Срба Игњатовић — разлика између измена

Срба Игњатовић
Срба Игњатовић
Датум рођења	1946.
Место рођења	Књажевац, ФНРЈ

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 3. јул 2016. у 06:21

Срба Игњатовић (Књажевац, 1946) је српски књижевник.

Дипломирао је, а потом и магистрирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Прочуо се као књижевни критичар, а познат је и као песник и приповедач. Као критичар се није предавао такозваној официјелној српској књижевној критици. Објавио је више књига поезије, а заступљен је и у домаћим и страним антологијама поезије. Био је уредник у неколико часописа, а данас уређује часопис Савременик, у склопу издавачког предузећа Апостроф, чији је оснивач и главни уредник.

Председник Удружења књижевника Србије је био до 2010. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.^[1]

Признања

Игњатовић је добитник читавог низа књижевних награда:

Велики печат вароши сремскокарловачке,
Награда Исидора Секулић,
Награда Љубиша Јоцић,
Награда Милан Богдановић,
Златни беочуг КПЗ Београда,
Кондир Косовке девојке,
У Румунији је добио Велику награду Никита Станеску и Велику награду Лучијан Блага.

Дела

Књижевне критике, есеји, студије

Саломина чинија, 1970.
Доба колажа, 1978.
Поетизам стрипа, 1979.
Проза промене, 1981.
Текст и свет, 1982.
Срећни Вавилон, 1986.
Записи слободног стрелца, 1986.
Књижевност и нови мит, 1988.
Хроничар, бунтовник, алхемичар, 1989.
Десет српских песника, 1992.
Хроника песничког умећа, 1992.
Усуд, сепарат објављен у часопису Стварање, бр. 9-10-11-12 / септембар-децембар 1998, Подгорица
На мраву небо/Мало и велико у поезији Зорана Милића, 1999,
Без обланде, 2000,
Сцена на тацни, 2003,
Свет медија Петра Зеца, 2010. и
Лирски осмоглас, 2012.
Написао је (заједно са Синишом Ристићем) уводну студију за монографију Спајајући вале са звездама: лирски распони Милене Павловић Барили, Београд, 1998.
Драган Савић, ликовна монографија, 1990.

Поезија

Који немају душе, 1971.
Десети круг, 1975.
Слагачница, 1981.
Рептил/полиптих, 1983
Зограф оштра срца, 1989.
Рашљар, 1989.
Гачући у нови век, 1993.
Варвари на Понту: изабране и нове песме, избор и предговор Јован Пејчић, Београд, 2000. ISBN 86-07-01237-8.
Судбеник, 2001,
Слепи путник, 2007,
Чим сване и друге утопије, 2011.

Проза

Црв у глави, кратке приче, Београд, 1998.
Како ми је жаба улетела у уста или о самосазнавању, роман-оглед, Београд, 1998.
Кад смо сви били Тито и друге приче, Београд, 1994, 1998.
Дубока Кина, проза, 2003,
Ниже и наниже, проза, 2005. и
Пролазна кућа, кратке приче, 2011.

Преводи на стране језике

Превођен је на неколико страних језика.

Големиот вид, избор Игњатовићеве поезије на македонском, Скопље, 1968.
Il cerchio decimo, избор Игњатовићеве поезије на италијанском, Бари, 1994.
Ahile subjugat, избор Игњатовићеве поезије на румунском.
Игњатовићева књига Гачући у нови век објављена је у Букурешту као двојезично издање на румунском и српском језику, (1997).
Cronicar, insurgent, alchimist, Панчево, 1991. Књига Хроничар, бунтовник, алхемичар објављена је на румунском, а посвећена је поезији Јоана Флоре.
Исто тако на румунски је преведено и друго, допуњено издање Игњатовићеве књиге Кад смо сви били Тито и друге приче, 1997.

Извори

^ „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012.

Спољашње везе

Срба Игњатовић - интервју („Политика“, 20. септембар 2011)

[За_дописне_чланове_САНУ_предложено_18_књижевника-1] „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012.

[1]

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 | држава_смрти        =
 }}
-'''Срба Игњатовић''' ([[Књажевац]], [[1946]]) је [[Срби|српски]] књижевник.
+'''Срба Игњатовић''' ([[Књажевац]], [[1946]]) је [[Срби|српски]] [[књижевник]].
-Дипломирао је, а потом и магистрирао на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету Универзитета у Београду]]. Прочуо се као [[књижевна критика|књижевни критичар]], а познат је и као песник и приповедач. Као критичар се није предавао такозваној официјелној српској [[књижевна критика|књижевној критици]]. Објавио је више књига [[поезија|поезије]], а заступљен је и у домаћим и страним антологијама [[поезија|поезије]]. Био је уредник у неколико [[часопис]]а, а данас уређује часопис ''Савременик'', у склопу [[издавачка кућа|издавачког предузећа]] Апостроф, чији је оснивач и главни уредник.
+Дипломирао је, а потом и магистрирао на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету Универзитета у Београду]]. Прочуо се као [[књижевна критика|књижевни критичар]], а познат је и као [[песник]] и приповедач. Као критичар се није предавао такозваној официјелној српској [[књижевна критика|књижевној критици]]. Објавио је више [[књига]] [[поезија|поезије]], а заступљен је и у домаћим и страним антологијама [[поезија|поезије]]. Био је уредник у неколико [[часопис]]а, а данас уређује часопис ''Савременик'', у склопу [[издавачка кућа|издавачког предузећа]] Апостроф, чији је оснивач и главни уредник.
 Председник [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]] је био до 2010. Управни одбор [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]] га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].<ref name="За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=58785 |title=За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника |author= |authorlink= |coauthors= |date=30. 3. 2012 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language= ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=31. 3. 2012 }}</ref>
@@ Ред 43: / Ред 43: @@
 * ''Записи слободног стрелца'', [[1986]].
 * ''Књижевност и нови мит'', [[1988]].
-* ''Хроничар, бунтовник, алхемичар'', [[1989]],
+* ''Хроничар, бунтовник, алхемичар'', [[1989]].
 * ''Десет српских песника'', [[1992]].
 * ''Хроника песничког умећа'', [[1992]].