Пређи на садржај

Мелбурн

Уреди везе
Координате: 37° 49′ 14″ Ј; 144° 57′ 41″ И / 37.820556° Ј; 144.961389° И / -37.820556; 144.961389
С Википедије, слободне енциклопедије
Мелбурн
енгл. Melbourne
Мелбурн
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Аустралија
Савезна државаВикторија
Основан1835.
Становништво
Становништво‍
 — 2022.5.031.195
 — густина571,34 ст./km2
Географске карактеристике
Координате37° 49′ 14″ Ј; 144° 57′ 41″ И / 37.820556° Ј; 144.961389° И / -37.820556; 144.961389
Апс. висина31 m
Површина8.806 km2
Мелбурн на карти Аустралије
Мелбурн
Мелбурн
Мелбурн на карти Аустралије
Остали подаци
ГрадоначелникРоберт Дојл (ЛС од нов. 2008)
Позивни број03
Веб-сајт
melbourne.vic.gov.au

Мелбурн (енгл. Melbourne) је град у Аустралија. Главни је град Викторије. Према процени из 2022. у граду је живело 5.031.195 становника. Други је град по величини Аустралије, иза Сиднеја.

Мелбурн је велики индустријски и трговачки центар. Многе аустралијске и мултинационалне компаније послују тамо - једна трећина највећих компанија у Аустралији је смештена у Мелбурну. Највећи аеродром Аустралије налази се у Мелбурну. У граду постоји 7 универзитета. Већи део ауто индустрије производи у Мелбурну укључујући Холден, Форд и Тојоту.

Град су 1835. основали Џон Бетмен и Џон Паско Фокнер. У току златне грознице град добија велики број становника. Био је главни град целе државе у наредним годинама.

Године 1956. у њему су одржане XVI Олимпијске игре.

Географија

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима у Мелбурну је неки прелазни тип суптропске и океанске. Током лета овде може бити јако свеже и кишовито уз температуре између 15 и 20 °C, а опет и веома топло уз температуре и изнад 40 °C. Температура изнад 30 °C траје највише до 5 везаних дана у низу, јер стални јужни ветрови доносе освежење с мора. Апсолутни максимум износи 46 °C, а минимум -3 °C.[1][2]

