Манастир Манасија

Манастир Манасија (Ресава)
Манастирска црква Свете Тројице са Деспотовом кулом у позадини
Опште информације
Место	Деспотовац
Општина	Општина Деспотовац
Држава	Србија
Врста споменика	утврђени манастир
Време настанка	XV век
Тип културног добра	Споменик културе од изузетног значаја
Власник	Република Србија
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
www.despotovac.rs

Манастир Манасија (Ресава) је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи“. Налази се на око 30 километара од ауто-пута Београд-Ниш, близу Деспотовца.

Историја

Манастир је подигао деспот Стефан Лазаревић, познат и као Високи Стефан, чије се мошти, по мишљењу неких стручњака, налазе у јужном делу цркве, испод беле мермерне плоче. Градња је трајала између 1407. и 1418. године. Одмах после оснивања, Манасија је постала културни центар деспотовине. Њена „Ресавска школа“ била је преписивачка радионица и била је извор писаних дела и превода и после пада деспотовине, кроз цео 15. и 16. век.

Мермерна плоча, испод које се, по мишљењу дела стручњака, налазе мошти Стефана Лазаревића

Манастирски комплекс састоји се из:

• цркве Свете Тројице,
• велике трпезарије или такозване „школе“ (која се, тешко оштећена, налази јужно од цркве)
• тврђаве са 11 кула од којих је највећа „Деспотова кула“ (северно од цркве).

У току вишевековне турске окупације, манастир је више пута пустошен и разаран. Са цркве је био скинут оловни кров, па је више од једног века црквена грађевина прокишњавала и две трећине фресака је неповратно пропало.

Западни део цркве, такозвана „припрата“, приликом једне експлозије у 18. веку тешко је оштећена, па је данашња припрата већим делом накнадно дозидана. Срећом, у том делу цркве очуван је под у мозаику, који је рађен од крупног разнобојног камена.

Фреске

Иако тешко оштећен, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства. Од очуваних фресака најзанимљивија је криторска композиција на западном зиду главног дела цркве на којој деспот Стефан држи у једној руци повељу а у другој модел манастира. На тој фресци је он у владарским одорама са владарским инсигнијама.

На јужном и северном зиду - у певницама - очувани су величанствени ликови светих ратника. У горњим зонама певница насликане су сцене из живота Господа Христа и илустроване Његове приче из Јеванђеља. У главном кубету су представљени старозаветни пророци. У олтару је насликано Причешће апостола и Поворка светих отаца, међу којима је (последњи у реду према северу) први српски архиепископ - свети Сава. На стубовима су добро очувани медаљони са попрсјима светитеља, као лик светог арханђела Михаила (на јужном) и светог Петра Александријског (на северном стубу).

Манасија је рушена и пустошена много пута. Остало је забележено да је страдала 1439, 1456, 1476, и 1734, али је и обнављана 1735, 1806, 1810, и 1845. године. Завод за заштиту споменика културе СР Србије је 1956. године урадио обимне конзерваторско-рестаураторске радове укључујући и чишћење и конзервацију фресака.

Обнова и рестаурација манастира Манасије траје и данас. Очекује се да комплетна обнова буде завршена на дан њеног првобитног завршетка 2. авгута 2018. године.

Галерија

• 
  Улазна капија кроз западне зидине.
• 
  Манастирска црква свете Тројице
• 
  Поглед са северне стране
• 
  Манастир Манасија
• 
  Остаци монументалне трпезарије
• 
  Манастир Манасија, 1875
• 
  Црква пре реконструкције и Деспотова кула
• 
  Свети ратници, детаљ фреске из Манасије
• 
  Деспот Стефан
• 
  Лик господина Стефана Лазаревића

Спољашње везе

• Споменици културе у Србији: Манастир Манасија (Српска академија наука и уметности) (језик: српски) (језик: енглески)
• „Секција тврђава: Утврђење манастира Манасија”. 
• Јоаникије, игуман манастира Манасије („Православље“, бр. 920, 15. јул 2005.)
• Археолошки налази под кључем („Политика“, 29. новембар 2006.)
• Деспот Стефан и манастир Манасија у гласилима Српске православне цркве („Православље“, бр. 952, 15. новембар 2006.)
• Мошти деспота Стефана у Манасији (вест од 22. децембра 2006.)
• Манастир Манасија Комплетан водич кроз Србију
• Манасији припада пола Деспотовца („Вечерње новости“, 21. фебруар 2012)