Белегишка култура — разлика између измена
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
| Главни_локалитет = [[Белегиш]] |
| Главни_локалитет = [[Белегиш]] |
||
| Језик = [[Индоевропски језици|индоевропски]] |
| Језик = [[Индоевропски језици|индоевропски]] |
||
| Религија = [[ |
| Религија = [[индоевропљани|индоевропска]] |
||
| Друштвено_уређење = сложено социјално издиференцирано друштво |
| Друштвено_уређење = сложено социјално издиференцирано друштво |
||
| Тип_владавине = |
| Тип_владавине = |
||
Ред 56: | Ред 56: | ||
'''Белегишка култура''' ('''Белегишка група''', '''Белегиш – Кручени група''') је култура [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала области [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадије]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је сродан локалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији. |
'''Белегишка култура''' ('''Белегишка група''', '''Белегиш – Кручени група''') је култура [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала области [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадије]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је сродан локалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији. |
||
==Фазе== |
== Фазе == |
||
На основу [[керамика|керамичких]] налаза уочене су две фазе: |
На основу [[керамика|керамичких]] налаза уочене су две фазе: |
||
*Белегиш -{I}- |
* Белегиш -{I}- |
||
*Белегиш -{II}- (Кручени) |
* Белегиш -{II}- (Кручени) |
||
==Распростирање== |
== Распростирање == |
||
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронака [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе западна и северна [[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија (Србобран)|Турије]] (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]], код [[Београд]]а, на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref>. |
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронака [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе западна и северна [[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија (Србобран)|Турије]] (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]], код [[Београд]]а, на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref>. |
||
==Налазишта== |
== Налазишта == |
||
Главна налазишта су насеља на [[Гомолава|Гомолави]], у [[Јаково|Јакову]], некрополе у [[Белегиш]]у - [[Стојића гумно]], [[Сурчин]]у, [[Војловица|Војловици]], [[Ковачица|Ковачици]] и [[Карабурма|Карабурми]]. |
Главна налазишта су насеља на [[Гомолава|Гомолави]], у [[Јаково|Јакову]], некрополе у [[Белегиш]]у - [[Стојића гумно]], [[Сурчин]]у, [[Војловица|Војловици]], [[Ковачица|Ковачици]] и [[Карабурма|Карабурми]]. |
||
==Сахрањивање== |
== Сахрањивање == |
||
У овој култури присутна је [[кремација]]. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима. |
У овој култури присутна је [[инфламација (антропологија)|кремација]]. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима. |
||
Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред [[Белегиш]]а), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и [[Војловица]] (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд). |
Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред [[Белегиш]]а), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и [[Војловица]] (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд). |
||
==Насеља== |
== Насеља == |
||
Насеља су делимично истражена. У [[Јаково|Јакову]] на локалитету [[Економија Сава]] отривене су [[земуница|земунице]] и јаме, али без надземне конструкције. |
Насеља су делимично истражена. У [[Јаково|Јакову]] на локалитету [[Економија Сава]] отривене су [[земуница|земунице]] и јаме, али без надземне конструкције. |
||
== Покретни материјал== |
== Покретни материјал == |
||
[[ |
[[Датотека:Urna belegiske kulture faza 1.jpg|мини|Фрагмент посуде Белегишке културе]] |
||
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке. |
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке. |
||
Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти [[орнамент]]и, на врату и трбуху посуде. |
Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти [[орнамент]]и, на врату и трбуху посуде. |
||
Млађа фаза обухвата црно глачану [[керамика|керамику]] са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. [[Канелуре]] се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани. |
Млађа фаза обухвата црно глачану [[керамика|керамику]] са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. [[Канелуре]] се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани. |
||
Од металних налаза појављују се: |
Од металних налаза појављују се: |
||
*луналасти привесци, |
* луналасти привесци, |
||
*издужена [[секира]] са дугметастом дршком |
* издужена [[секира]] са дугметастом дршком |
||
==Види још== |
== Види још == |
||
{{портал|Археологија}} |
{{портал|Археологија}} |
||
*[[Ватинска култура]] |
* [[Ватинска култура]] |
||
*[[Бронзано доба]] |
* [[Бронзано доба]] |
||
==Референце== |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
==Литература== |
== Литература == |
||
*Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983. |
* Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983. |
||
==Спољашње везе== |
== Спољашње везе == |
||
* [http://curug.rastko.net/karte/img/1_bronzano_doba.jpg Мапа распростирања Белегишке културе] |
* [http://curug.rastko.net/karte/img/1_bronzano_doba.jpg Мапа распростирања Белегишке културе] |
||
Верзија на датум 19. мај 2015. у 14:42
Белегишка култура | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Средња Европа, Балкан | ||
Земља | Србија, Румунија | ||
Главни локалитет | Белегиш | ||
Друштво | |||
Језик | индоевропски | ||
Религија | индоевропска | ||
Друштвено уређење | сложено социјално издиференцирано друштво | ||
Период | |||
Историјско доба | бронзано доба | ||
Настанак | 1350. пне | ||
Престанак | 900. пне | ||
Претходници и наследници | |||
Претходиле су: | Наследиле су: | ||
← Ватинска култура | Босутска култура → | ||
Портал Археологија |
Белегишка култура (Белегишка група, Белегиш – Кручени група) је култура бронзаног доба која је захватала области Срема, Бачке, Баната и Шумадије, а у југоисточној Румунији је сродан локалитет Кручени. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура Паноније, Карпата и централног Балкана. Сматра се да директно потиче од Ватинске културе, али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.
Фазе
На основу керамичких налаза уочене су две фазе:
- Белегиш I
- Белегиш II (Кручени)
Распростирање
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном некропола. На западу је граница Босут, а на истоку се простире до југозападних обронака Карпата. На северу је граница културе западна и северна Бачка (у близини Оџака и Турије (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни Банат (налази из Иђоша), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз Дунав, код Београда, на локалитетима на Карабурми (Роспи Ћуприја) и Ритопеку[1].
Налазишта
Главна налазишта су насеља на Гомолави, у Јакову, некрополе у Белегишу - Стојића гумно, Сурчину, Војловици, Ковачици и Карабурми.
Сахрањивање
У овој култури присутна је кремација. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.
Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред Белегиша), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и Војловица (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).
Насеља
Насеља су делимично истражена. У Јакову на локалитету Економија Сава отривене су земунице и јаме, али без надземне конструкције.
Покретни материјал
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.
Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти орнаменти, на врату и трбуху посуде.
Млађа фаза обухвата црно глачану керамику са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. Канелуре се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани.
Од металних налаза појављују се:
- луналасти привесци,
- издужена секира са дугметастом дршком
Види још
Референце
- ^ Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128
Литература
- Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.