Божин Јовановић — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 34: | Ред 34: | ||
Био је члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] (ЦК СКЈ), у три мандата; председник делегације СФРЈ у Интерплантераној унији; члан најужег кабинета [[Председник Југославије|председника СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], од [[1965]]. до [[1969]]. и председник „Франко-југослав банке“ у [[Париз]]у, од [[1968]]. до [[1972]]. године. У више сазива је биран за народног посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне]] и [[Скупштина СР Србије|Републичке скупштине]]. |
Био је члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] (ЦК СКЈ), у три мандата; председник делегације СФРЈ у Интерплантераној унији; члан најужег кабинета [[Председник Југославије|председника СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], од [[1965]]. до [[1969]]. и председник „Франко-југослав банке“ у [[Париз]]у, од [[1968]]. до [[1972]]. године. У више сазива је биран за народног посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне]] и [[Скупштина СР Србије|Републичке скупштине]]. |
||
Поред друштвено-политичког рада, бавио се и научним радом и публицистиком. |
Поред друштвено-политичког рада, бавио се и научним радом и публицистиком. Објавио је око 40 чланака са темама из привреде у разним часописима и листовима. Објавио је и неколико монографија са темама из привредног и културно-историјског развоја, од којих се истичу: |
||
* „Привреда Тимочке крајине 1940—1990“, [[1995]]. године |
* „Привреда Тимочке крајине 1940—1990“, [[1995]]. године |
||
* „Основни циљеви првог петогодишњег плана и изградње задружних домова у Тимочкој крајини“, [[2000]]. године |
* „Основни циљеви првог петогодишњег плана и изградње задружних домова у Тимочкој крајини“, [[2000]]. године |
||
Ред 45: | Ред 45: | ||
Умро је [[8. мај]]а [[2011]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. |
Умро је [[8. мај]]а [[2011]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]]. |
||
Носилац је [[Орден јунака социјалистичког рада|Ордена јунака социјалистичког рада]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден југословенске звезде |
Носилац је [[Орден јунака социјалистичког рада|Ордена јунака социјалистичког рада]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден југословенске звезде|Орден југословенске звезде са лентом]] , [[Орден Републике|Орден Републике са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден рада|Орден рада са црвеном заставом]] [[Орден југословенске заставе|Орден југословенске заставе са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са сребрним венцем]], [[Орден за храброст]] и [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са златним мачевима]]. |
||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 28. мај 2020. у 19:04
божин јовановић | ||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||||||||
Датум рођења | 21. јануар 1920. | |||||||||||
Место рођења | Ново Корито, код Књажевца, Краљевство СХС | |||||||||||
Датум смрти | 8. мај 2011.91 год.) ( | |||||||||||
Место смрти | Београд, Србија | |||||||||||
Професија | привредник | |||||||||||
Деловање | ||||||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије | |||||||||||
Одликовања |
|
др Божин Јовановић (Ново Корито, код Књажевца, 21. јануар 1920 — Београд, 8. мај 2011), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије, јунак социјалистичког рада и почасни доктор наука Универзитета Мегатренд.
Биографија
Рођен је 21. јануара 1920. године у селу Ново Корито, код Књажевца. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију је похађао у Књажевцу, Зајечару и Неготину, где је и матурирао 1939. године. Студије је започео на Техничком факултету у Београду, непосредно пред почетак Другог светског рата. Био је учесник Народноослободилачке борбе. После ослобођења Југославије, 1945. године уписао је и завршио Правни факултет у Београду.
Одмах по ослобођењу Тимочке крајине, 1944. године, постао је генерални директор Тимочких рудника угља „Тимбас“, у чијем се саставу налазило 17 рудника угља. У том периоду његов главни задатак је био да обнови рад свих рудника и да у најкраћем периоду рудници постигну предратну производњу од 340.000 тона. Иако са мањком радне снаге и стручњака, као и другог материјала и опреме, производња је кренула у већини од 17 рудника. Већ у току 1947. године постигнута је предратна производња, а током 1948. и 1949. је премашена, што је имало велики допринос за обнављање индустрије и железничког саобраћаја.
У периоду до 1965. године обављао је разне политичке дужности у Тимочкој крајини — био је: секретар Среског комитета Комунистичке партије Србије и председник Среског народног одбора у Књажевцу, председник Окружног народног одбора у Зајечару, председник Окружног здружног савеза, председник Окружног одбора Народног фронта и председник Међуопштинске регионалне заједнице Зајечар. Године 1965. постао је генерални директор Рударско-топионичарског басена „Бор“ и на тој функцији остао све до 1975. године. Потом је био председник Пословне заједнице „Југобакар“, члан Председништва и председник Привредне коморе Југославије, одакле је 1983. године отишао у пензију.
Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије (ЦК СКЈ), у три мандата; председник делегације СФРЈ у Интерплантераној унији; члан најужег кабинета председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, од 1965. до 1969. и председник „Франко-југослав банке“ у Паризу, од 1968. до 1972. године. У више сазива је биран за народног посланика Савезне и Републичке скупштине.
Поред друштвено-политичког рада, бавио се и научним радом и публицистиком. Објавио је око 40 чланака са темама из привреде у разним часописима и листовима. Објавио је и неколико монографија са темама из привредног и културно-историјског развоја, од којих се истичу:
- „Привреда Тимочке крајине 1940—1990“, 1995. године
- „Основни циљеви првог петогодишњег плана и изградње задружних домова у Тимочкој крајини“, 2000. године
- био је један од писаца књиге о Новом Кориту „Село на Кадиобогазу“, 2003. године
- „Сто година борског рударства 1903—2003“, са М. Ђорђевићем и
- „Књига о променама Тимочке крајине — јуче, данас, сутра“ са Б. Ђорђевићем.
Био је почасни грађанин града Бора и од 2006. године почасни доктор наука Универзитета Мегатренд у Београду[1], у чијем је оснивању учествовао заједно са својим сином Мићом Јовановићем 1989. године.
Умро је 8. маја 2011. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.
Носилац је Ордена јунака социјалистичког рада и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден југословенске звезде са лентом , Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом Орден југословенске заставе са златним венцем, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден за храброст и Орден за војне заслуге са златним мачевима.
Референце
- ^ „Божин Јовановић почасни доктор наука”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014.
Литература
- Југословенски савременици — Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.
Спољашње везе
- Рођени 1920.
- Умрли 2011.
- Књажевчани
- Комунисти Србије
- Југословенски комунисти
- Чланови ЦК КПЈ/СКЈ
- Југословенски партизани
- Српски правници
- Југословенски правници
- Друштвено-политички радници СР Србије
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Посланици Скупштине СР Србије
- Посланици Скупштине СФРЈ
- Јунаци социјалистичког рада
- Доктори наука
- Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду