Пређи на садржај

Попис становништва 2011. у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије
Лого Пописа 2011. године

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији је први попис у Републици Србији од када је поново самостална држава. Требало је да буде одржан 1—15. априла 2011. године, али је због недостатка средстава померен и одржан 1-15. октобра. Пописивање је накнадно продужено до 18. октобра, а у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Пожаревцу и другим градовима/општинама где је било потребно до 27. октобра.

Спровођење и ток пописа

[уреди | уреди извор]

Спровођење пописа становништва, домаћинстава и станова подељено је у шест фаза:

  1. Припреме за спровођење пописа;
  2. Пописивање;
  3. Обрада података;
  4. Формирање базе података;
  5. Дисеминација података, и
  6. Анализа резултата пописа.

Бошњачко национално вијеће непризнато од стране Републике Србије, а чији је председник био муфтија Муамер Зукорлић, позвало је Бошњаке на бојкот пописа јер је супротно Уставу Републике Србије пописница написана само ћириличним писмом и на српском језику.[1] Позив на бојкот је био неуспешан и било је само појединачних случајева бојкота. Из истог разлога и због непописивања лица која дуже од једне године бораве у иностранству Национално веће Албанаца је такође позвало Албанце на бојкот пописа који је био масован у општинама Бујановац и Прешево и у мањој мери у Медвеђи (ова општина има српску етничку већину).[2] Процењује се да има око 34.000 Албанаца који су бојкотовали попис у овом подручју.[тражи се извор]

Књиге Пописа

[уреди | уреди извор]
  • Књига 1 - Национална припадност
  • Књига 2 - Старост и пол
  • Књига 3 - Школска спрема, писменост и компјутерска писменост
  • Књига 4 - Вероисповест и матерњи језик и национална припадност
  • Књига 5 - Брачни статус
  • Књига 6 - Фертилитет женског становништва
  • Књига 7 - Економска активност
  • Књига 8 - Особе с инвалидитетом
  • Књига 9 - Миграције
  • Књига 10 - Запослени, према занимању
  • Књига 11 - Делатност
  • Књига 12 - Извори средстава за живот
  • Књига 13 - Домаћинства према броју чланова
  • Књига 14 - Дневни мигранти
  • Књига 15 - Домаћинства - основне карактеристике
  • Књига 16 - Породице
  • Књига 17 - Основне карактеристике породица
  • Књига 18 - Основни скупови становништва
  • Књига 19 - Запослени, према месту рада, радном статусу, школској спреми и средству путовања на посао
  • Књига 20 - Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011.
  • Књига 21 - Упоредни преглед броја домаћинстава и станова 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011.
  • Књига 22 - Број и површина стамбених јединица
  • Књига 23 - Просторије у становима
  • Књига 24 - Инсталације у становима
  • Књига 25 - Својина и основ коришћења станова
  • Књига 26 - Домаћинства и лица у становима
  • Књига 27 - Станови у зградама
  • Књига 28 - Резултати контроле обухвата
  • Књига 29 - Резултати контроле квалитета одговора
  • Књига 30 - Станови према врсти енергената за грејање

Резултати

[уреди | уреди извор]
Насеља у Србији по првим резултатима пописа 2011.

У складу с чланом 33 Закона о попису становништва, домаћинстава и станова („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11), Републички завод за статистику објавио је прелиминарне податке Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године Први резултати Пописа подложни су променама током статистичке обраде података, а коначни резултати Пописа биће публиковани сукцесивно, након завршетка обраде података, и то од половине 2012. до краја 2013. године. Први резултати Пописа објављени су према административно-територијалној подели Републике Србије важећој на дан 1.7.2011. године, а у складу са Уредбом о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС“, бр. 109/09 и 46/10). Публикација садржи основне методолошке напомене и податке о укупном броју пописаних лица, укупном броју становника, броју лица у иностранству (на раду/боравку/студијама), броју домаћинстава (без колективних) и броју станова (без колективних).

15.11.2011. Републички завод за статистику је објавио прелиминарне податке Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године.

На овом попису су урачуната и интерно расељена лица са Косова и Метохије у стално становништво.


Први резултати пописа за Републику Србију и регионе

 
Укупно
Укупан
Укупан
Апсолутни
Укупан број
Укупан
Укупан
 
пописана
број
број
пораст-пад
лица у
број
број
 
лица
становника 2011.
становника 2002.
2011-2002.
иностра-
нству
дома -ћинстава
станова
 
 (1)
(2) 
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
7565761
7120666
7498001
-377335
294045
2497187
3243587
Београдски регион
1731425
1639121
1576124
62997
41719
604134
739630
Регион Војводине
1995679
1916889
2031992
-115103
46031
697437
852229
Регион Шумадије и Западне Србије
2149327
2013388
2136881
-123493
98274
665878
902997
Регион Јужне и Источне Србије
1689330
1551268
1753004
-201736
108021
529738
748731
Регион Косово и Метохија

Национална припадност

[уреди | уреди извор]
Етнички састав по општинама

Према националној припадности, као Срби изјаснило се 83,3% особа, а још 20 етничких заједница имало је по више од 2.000 припадника. Примећен је веома велики раст броја особа које су се изјасниле по регионалној припадности, као и оних који се нису изјаснили. Осим тога, забележен је велики пораст броја особа изјашњених као Горанци и Роми. Највећи пад броја припадника био је међу Југословенима и Црногорцима:

Национална припадност
Националност Број Удео Промена
2002–2011.
Срби 5.988.093 83,32% -3,62%
Мађари 253.899 3,53% -13,43%
Роми 147.604 2,05% +36,43%
Бошњаци 145.278 2,02% +6,75%
Хрвати 57.900 0,81% -17,99%
Словаци 52.750 0,73% -10,63%
Црногорци 38.527 0,54% -44,2%
Власи 35.330 0,49% -11,79%
Румуни 29.332 0,41% -15,17%
Југословени 23.303 0,32% -71,13%
Македонци 22.755 0,32% -11,96%
Муслимани 22.301 0,31% +14,35%
Бугари 18.543 0,26% -9,53%
Буњевци 16.706 0,23% -16,52%
Русини 14.246 0,20% -10,43%
Горанци 7.767 0,11% +69,58%
Албанци1 5.809 0,08% /
Украјинци 4.903 0,07% -8,42%
Немци 4.064 0,06% +4,18%
Словенци 4.033 0,06% /
Остали* 17.558 0,24% +26,12%
Регионална
припадност*
30.771 0,43% +167,92%
Неизјашњени 160.346 2,23% +48,84%
Непознато* 81.740 1,14% +8,29%
Укупно 7.186.862 100% -4,15%

Напомене:
1 - непотпун обухват
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)

Извор: Републички завод за статистику – Национална припадност Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2015), 29.11.2012.

Старосна пирамида

[уреди | уреди извор]

Од укупног броја становника у Србији било је 3.499.176 (48,69%) мушкараца и 3.687.686 (51,31%) жена, што представља однос мушкараца и жена 949:1000. Просечна старост становништва била је 42,2 година, мушкараца 40,9 година, а жена 43,5 година. Удео особа старијих од 18 година је 82,4% (5.923.734), код мушкараца 81,4% (2.849.124), а код жена 83,4% (3.074.610).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Bošnjaci iz Sandžaka pozvani da bojkotuju popis”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-01-04. 
  2. ^ „Albanci bojkotuku popis”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2023-01-04. 
  3. ^ „Преузимање пописних књига : Попис у Србији 2011.”. web.archive.org. 2016-03-26. Архивирано из оригинала 2016-03-26. г. Приступљено 2023-01-04. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]