Патријарх српски Јефрем — разлика између измена

Јефрем
Јефрем
	Датотека:Jefrem1.jpg
Лични подаци
Датум рођења	око 1311.
Место рођења	код Трнова,
Датум смрти	15. јун 1399. (87/88 год.)
Место смрти	у близини Пећи,
Aархиепископ пећки и патријарх српски
Године	(1375—1379)
Претходник	Сава IV
Наследник	Спиридон
Aрхиепископ пећки и патријарх српски
Године	(1389—1392)
Претходник	Спиридон I
Наследник	Данило III

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 31. јул 2016. у 14:53

Свети Јефрем (око 1311. код Трнова — 15. јун 1399. у близини Пећи^[1]) хришћански је светитељ и архиепископ пећки и патријарх српски у два наврата, од 1375. до 1379. године и поново од 1389. до 1392. године.^[2]

Биографија

Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у Свету гору са 23 године, када су родитељи хтели да га жене. Најпре је живео у Хиландару, затим у Зографу, а онда на самој планини Атосу. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини Пловдива, коме је био игуман.^[3]

Од патријарха Јоаникија је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у Ждрелу, недалеко од Пећке патријаршије.^[3] Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног Саве 1375. године. Када му је саопштен избор, он је заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379. је оставио престо и предао га Спиридону, а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, 1389. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском црквом у тешко време после пораза у Косовској бици. Преминуо је 1399. године. Мошти му се налазе у манастиру у Пећи.

Српска православна црква слави га 15. јуна по црквеном, а 28. јуна по грегоријанском календару.

Књижевни рад

У историји књижевности познат и као монах Јефрем, написао је Канон молбени Исусу Христу, Канон молбени пречистој Богородици, Стихире молбене пречистој Богородици, Стихире молбене господу нашем Исусу Христу, Стихире Крстобогородичине и Стихире без акростиха (све између 1355. и 1371). У тешким временима претеће турске најезде, монах Јефрем је исписао драматичне стихове пуне исихастичких мотива, покајничког молебног тона и чврсте вере у помоћ Христа и Богородице у просветљење од мрака који се надвио над Србију и у преображај сумрачног стања своје грехом испуњене душе. Јефремово дело је 1970. у Хиландару у целини открио и приредио Д. Богдановић, а независно од њега и П. Матејић 1975, који сматра да није реч о српском патријарху, већ о трновском монаху–писцу који припада бугарској књижевности.

Превод на савремени српски језик

Канон молбени господу Исусу Христу; Канон молбени пречистој Богородици; Канон молбени за цара; Стихире молбене пречистој Богородици; Истога Јефрема друге стихире без акростиха; Истога Јефрема друге стихире молбене господу нашем Исусу Христу; Истога Јефрема друге стихире, Крстобогородичне, у: „Шест писаца ХIV века“, избор, данашња језичка верзија и редакција Димитрије Богдановић. Београд, Просвета, СКЗ, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 10.

Референце

^ Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.
^ Вуковић 1996, стр. 221-222.
^ ^а ^б Спремић 1994, стр. 28.

Литература

Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 85.
Спремић, Момчило (1994). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга.
Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
Пламен Павлов, Венелин Грудков. Призвани да просияят... (Жития на св. патриарх Йоаким I Търновски, св. Исая Серски и св. патриарх Ефрем Печки).

Велико Търново, изд. "Фабер". 1999. ISBN 978-954-9541-34-2. стр. 55-103.

Спољашње везе

Сава IV	патријарх српски 1375—1379.	Спиридон I
Спиридон I	патријарх српски 1389—1392.	Данило III

[EN-1] Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.

[FOOTNOTEВуковић1996221-222-2] Вуковић 1996, стр. 221-222.