Клима Регионална канцеларија Мелбурна (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 45,6
(114,1) 		46,4
(115,5) 		41,7
(107,1) 		34,9
(94,8) 		28,7
(83,7) 		22,4
(72,3) 		23,3
(73,9) 		26,5
(79,7) 		31,4
(88,5) 		36,9
(98,4) 		40,9
(105,6) 		43,7
(110,7) 		46,4
(115,5)
Средњи максимум, °C (°F) 39,2
(102,6) 		37,9
(100,2) 		34,7
(94,5) 		29,0
(84,2) 		22,8
(73) 		18,2
(64,8) 		17,6
(63,7) 		20,5
(68,9) 		24,8
(76,6) 		29,5
(85,1) 		34,0
(93,2) 		36,9
(98,4) 		40,5
(104,9)
Максимум, °C (°F) 26,3
(79,3) 		26,6
(79,9) 		24,4
(75,9) 		21,0
(69,8) 		17,5
(63,5) 		14,8
(58,6) 		14,2
(57,6) 		15,7
(60,3) 		17,7
(63,9) 		20,1
(68,2) 		22,6
(72,7) 		24,4
(75,9) 		20,4
(68,7)
Просек, °C (°F) 21,0
(69,8) 		21,3
(70,3) 		19,5
(67,1) 		16,4
(61,5) 		13,7
(56,7) 		11,4
(52,5) 		10,7
(51,3) 		11,8
(53,2) 		13,5
(56,3) 		15,4
(59,7) 		17,6
(63,7) 		19,3
(66,7) 		16,0
(60,8)
Минимум, °C (°F) 15,6
(60,1) 		16,0
(60,8) 		14,5
(58,1) 		11,8
(53,2) 		9,8
(49,6) 		7,9
(46,2) 		7,1
(44,8) 		7,8
(46) 		9,2
(48,6) 		10,6
(51,1) 		12,6
(54,7) 		14,1
(57,4) 		11,4
(52,5)
Средњи минимум, °C (°F) 9,5
(49,1) 		9,6
(49,3) 		7,7
(45,9) 		5,3
(41,5) 		3,2
(37,8) 		1,5
(34,7) 		0,9
(33,6) 		1,5
(34,7) 		2,8
(37) 		4,2
(39,6) 		6,3
(43,3) 		8,3
(46,9) 		0,2
(32,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) 5,5
(41,9) 		4,5
(40,1) 		2,8
(37) 		1,5
(34,7) 		−1,1
(30) 		−2,2
(28) 		−2,8
(27) 		−2,1
(28,2) 		−0,5
(31,1) 		0,1
(32,2) 		2,5
(36,5) 		4,4
(39,9) 		−2,8
(27)
Количина кише, mm (in) 45,1
(1,776) 		39,9
(1,571) 		40,7
(1,602) 		50,2
(1,976) 		46,5
(1,831) 		46,5
(1,831) 		44,7
(1,76) 		50,5
(1,988) 		52,9
(2,083) 		58,5
(2,303) 		63,1
(2,484) 		64,1
(2,524) 		602,6
(23,724)
Дани са кишом (≥ 0.2mm) 8,7 6,6 9,3 10,5 12,2 13,5 14,4 15,3 14,0 13,3 11,3 10,0 139,1
Поподневна релативна влажност, % 47 47 49 51 58 62 60 54 51 48 48 47 51,8
Сунчани сати — месечни просек 266,6 228,8 223,2 186,0 142,6 120,0 136,4 164,3 183,0 223,2 225,0 263,5 2.362,6
Извор: Bureau of Meteorology.[3][4][5]

Историја

[уреди | уреди извор]
Парламент Викторије и некада Аустралије

Земљорадници, сточари и рудари злата били су међу нараштајима који су оснивали Мелбурн, други по величини град у Аустралији и вечни ривал Сиднеја. Судећи према њиховој историји, та два обална града могли бисмо назвати сестринскима, при чему је Мелбурн млађи, иако изгледа старији. Деценијама ти су се градови борили за част да постану главни град Аустралије, све док 1913. ниједан од њих, већ Канбера, није била проглашена седиштем владе.

Петнаест година након доласка првих досељеника у Сиднеј, 1802, енглески земљовласници населили су се 700 km јужније у Филипс залив, на месту данашњег Мелбурна. Но обрађивање земље није ишло онако добро као што су очекивали, тако да су многи земљорадници отишли да траже срећу у унутрашњости континента. Тек су 1835. сточари одабрали плодну долину око Мелбурна као свој дом и убрзо је за њима дошло мноштво нових досељеника. Око 1850. започела је права трка јаких и истрајних кад је у овом подручју откривено злато. То је био почетак незаустављивог успона града Мелбурна.

Некадашњи град копача злата данас има преко три и по милиона становника, а његове старије четврти подсећају на викторијански и едвардијански стил градње у Лондону у 19. и на почетку 20. века, иако се све више и више истичу нови високи облакодери.

У настојању да се створи традиција у месту које није имало традиције, године 1840. Мелбурн је увезао резиденцију гувернера државе Викторија директно из Енглеске и овде поново саградио његову кућу из делова, камен по камен. Кућа позната под називом „La Trobes Cottage“ данас је отворена за посетиоце. Године 1934, из британске грофовије Јоркшир преко мора је до Мелбурна превезена родитељска кућа славног поморца Џејмса Кука, која данас украшава паркинг као „Кућа капетана Кука“.

Споменик незнаном јунаку

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису, у граду је 2006. живело 3.371.888 становника.

