Патријарх српски Никон — разлика између измена
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м ciscenje mrtvih veza; козметичке измене |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
'''Никон I''' је био [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] од [[1419]]. до [[1435]]. године.{{sfn|Вуковић|1996|p=378}} |
'''Никон I''' је био [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] од [[1419]]. до [[1435]]. године.{{sfn|Вуковић|1996|p=378}} |
||
На трону Српске цркве био је у време владавине [[стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године [[Антоније Рафаил]], књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој [[Сребрница|Сребрници]], где је одредио себи за наследника [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. На сабору је био присутан и патријарх Никон.Владар Србије [[Ђурађ Бранковић|Деспот Ђурађ Бранковић]], рекао је српском Патријарху Никону (1419-1435) да ће га обесити уколико оде у [[Фиренца|Фиренцу]].Ради потписивања '''[[Фирентинска унија|Фирентинскe унијe]],''' што је био покушај уније [[Католичка црква|римокатоличке]] и [[Православна црква|православне цркве]] на црквеном сабору у [[Фиренца|Фиренци]] [[6. јул |
На трону Српске цркве био је у време владавине [[стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године [[Антоније Рафаил]], књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој [[Сребрница|Сребрници]], где је одредио себи за наследника [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. На сабору је био присутан и патријарх Никон.Владар Србије [[Ђурађ Бранковић|Деспот Ђурађ Бранковић]], рекао је српском Патријарху Никону (1419-1435) да ће га обесити уколико оде у [[Фиренца|Фиренцу]].Ради потписивања '''[[Фирентинска унија|Фирентинскe унијe]],''' што је био покушај уније [[Католичка црква|римокатоличке]] и [[Православна црква|православне цркве]] на црквеном сабору у [[Фиренца|Фиренци]] [[6. јул]]а [[1439]]. године када [[Балканско полуострво|Балкан]], [[Византијско царство|Византија]] и остале православне земље нису биле у могућност да се [[Турци у Србији|Турцима]] одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана, а [[Ватикан]] их је дочекао уценом. |
||
У [[Јеванђеље|Јеванђељу]] које је око [[1428]]. године преписао монах Доситеј у дужем запису сачувано је сведочанство о тешком стању у Србији после смрти деспота Стефана. Захваћени паничним страхом пред турским надирањем људи су бежали и збуњени лутали да нађу склониште где се Турчин још није појавио. У таквим тешким приликама на окупу су били деспот Ђурађ, патријарх Никон и сабор. Патријарх Никон је из своје резиденције [[Манастир Жича|манастира Жиче]] морао да се склони у [[Подунавље]], где се одржао сабор. Постоји неколико различитих мишљења о месту одржавања сабора, ипак преовладава мишљење да је то било у [[Београд]]у. |
У [[Јеванђеље|Јеванђељу]] које је око [[1428]]. године преписао монах Доситеј у дужем запису сачувано је сведочанство о тешком стању у Србији после смрти деспота Стефана. Захваћени паничним страхом пред турским надирањем људи су бежали и збуњени лутали да нађу склониште где се Турчин још није појавио. У таквим тешким приликама на окупу су били деспот Ђурађ, патријарх Никон и сабор. Патријарх Никон је из своје резиденције [[Манастир Жича|манастира Жиче]] морао да се склони у [[Подунавље]], где се одржао сабор. Постоји неколико различитих мишљења о месту одржавања сабора, ипак преовладава мишљење да је то било у [[Београд]]у. |
||
| Ред 44: | Ред 44: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Биографија}} |
{{портал|Биографија}} |
||
* [https://svetosavlje.org/sr/kratak-pregled-srpske-crkve-kroz-istoriju/5 Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} |
|||
{{низ |
{{низ |
||
|пре=[[Патријарх српски Кирило I|Кирило I]] |
| пре = [[Патријарх српски Кирило I|Кирило I]] |
||
|списак=[[списак поглавара Српске православне цркве|патријарх српски]]<br />[[1419]]—[[1435]]. |
| списак = [[списак поглавара Српске православне цркве|патријарх српски]]<br />[[1419]]—[[1435]]. |
||
|после=[[Патријарх српски Теофан|Теофан I]]| |
| после = [[Патријарх српски Теофан|Теофан I]]| |
||
}} |
}} |
||
Верзија на датум 14. септембар 2018. у 05:30
| Патријарх српски Никон I | |
|---|---|
| Архиепископ пећки и патријарх српски | |
| Године | (1419—1435) |
| Претходник | Кирило I |
| Наследник | Теофан I |
Никон I је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1419. до 1435. године.[1]
На трону Српске цркве био је у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године Антоније Рафаил, књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој Сребрници, где је одредио себи за наследника Ђурђа Бранковића. На сабору је био присутан и патријарх Никон.Владар Србије Деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском Патријарху Никону (1419-1435) да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.Ради потписивања Фирентинскe унијe, што је био покушај уније римокатоличке и православне цркве на црквеном сабору у Фиренци 6. јула 1439. године када Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана, а Ватикан их је дочекао уценом.
У Јеванђељу које је око 1428. године преписао монах Доситеј у дужем запису сачувано је сведочанство о тешком стању у Србији после смрти деспота Стефана. Захваћени паничним страхом пред турским надирањем људи су бежали и збуњени лутали да нађу склониште где се Турчин још није појавио. У таквим тешким приликама на окупу су били деспот Ђурађ, патријарх Никон и сабор. Патријарх Никон је из своје резиденције манастира Жиче морао да се склони у Подунавље, где се одржао сабор. Постоји неколико различитих мишљења о месту одржавања сабора, ипак преовладава мишљење да је то било у Београду.
Патријарх Никон је посебно заслужан, не само за наш црквени и уметнички живот, већ и за књижевност. По његовој заповести и захтеву Константин Филозоф је написао Живот Деспота Стефана, једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности.
Последњи помен о патријарху Никону је из 1435. године у једном запису рукописног Триода који је преписао ђакон Арсеније.
Референце
- ^ Вуковић 1996, стр. 378.
Литература
- „Никон (патријарх српски)”. Народна енциклопедија. Загреб: Библиографски завод. 1927.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Поповић, Јелена Р. (2014). „Положај Српске Православне Цркве у последњим деценијама српске Деспотовине” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 73 (1): 151—160.
Спољашње везе
