Блаже Конески — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Херој М
{{Херој М
|дидаскалија=БЛАЖЕ КОНЕСКИ
|дидаскалија=БЛАЖЕ КОНЕСКИ
| слика = Мира Алечковић у партизанима.jpg
| слика = Blaže Koneski 1968.jpg
| опис_слике=''[[Бранко Ћопић]], [[Мира Алечковић]] <br /> и Блаже Конески у партизанима 1944.''
| опис_слике= Блаже Конески
| датум_рођења =[[19. децембар]] [[1921]].
| датум_рођења =[[19. децембар]] [[1921]].
| место_рођења =[[Небрегово]], код [[Прилеп]]а
| место_рођења =[[Небрегово]], код [[Прилеп]]а
Ред 8: Ред 8:
| датум_смрти =[[7. децембар]] [[1993]]. ('''71''' год.)
| датум_смрти =[[7. децембар]] [[1993]]. ('''71''' год.)
| место_смрти =[[Скопље]]
| место_смрти =[[Скопље]]
| држава_смрти =<br />{{застава|Македонија}}
| држава_смрти =<br />{{застава|Република Македонија}}
|професија=књижевник
|професија=књижевник
|супруга=
|супруга=
Ред 18: Ред 18:
}}
}}


'''Блаже Конески''' ([[Небрегово]] код [[Прилеп]]а, [[19. децембар]] [[1921]] — [[Скопље]], [[7. децембар]] [[1993]]) је био утемељивач и један од кодификатора савременог [[македонски језик|македонског књижевног језика]] и виђени књижевник, културни и јавни радник: [[песник]], [[прозаиста]], [[есеј|есејиста]], [[историја књижевности|историчар књижевности]], [[филологија|филолог]] и [[лингвистика|лингвиста]], предавач и [[професор]] на Филозофском факултету у Скопљу.
'''Блаже Конески''' ([[Небрегово]] код [[Прилеп]]а, [[19. децембар]] [[1921]] — [[Скопље]], [[7. децембар]] [[1993]]) је био утемељивач и један од кодификатора [[македонски језик|македонског књижевног језика]] и виђени књижевник, културни и јавни радник: [[песник]], [[прозаиста]], [[есеј|есејиста]], [[историја књижевности|историчар књижевности]], [[филологија|филолог]] и [[лингвистика|лингвиста]], предавач и [[професор]] на Филозофском факултету у Скопљу.


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је у селу Небрегово близу Прилепа, у српској породици као Благоје Љамевић.<ref>[http://www.promacedonia.org/dd/dd_1.html Потомствено Сръбоманство] promacedonia.org</ref><ref>[http://www.time.mk/cluster/c34ccd0280/sreken-rodenden-blaze-koneski.html Среќен роденден Блаже Конески] time.mk</ref> Његов ујак је био познати српски четнички војвода у Старој Србији, Глигор Соколовић. У основну школу је кренуо у родном месту а завршио је у Прилепу, где је завршио и нижу гимназију. Као најбољи ученик добија стипендију и уписује вишу гимназију у Крагујевцу. Након завршетка гимназије уписује Медицински факултет у Београду. Међутим, после првог семестра напушта студије медицине и уписује филологију. Због почетка Другог светског рата напушта Југославију и наставља студије филологије у Софији. Након ослобођења, активно се укључује у стандардизовање македонског језика. Саставио је правопис македонског књижевног језика, а такође је био уредник Речника македонског језика. Оснивач је студија македонистике на [[Универзитет у Скопљу|Скопском универзитету]] (од [[1958]]. до [[1960]]. је био [[ректор]] овог универзитета). Од [[1967]]. је члан Македонске академије наука и уметности ([[Македонска академија наука и уметности|МАНУ]]) и њен је први председник (до [[1975]].). Такође је био члан македонског ПЕН центра, и члан [[Друштво писаца Македоније|Друштва писаца Македоније]] (ДПМ) од [[1947]]. године и његов први председник.
[[Датотека:Blaže Koneski 1968.jpg|мини]]
Студирао је [[филозофија|филозофију]] на универзитетима у [[Београд|Београду]] (под именом Благоје Коњевић) и [[Софија|Софији]] (под именом Благој Јорданов Конев). Након ослобођења, активно се укључује у стандардизовање македонског језика. Саставио је правопис македонског књижевног језика, а такође је био уредник Речника македонског језика. Оснивач је студија македонистике на [[Универзитет у Скопљу|Скопском универзитету]] (од [[1958]]. до [[1960]]. је био [[ректор]] овог универзитета). Од [[1967]]. је члан Македонске академије наука и уметности ([[Македонска академија наука и уметности|МАНУ]]) и њен је први председник (до [[1975]].). Такође је био члан македонског ПЕН центра, и члан [[Друштво писаца Македоније|Друштва писаца Македоније]] (ДПМ) од [[1947]]. године и његов први председник.


