Пређи на садржај

Лађевци (Краљево)

Координате: 43° 49′ 02″ С; 20° 36′ 40″ И / 43.8172° С; 20.6111° И / 43.8172; 20.6111
С Википедије, слободне енциклопедије
Лађевци
Аеродром Морава, познат и као аеродром Лађевци
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Становништво
 — 2011.Пад 1074
Географске карактеристике
Координате43° 49′ 02″ С; 20° 36′ 40″ И / 43.8172° С; 20.6111° И / 43.8172; 20.6111
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина225 m
Лађевци на карти Србије
Лађевци
Лађевци
Лађевци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број36204
Позивни број036
Регистарска ознакаKV

Лађевци су насељено шумадијско место града Краљева у долини Западног Поморавља, које административно припада Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1074 становника.

Овде се налази ОШ „Драган Ђоковић Уча” Лађевци.

Порекло имена

[уреди | уреди извор]

Данашње име села потиче из 50-их 18. века. После велике сеобе Срба, цела лева страна Западне Мораве је била опустошена, села су била празна. 1739. ова села насељава новопридошло становништво из Старе Србије, Косова, Сјенице, Старог Влаха, Црне Горе и Босне. Затицали су пусту земљу, зараслу у шуме. Све је било у 'ладу, па тако једном селу дадоше име - Лађевци.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

У околини села постоје извесне наслаге лигнита, који је експлоатисан тек пред Други светски рат, када му је порасла цена. Ископавања су за одсутне власнике вршили невични сељани, тако да је у августу 1940. дошло до несреће са тројицом мртвих и двојицом тешко повређених.[2]

Место је општини Краљево припојено 1962. године.[3]

24. марта 1999. године, авиони НАТО започели су НАТО бомбардовање СРЈ, а само неколико минута након прве бомбе, бомбардован је и војни аеродром Лађевци.[4]

Војни аеродром је изграђен 1967. Први цивилни авион је слетео 2011, чиме су наговештене нове могућности. Аеродром Морава је отворен 28. јуна 2019.

Познати мештани

[уреди | уреди извор]

Војин Ђоковић, учесник Првог светског рата, одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.[5]

Милош Стевановић, учесник ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, одликован је Карађорђевом звездом са мачевима војничкога реда и другим одличјима за храброст.[6]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Лађевци живи 1043 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (44,3 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 431 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.988
1953. 1.961
1961. 1.862
1971. 1.681
1981. 1.540
1991. 1.418 1.389
2002. 1.258 1.282
Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби
  
1.239 98,48%
Црногорци
  
4 0,31%
Југословени
  
2 0,15%
Хрвати
  
1 0,07%
Украјинци
  
1 0,07%
Руси
  
1 0,07%
Румуни
  
1 0,07%
Албанци
  
1 0,07%
непознато
  
6 0,47%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Милан Матијевић, Брвнаре у краљевачком крају; Извор: http://infokraljevo.com/brvanre-u-kraljevackom-kraju/ Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2018)
  2. ^ "Политика", 8. авг. 1940
  3. ^ „Proslost Kraljeva - vazne odine”. www.kraljevo.com. Архивирано из оригинала 18. 05. 2011. г. Приступљено 2022-10-22. 
  4. ^ „NEĆEMO ZABORAVITI: 23 GODINE OD POČETKA BOMBARDOVANJA SRBIJE · Kraljevo Online” (на језику: српски). 2022-03-24. Приступљено 2022-10-22. 
  5. ^ „ВОЈИН ЂОКОВИЋ”. СИЏА (на језику: српски). 2021-06-04. Приступљено 2022-02-12. 
  6. ^ „ХРАБАР РАТНИК”. СИЏА (на језику: српски). 2021-07-05. Приступљено 2022-10-22. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]