција)
Књига госта је едиција коју је покренула Градска библиотека Владислав Петковић Дис из Чачка 1973. године.
О едицији
[уреди | уреди извор]Градска библиотека „Владислав Петковић” Дис из Чачка покренула је, у оквиру своје издавачке продукције, едицију Књига госта, првенствено намењену објављивању изабраних и нових песама добитника Дисове награде.[1] Књиге су до 1987. године имале формат 16 x 21 cm са повременим одступањима. Касније је устаљен формат 13,5 x 20,5. За ликовно–графичку опрему били су задужени: Грујица Лазаревић, Зоран Јовановић, Милош Ћирић, Милош Бајић, Сава Лабан, Младен Србиновић, Миле Грозданић, Томислав Лукић, Мирјана Живковић и Зоран Јуреш.
Тираж
[уреди | уреди извор]Почетни тираж био је 500 примерака, да би касније ишао и до 1500, а највећи тираж, 2000 примерака, имала је збирка поезије Земља Бранка В. Радичевића.[2]
Уредници едиције
[уреди | уреди извор]Едицију Књига госта уређивали су[3]:
- Александар Јовановић
- Владислав Поповић
- Радован М. Маринковић
- Љубомир Марковић
- Марија Орбовић
- Милан Мартиновић
- Радојко Николић
- Даница Оташевић.
Издавачи едиције
[уреди | уреди извор]Свих 40 књига едиције издала је Градска библиотека у Чачку, са повременим учешћем Чачанског гласа, СИЗ-а културе Чачак или Градца.[2]
Објављене књиге
[уреди | уреди извор]- Милош Црњански, Стражилово, 1973.
- Скендер Куленовић, Стојанка мајка Кнежопољка, 1975.
- Бранко В. Радичевић, Земља, 1976.
- Душан Костић, Балада, мене крај мостова, 1977.
- Блаже Конески, Стара лоза, 1978.
- Стеван Раичковић, Три песме о Тиси, 1979.
- Јуре Каштелан, Коњиц без коњика, 1980.
- Славко Вукосављевић, Родољубиве песме, 1981.
- Изет Сарајлић, Неко је звонио, 1982.
- Александар Ристовић, Горе и доле, 1983.
- Цирил Злобец, У трагању за својим ликом, 1984.
- Борислав Радовић, Тридесет изабраних песама, 1985.
- Весна Парун, Понорница, 1986.
- Радован Павловски, Младић који спава у подне, 1987.
- Иван В. Лалић, Византија, 1988.
- Љубомир Симовић, Храст на Повлену, 1989.
- Матија Бећковић, Надкокот, 1990.
- Танасије Младеновић, Тридесет три сонета, 1991.
- Алек Вукадиновић, Бајка кућне слике, 1992.
- Јован Христић, Нове и најновије песме, 1993.
- Милутин Петровић, Промена, 1994.
- Милован Данојлић, На обали, 1995.
- Миодраг Павловић, Небо у пећини, 1996.
- Драган Колунџија, Затвореник у ружи међу својима, 1997.
- Божидар Тимотијевић, Песме (1951—1997), 1998.
- Милосав Тешић, Бубњалица у пчелињаку, 2001.
- Мирослав Максимовић, Београдске песме, 2002.
- Душко Новаковић, Изабрао сам месец, 2003.
- Радмила Лазић, Пољуби ил уби, 2004.
- Војислав Карановић, Дах ствари, 2005.
- Слободан Зубановић, Дорћолски дисконт, 2006.
- Милан Ђорђевић, Ватра у башти, 2007.
- Владимир Копицл, Совин избор, 2008.
- Никола Вујчић, Расути звук, 2009.
- Саша Јеленковић, Књига о сумњи, 2010.
- Живорад Недељковић, Неумерени рад година, 2011.
- Драган Јовановић Данилов, Вино с вулкана, 2012.
- Ана Ристовић, Нешто светли, 2014.
- Саша Радојчић, Дуге и кратке песме, 2015.
- Томислав Маринковић, Издвојене тишине, 2016.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија”. Сајт Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис". Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 12. 10. 2016., Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ а б Недељковић, Оливера (Год. 20, бр. 25 (2008)). „Четири деценије издавачке делатности Градске библиотеке у Чачку”. Савремена библиотека: 75—77. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ Матовић, Маријана (2013). Код вас је пролеће --- : каталог ретроспективне изложбе "Дисових пролећа" (1964—2013). Чачак: Градска библиотека "Владислав Петковић Дис". стр. 66. стр. ISBN 978-86-83375-66-0.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Добитници награда”. Приступљено 14. 10. 2016.