Фрушкогорски манастири — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 10. септембар 2019. у 22:03

На простору 50 km дужине и 10 km ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Манастири Српске православне цркве

Од запада ка истоку налазе се манастири:

Поред наведених, на Фрушкој гори се налази још један манастир Српске православне цркве: Света Петка код Беркасова.^[1] Женски манастир успостављен је 2006. године уз цркву Свете Петке из 19. века и не сврстава се у ред традиционалних фрушкогорских манастира.

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.

Зилотски манастир

Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој гори се налази и православни зилотски манастир на Угару.^[2]

Галерија

Манастир Привина Глава
Манастир Ђипша
Манастир Кувеждин са околином
Манастир Петковица
Шишатовац, главни прилаз манастирској цркви
Манастир Бешеново
Манастир Мала Ремета
Манастир Беочин
Манастир Раковац
Манастир Јазак
Манастир Раваница у Врднику
Манастир Старо Хопово
Манастир Ново Хопово
Улазне вратнице у манастир Гргетег
Манастир Велика Ремета
Унутрашњост манастира Крушедол

Референце

Литература

Бранка Кулић, Недељка Срећков, „Манастири Фрушке горе“, Нови Сад 1994.
Мирослав Тимотијевић, „Манастир Крушедол“, I-II, Београд 2008.
Бојана Ибрајтер, историчар уметности (НИН, 29.9.2005)
Пузовић, Предраг (2014). „Рад митрополита Павла Ненадовића на завођењу монашке дисциплине у фрушкогорским манастирима” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 73 (1): 120—125.

Спољашње везе

Фрушкогорски манастири Водич кроз Фрушку гору, Фрушкаћ
Фрушкогорски манастири Комплетан водич кроз Србију
Фрушкогорски манастири
Добродошли на „српску Свету гору“ („Вечерње новости“, 8. септембар 2014)

[1] Манастир Света Петка код Беркасова

[2] Вера или смрт: мушки манастир зилота

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Vojvodina manastiri-sr.png|мини|д|250п|Мапа манастира Српске православне цркве на Фрушкој гори]]
-На простору 50&nbsp;km дужине и 10 -{km}- ширине на [[срем]]ској [[Планина|планини]] [[Фрушка гора]], смештено је шеснаест [[Српска православна црква|српских]] [[Православље|православних]] [[манастир]]а, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за [[култура|културно]] добро од изузетног значаја за [[Србија|Републику Србију]] [[1990]]. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине [[Унеско|УНЕСКО]]-а.
+На простору 50 -{km}- дужине и 10 -{km}- ширине на [[срем]]ској планини [[Фрушка гора]], смештено је шеснаест [[Српска православна црква|српских]] [[Православље|православних]] [[манастир]]а, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за [[културно добро]] од изузетног значаја за [[Србија|Републику Србију]] [[1990]]. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине [[Унеско|УНЕСКО]]-а.
-Шире подручје [[Фрушка гора|Фрушке горе]] од давнина је било богато светилиштима, а током [[16. век|16]]. и [[17. век]]а на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Неколико [[манастир]]а је тешко оштећено и током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]] [[1999]].
+Шире подручје [[Фрушка гора|Фрушке горе]] од давнина је било богато светилиштима, а током [[16. век|16]]. и [[17. век]]а на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Неколико манастира је тешко оштећено и током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]] [[1999]].
 == Манастири Српске православне цркве ==