Демографија
1991.1996.2001.2006.
2.761.995[6]2.865.329[6]3.160.171[6]3.371.888[6]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Железничка станица

Мелбурн има интегрисани градски саобраћајни систем који се зове Метлинк. Настао је крајем 19. века када су возови и трамваји били коришћени за превоз до Мелбурнских предграђа. Мелбурнско градско саобраћајно предузеће је приватизовано 1999. године.

Мелбурнска трамвајска мрежа је једна од највећих на свету а такође је и једини вишелинијски систем у Аустралији. Осим што служе као превозно средство, трамваји су и симбол града. Популарне знаменитости града су повезане бесплатним туристичким трамвајем. Такође постоје и трамваји-ресторани, јединствени у свету.

Постоји скоро 300 аутобуских линија и 15 метро линија. Флиндерс Стрит станица је главна метро станица у Мелбурну. Током 1926. године била је и станица са највише путника на свету. У данашње време најважнија железничка станица је Саутерн Крос станица која опслужује више регионалних линија и домаће линије до Аделејда и Сиднеја.

Лука Мелбурн је највећа карго лука у Аустралији.

Четири аеродрома опслужују Мелбурн. Највећи и главни аеродром је Аеродром Мелбурн, налази се у Таламарину, око 20 km северно од Мелбурна и то је тренутно једини међународни аеродром. Аеродром Авалон се налази у Авалону, око 55 km југозападно од Мелбурна и служе неколико домаћих летова. Аеродром Есендон се налази између центра града и Аеродром Таламарин и некада је био главни аеродром Мелбурна. Аеродром Мурабин се налази у предграђу Мурабин, и служи за цивилну авијацију.

Утицаји различитих народа

[уреди | уреди извор]
Обала реке Јара

И друге су културе оставиле свој траг у Мелбурну. Дошљаци из Кине обогатили су град живописном Кинеском четврти и храмом „Кућа Си Јуп Џос“ саграђеним 1856. године. Мала Италија четврт је с много пицерија, посластичарница и ресторана са специјалитетима од тестенине, која нуди средоземни начин живота у Аустралији. У подручју Ричмонд живи тако велика грчка заједница да је сматрају трећим грчким градом по величини, одмах после Атине и Солуна. Ту је и Мали Сајгон у улици Ричмонд у којем преовлађују вијетнамске продавнице, ресторани и барови.

Такви снажни утицаји различитих народа Мелбурну дају његову живост и допадљивост. Средиште града пешачка је зона с многим аркадама испод којих су продавнице, а ту су и велики тргови, бројна подручја прекривена зеленилом – прави пример напредне урбане културе.

Култура и забава

[уреди | уреди извор]
Краљевска изложбена палата под заштитом УНЕСКО-а

На тргу Сити Сквер освежавајуће фонтане прскају воду, акробате и мимичари изводе своје тачке, а шаролико мноштво различитих националности ужива у хотелима и на терасама ресторана. Бесплатна забава посебно привлачи младе, једнако као и концерти рок музике, игране и позоришне представе које се одвијају на отвореном без наплаћивања улазница.

Шарму овога града доприносе и трамваји. Постоје и лепа модерна кола, али и она стара расклимана с тврдим дрвеним седиштима и сталном промајом. Најчешће су обојени у зелено. Приликом посете Мелбурну, поп – звезда Елтон Џон толико се заљубио у стотину година стар трамвај да га је одмах купио, превезао у Сан Франциско и поставио у двориште своје куће.

Радови аустралијских сликара, укључујући и абориџинске и припаднике групе Хајделбершке школе, изложени су у галерији Викторијски Уметнички Павиљон. Међу музејским благом налазе се и стари авиони, препарирани тркачки коњ Фар Лап и једрењак Поли Вудсајд изграђен у Белфасту у Ирској 1885.

