Патријарх српски Јефрем — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
| наследник1 = [[Патријарх српски Данило III|Данило III]] |
| наследник1 = [[Патријарх српски Данило III|Данило III]] |
||
}} |
}} |
||
'''Свети Јефрем''' (око [[1311]]. код [[Велико Трново|Трнова]] — [[15. јун]] [[1399]]. у близини [[Пећ]]и<ref name="EN">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.''</ref>) [[хришћанство|хришћански]] је [[светац|светитељ]] и [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] у два наврата, од 1375. до 1379. године и поново од 1389. до 1392. године. |
'''Свети Јефрем''' (око [[1311]]. код [[Велико Трново|Трнова]] — [[15. јун]] [[1399]]. у близини [[Пећ]]и<ref name="EN">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.''</ref>) [[хришћанство|хришћански]] је [[светац|светитељ]] и [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] у два наврата, од 1375. до 1379. године и поново од 1389. до 1392. године.{{sfn|Вуковић|1996|p=221-222}} |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у [[Света гора|Свету гору]] са 23 године, када су родитељи хтели да га жене. |
Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у [[Света гора|Свету гору]] са 23 године, када су родитељи хтели да га жене. Најпре је живео у [[Манастир Хиландар|Хиландару]], затим у [[Зограф]]у, а онда на самој планини [[Света гора|Атосу]]. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини [[Пловдив]]а, коме је био [[игуман]].{{sfn|Спремић|1994|p=28}} |
||
Од [[патријарх Јоаникије|патријарха Јоаникија]] је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у [[Ждрело (бистричко)|Ждрелу]], недалеко од Пећке патријаршије. |
Од [[патријарх Јоаникије|патријарха Јоаникија]] је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у [[Ждрело (бистричко)|Ждрелу]], недалеко од Пећке патријаршије.{{sfn|Спремић|1994|p=28}} Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног [[Патријарх српски Сава IV|Саве]] [[1375]]. године. Када му је саопштен избор, он је заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379. је оставио престо и предао га [[патријарх српски Спиридон|Спиридону]], а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, [[1389]]. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском [[Црква (грађевина)|црквом]] у тешко време после пораза у [[Косовска битка|Косовској бици]]. Преминуо је [[1399]]. године. [[Мошти]] му се налазе у манастиру у [[Пећ]]и. |
||
[[Српска православна црква]] слави га 15. јуна по црквеном, а [[28. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. |
[[Српска православна црква]] слави га 15. јуна по црквеном, а [[28. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. |
||
Ред 39: | Ред 39: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist|30em}} |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
{{refbegin |
{{refbegin}} |
||
* [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]] |
* [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]] |
||
* Димитрије Богдановић: ''Историја старе српске књижевности'', Београд, СКЗ, 1980. |
* Димитрије Богдановић: ''Историја старе српске књижевности'', Београд, СКЗ, 1980. |
||
* Дејан Михаиловић: ''Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности)'', Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 85. |
* Дејан Михаиловић: ''Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности)'', Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 85. |
||
* {{Cite book |
* {{Cite book|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић|title=Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба|url=http://books.google.com/books?id=8HuBAAAACAAJ|location=Београд|publisher=[[Српска књижевна задруга]]|year=1994}} |
||
* {{Cite book |
* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|url=http://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=Евро, Унирекс, Каленић}} |
||
⚫ | |||
* Пламен Павлов, Венелин Грудков. Призвани да просияят... (Жития на св. патриарх Йоаким I Търновски, св. Исая Серски и св. патриарх Ефрем Печки). |
* Пламен Павлов, Венелин Грудков. Призвани да просияят... (Жития на св. патриарх Йоаким I Търновски, св. Исая Серски и св. патриарх Ефрем Печки). |
||
Велико Търново, изд. "Фабер". {{page|year=1999|isbn=978-954-9541-34-2|pages=55-103}} |