Радио је и као уредник књижевних часописа „Нов Ден“ и „Македонски јазик“.
Радио је и као уредник књижевних часописа „Нов Ден“ и „Македонски јазик“.


Блаже Конески је кључна фигура за развој македонског језика, али је значајан и у међународним оквирима. Био је члан академија наука и уметности у [[Загреб|Загребу]], [[Београд|Београду]], [[Сарајево|Сарајеву]], [[Чикаго|Чикагу]] и [[Лођ|Лођу]] и почасни доктор на универзитетима у Чикагу, [[Краков|Кракову]] и [[Скопље|Скопљу]]. Његова дела су преведена на [[српски језик|српски]], [[словеначки језик|словеначки]], [[албански језик|албански]], [[турски језик|турски]], [[мађарски језик|мађарски]], [[француски језик|француски]], [[руски језик|руски]], [[италијански језик|италијански]], [[грчки језик|грчки]], [[пољски језик|пољски]], [[румунски језик|румунски]], [[немачки језик|немачки]] и [[енглески језик]].
Блаже Конески је кључна фигура за развој македонског језика, али је значајан и у међународним оквирима. Био је члан академија наука и уметности у [[Загреб|Загребу]], [[Београд|Београду]], [[Сарајево|Сарајеву]], [[Чикаго|Чикагу]] и [[Лођ|Лођу]] и почасни доктор на универзитетима у Чикагу, [[Краков|Кракову]] и [[Скопље|Скопљу]]. Његова дела су преведена на [[српски језик|српски]], [[словеначки језик|словеначки]], [[албански језик|албански]], [[турски језик|турски]], [[мађарски језик|мађарски]], [[француски језик|француски]], [[руски језик|руски]], [[италијански језик|италијански]], [[грчки језик|грчки]], [[пољски језик|пољски]], [[румунски језик|румунски]], [[немачки језик|немачки]] и [[енглески језик]].

Блаже Конески био је сестрић српског четничког војводе [[Глигор Соколовић|Глигора Соколовића]].


== Дела ==
== Дела ==
[[Датотека:Мира Алечковић у партизанима.jpg|мини|[[Бранко Ћопић]], [[Мира Алечковић]] <br /> и Блаже Конески у партизанима 1944.]]
* ''Земјата и љубовта'' (поезија, 1948)
* ''Земјата и љубовта'' (поезија, 1948)
* ''Македонски правопис со правописен речник'' (са [[Крум Тошев|Крумом Тошевим]], 1950)
* ''Македонски правопис со правописен речник'' (са [[Крум Тошев|Крумом Тошевим]], 1950)
Ред 80: Ред 78:
* [[Рациново признање]]
* [[Рациново признање]]
* „13 Ноември“
* „13 Ноември“

==Референце ==
{{reflist|2}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Blaže Koneski}}
{{Commonscat|Blaže Koneski}}

* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=990, Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=990, Биографија на сајту САНУ]



Верзија на датум 19. јул 2015. у 18:15

блаже конески
Блаже Конески
Лични подаци
Датум рођења19. децембар 1921.
Место рођењаНебрегово, код Прилепа,
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти7. децембар 1993. (71 год.)
Место смртиСкопље,
 Република Македонија
Професијакњижевник
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Одликовања
Орден Републике са златним венцем Орден заслуга за народ са златним венцем

Блаже Конески (Небрегово код Прилепа, 19. децембар 1921Скопље, 7. децембар 1993) је био утемељивач и један од кодификатора македонског књижевног језика и виђени књижевник, културни и јавни радник: песник, прозаиста, есејиста, историчар књижевности, филолог и лингвиста, предавач и професор на Филозофском факултету у Скопљу.

Биографија

Рођен је у селу Небрегово близу Прилепа, у српској породици као Благоје Љамевић.[1][2] Његов ујак је био познати српски четнички војвода у Старој Србији, Глигор Соколовић. У основну школу је кренуо у родном месту а завршио је у Прилепу, где је завршио и нижу гимназију. Као најбољи ученик добија стипендију и уписује вишу гимназију у Крагујевцу. Након завршетка гимназије уписује Медицински факултет у Београду. Међутим, после првог семестра напушта студије медицине и уписује филологију. Због почетка Другог светског рата напушта Југославију и наставља студије филологије у Софији. Након ослобођења, активно се укључује у стандардизовање македонског језика. Саставио је правопис македонског књижевног језика, а такође је био уредник Речника македонског језика. Оснивач је студија македонистике на Скопском универзитету (од 1958. до 1960. је био ректор овог универзитета). Од 1967. је члан Македонске академије наука и уметности (МАНУ) и њен је први председник (до 1975.). Такође је био члан македонског ПЕН центра, и члан Друштва писаца Македоније (ДПМ) од 1947. године и његов први председник.

Радио је и као уредник књижевних часописа „Нов Ден“ и „Македонски јазик“.

Блаже Конески је кључна фигура за развој македонског језика, али је значајан и у међународним оквирима. Био је члан академија наука и уметности у Загребу, Београду, Сарајеву, Чикагу и Лођу и почасни доктор на универзитетима у Чикагу, Кракову и Скопљу. Његова дела су преведена на српски, словеначки, албански, турски, мађарски, француски, руски, италијански, грчки, пољски, румунски, немачки и енглески језик.

Дела

Бранко Ћопић, Мира Алечковић
и Блаже Конески у партизанима 1944.
  • Земјата и љубовта (поезија, 1948)
  • Македонски правопис со правописен речник (са Крумом Тошевим, 1950)
  • Граматика на македонскиот литературен јазик (први део, 1952)
  • За македонскиот литературен јазик (1952)
  • Песни (1953)
  • Граматика на македонскиот литературен јазик (други део, 1954)
  • Везилка (поезија, 1955)
  • Лозје (1955)
  • Речник на македонскиот јазик (1961)
  • Песни (1963),
  • Историја на македонскиот јазик (1965)
  • Речник на македонскиот јазик (књига друга, 1965)
  • Речник на македонскиот јазик (књига трећа, 1966)
  • Стерна (поезија, 1966)
  • Ракување (1969)
  • Јазикот на македонската народна поезија (1971)
  • Беседи и огледи (1972)
  • Записи (поезија, 1974)
  • Стари и нови песни (1979)
  • Места и мигови (поезија, 1981)
  • Чешмите (поезија, 1984)
  • Македонскиот 19. век, јазични и книжевно-историјски прилози (1986)
  • Ликови и теми (есеји, 1987)
  • Послание (поезија, 1987)
  • Тиквешки зборник (студија, 1987)
  • Средба во рајот (поезија, 1988)
  • Црква (поезија, 1988)
  • Дневник по многу години (проза, 1988)
  • Златоврв (поезија, 1989)
  • Поезија (Константин Миладинов) (1989)
  • Сеизмограф (поезија, 1989)
  • Македонски места и теми (есеји, 1991),
  • Небесна река (песме и препеви, 1991),
  • Светот на легендатата и песната (есеји и прилози, 1993),
  • Црн овен (поезија, 1993)

Награде

Референце

Спољашње везе