[FOOTNOTEСпремић199428-3] а ^б Спремић 1994, стр. 28.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 23: / Ред 23: @@
 | наследник1          = [[Патријарх српски Данило III|Данило III]]
 }}
-'''Свети Јефрем''' (око [[1311]]. код [[Велико Трново|Трнова]] — [[15. јун]] [[1399]]. у близини [[Пећ]]и<ref name="EN">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.''</ref>) [[хришћанство|хришћански]] је [[светац|светитељ]] и [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] у два наврата, од 1375. до 1379. године и поново од 1389. до 1392. године.
+'''Свети Јефрем''' (око [[1311]]. код [[Велико Трново|Трнова]] — [[15. јун]] [[1399]]. у близини [[Пећ]]и<ref name="EN">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.''</ref>) [[хришћанство|хришћански]] је [[светац|светитељ]] и [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] у два наврата, од 1375. до 1379. године и поново од 1389. до 1392. године.{{sfn|Вуковић|1996|p=221-222}}
 == Биографија ==
-Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у [[Света гора|Свету гору]] са 23 године, када су родитељи хтели да га жене.<ref name="zadruga1">{{harvnb|Спремић|1994|p=28}}</ref> Најпре је живео у [[Манастир Хиландар|Хиландару]], затим у [[Зограф]]у, а онда на самој планини [[Света гора|Атосу]]. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини [[Пловдив]]а, коме је био [[игуман]].<ref name="zadruga1"/>
+Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у [[Света гора|Свету гору]] са 23 године, када су родитељи хтели да га жене. Најпре је живео у [[Манастир Хиландар|Хиландару]], затим у [[Зограф]]у, а онда на самој планини [[Света гора|Атосу]]. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини [[Пловдив]]а, коме је био [[игуман]].{{sfn|Спремић|1994|p=28}}
-Од [[патријарх Јоаникије|патријарха Јоаникија]] је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у [[Ждрело (бистричко)|Ждрелу]], недалеко од Пећке патријаршије.<ref name="zadruga1"/> Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног [[Патријарх српски Сава IV|Саве]] [[1375]]. године. Када му је саопштен избор, он је заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379. је оставио престо и предао га [[патријарх српски Спиридон|Спиридону]], а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, [[1389]]. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском [[Црква (грађевина)|црквом]] у тешко време после пораза у [[Косовска битка|Косовској бици]]. Преминуо је [[1399]]. године. [[Мошти]] му се налазе у манастиру у [[Пећ]]и.
+Од [[патријарх Јоаникије|патријарха Јоаникија]] је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у [[Ждрело (бистричко)|Ждрелу]], недалеко од Пећке патријаршије.{{sfn|Спремић|1994|p=28}} Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног [[Патријарх српски Сава IV|Саве]] [[1375]]. године. Када му је саопштен избор, он је заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379. је оставио престо и предао га [[патријарх српски Спиридон|Спиридону]], а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, [[1389]]. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском [[Црква (грађевина)|црквом]] у тешко време после пораза у [[Косовска битка|Косовској бици]]. Преминуо је [[1399]]. године. [[Мошти]] му се налазе у манастиру у [[Пећ]]и.
 [[Српска православна црква]] слави га 15. јуна по црквеном, а [[28. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
@@ Ред 39: / Ред 39: @@
 == Референце ==
-{{reflist}}
+{{reflist|30em}}
 == Литература ==
-{{refbegin|30em}}
+{{refbegin}}
 * [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]]
 * Димитрије Богдановић: ''Историја старе српске књижевности'', Београд, СКЗ, 1980.
 * Дејан Михаиловић: ''Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности)'', Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 85.
-* {{Cite book |ref= harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић| title=Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба|edition = |publisher=[[Српска књижевна задруга]]|year=1994|id=|pages=28}}
+* {{Cite book|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић|title=Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба|url=http://books.google.com/books?id=8HuBAAAACAAJ|location=Београд|publisher=[[Српска књижевна задруга]]|year=1994}}
-* {{Cite book |ref= harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић| title=Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба|edition = |publisher=[[Српска књижевна задруга]]|year=1994|id=|pages=28}}
+* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|url=http://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=Евро, Унирекс, Каленић}}
-{{refend}}
 * Пламен Павлов, Венелин Грудков. Призвани да просияят... (Жития на св. патриарх Йоаким I Търновски, св. Исая Серски и св. патриарх Ефрем Печки).
 Велико Търново, изд. "Фабер". {{page|year=1999|isbn=978-954-9541-34-2|pages=55-103}}
+{{refend}}
 == Спољашње везе ==
 {{портал|Биографија}}
 * [http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=15&a=1&date=6-2006 Охридски пролог за 15. јун (28. јун)] {{sr}}
+* [https://svetosavlje.org/sr/kratak-pregled-srpske-crkve-kroz-istoriju/5 Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју]
 {{низ