Сваке године у Мелбурну се одржава популарни фестивал Мумба током ког се организују улични фестивали, такмичења и позоришне представе. Реч „Мумба“ долази из абориџинског језика а значи: „Дођите и забавите се!“. Но, домороци су дословце нестали с улица овог града. Болест и алкохол које су донели белци десетковали су популацију Абориџина. Они су у Аустралију дошли још пре 40.000 година на сплавовима или, преко данас потопљене превлаке, и били су први владари овога континента.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Панорама Мелбурна
    Панорама Мелбурна
  • Докови
    Докови

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Melbourne Sea Temperature”. World Sea Temperatures. 
  2. ^ „Port Melbourne Sea Temperature”. World Sea Temperatures. 
  3. ^ „Climate statistics for MELBOURNE REGIONAL OFFICE”. Climate statistics for Australian locations. Bureau of Meteorology. Приступљено 26. 10. 2018. 
  4. ^ „Highest Temperature - 086071”. Bureau of Meteorology. Приступљено 26. 10. 2018. 
  5. ^ „Lowest Temperature - 086071”. Bureau of Meteorology. Приступљено 26. 10. 2018. 
  6. ^ а б в г „Australian Bureau of Statistics: 2006 Census QuickStats by Location”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2012. 
  7. ^ „International connections - City of Melbourne”. www.melbourne.vic.gov.au (на језику: енглески). Приступљено 31. 5. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Bell, Agnes Paton (1965). Melbourne: John Batman's Village. Melbourne, Vic: Cassell Australia. 
  • Boldrewood, Rolf (1896). Old Melbourne Memories. Macmillan and Co. 
  • Borthwick, John Stephen; McGonigal, David (1990). Insight Guide: Melbourne. Prentice Hall Travel. ISBN 978-0-13-467713-2. 
  • Briggs, John Joseph (1852). The History of Melbourne, in the County of Derby: Including Biographical Notices of the Coke, Melbourne, and Hardinge Families. Bemrose & Son. 
  • Brown-May, Andrew; Swain, Shurlee (2005). The Encyclopedia of Melbourne. Melbourne, Vic: Cambridge University Press. 
  • Carroll, Brian (1972). Melbourne: An Illustrated History. Lansdowne. ISBN 978-0-7018-0195-3. 
  • Cecil, David (1954). Melbourne. Grosset's universal library. Bobbs-Merrill. LCCN 54009486. 
  • Cervero, Robert (1998). The Transit Metropolis: A Global Inquiry. Washington: Island Press. ISBN 9781559635912. 
  • Collins, Jock; Mondello, Letizia; Breheney, John; Childs, Tim (1990). Cosmopolitan Melbourne. Explore the world in one city. Rhodes, New South Wales: Big Box Publishing. ISBN 978-0-9579624-0-8. 
  • Coote, Maree (2003). The Melbourne Book: A History of Now (2009 изд.). Melbournestyle Books. ISBN 978-0-9757047-4-5. 
  • Jim Davidson, ур. (1986). The Sydney-Melbourne Book. North Sydney, New South Wales: Allen and Unwin. ISBN 978-0-86861-819-7. 
  • Lewis, Miles Bannatyne; Goad, Philip; Mayne, Alan (1994). Melbourne: The City's History and Development (2nd изд.). City of Melbourne. ISBN 978-0-949624-71-0. 
  • McClymont, David; Armstrong, Mark (2000). Lonely Planet Melbourne. Lonely Planet. ISBN 978-1-86450-124-7. 
  • Newnham, William Henry (1956). Melbourne: The Biography of a City. F. W. Cheshire. LCCN 57032585. 
  • O'Hanlon, Seamus; Luckins, Tanja, ур. (2005). Go! Melbourne. Melbourne in the Sixties. Beaconsfield, Victoria: Melbourne Publishing Group. ISBN 978-0-9757802-0-6. 
  • Priestley, Susan (1995). South Melbourne: A History. Melbourne University Press. ISBN 978-0-522-84664-5. 
  • Tout-Smith, Deborah, ур. (2009). Melbourne: A city of stories. Museum Victoria. ISBN 978-0-9803813-7-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мелбурн&oldid=28332775”