Велико Търново, изд. "Фабер". {{page|year=1999|isbn=978-954-9541-34-2|pages=55-103}} |
||
⚫ | |||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Биографија}} |
{{портал|Биографија}} |
||
* [http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=15&a=1&date=6-2006 Охридски пролог за 15. јун (28. јун)] {{sr}} |
* [http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=15&a=1&date=6-2006 Охридски пролог за 15. јун (28. јун)] {{sr}} |
||
* [https://svetosavlje.org/sr/kratak-pregled-srpske-crkve-kroz-istoriju/5 Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју] |
|||
{{низ |
{{низ |
Верзија на датум 31. јул 2016. у 14:53
Јефрем | |
---|---|
Датотека:Jefrem1.jpg | |
Лични подаци | |
Датум рођења | око 1311. |
Место рођења | код Трнова, |
Датум смрти | 15. јун 1399.87/88 год.) ( |
Место смрти | у близини Пећи, |
Aархиепископ пећки и патријарх српски | |
Године | (1375—1379) |
Претходник | Сава IV |
Наследник | Спиридон |
Aрхиепископ пећки и патријарх српски | |
Године | (1389—1392) |
Претходник | Спиридон I |
Наследник | Данило III |
Свети Јефрем (око 1311. код Трнова — 15. јун 1399. у близини Пећи[1]) хришћански је светитељ и архиепископ пећки и патријарх српски у два наврата, од 1375. до 1379. године и поново од 1389. до 1392. године.[2]
Биографија
Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у Свету гору са 23 године, када су родитељи хтели да га жене. Најпре је живео у Хиландару, затим у Зографу, а онда на самој планини Атосу. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини Пловдива, коме је био игуман.[3]
Од патријарха Јоаникија је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у Ждрелу, недалеко од Пећке патријаршије.[3] Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног Саве 1375. године. Када му је саопштен избор, он је заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379. је оставио престо и предао га Спиридону, а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, 1389. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском црквом у тешко време после пораза у Косовској бици. Преминуо је 1399. године. Мошти му се налазе у манастиру у Пећи.
Српска православна црква слави га 15. јуна по црквеном, а 28. јуна по грегоријанском календару.
Књижевни рад
У историји књижевности познат и као монах Јефрем, написао је Канон молбени Исусу Христу, Канон молбени пречистој Богородици, Стихире молбене пречистој Богородици, Стихире молбене господу нашем Исусу Христу, Стихире Крстобогородичине и Стихире без акростиха (све између 1355. и 1371). У тешким временима претеће турске најезде, монах Јефрем је исписао драматичне стихове пуне исихастичких мотива, покајничког молебног тона и чврсте вере у помоћ Христа и Богородице у просветљење од мрака који се надвио над Србију и у преображај сумрачног стања своје грехом испуњене душе. Јефремово дело је 1970. у Хиландару у целини открио и приредио Д. Богдановић, а независно од њега и П. Матејић 1975, који сматра да није реч о српском патријарху, већ о трновском монаху–писцу који припада бугарској књижевности.
Превод на савремени српски језик
- Канон молбени господу Исусу Христу; Канон молбени пречистој Богородици; Канон молбени за цара; Стихире молбене пречистој Богородици; Истога Јефрема друге стихире без акростиха; Истога Јефрема друге стихире молбене господу нашем Исусу Христу; Истога Јефрема друге стихире, Крстобогородичне, у: „Шест писаца ХIV века“, избор, данашња језичка верзија и редакција Димитрије Богдановић. Београд, Просвета, СКЗ, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 10.
Референце
- ^ Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.
- ^ Вуковић 1996, стр. 221-222.
- ^ а б Спремић 1994, стр. 28.
Литература
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
- Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
- Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 85.
- Спремић, Момчило (1994). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Пламен Павлов, Венелин Грудков. Призвани да просияят... (Жития на св. патриарх Йоаким I Търновски, св. Исая Серски и св. патриарх Ефрем Печки).
Велико Търново, изд. "Фабер". 1999. ISBN 978-954-9541-34-2. стр. 55-103.
Спољашње везе
- Охридски пролог за 15. јун (28. јун) (језик: српски)
- Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју