Пређи на садржај

Рахја

Координате: 60° 05′ 25″ С; 30° 50′ 15″ И / 60.090278° С; 30.8375° И / 60.090278; 30.8375
С Википедије, слободне енциклопедије
Рахја
Рахья

Застава
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонВсеволошки рејон
Основан1892.
Варошица од1945.
Стара именаТорфјаноје
Становништво
Становништво
 — 2015.3.411
 — густина1.550,45 ст./km2
Географске карактеристике
Координате60° 05′ 25″ С; 30° 50′ 15″ И / 60.090278° С; 30.8375° И / 60.090278; 30.8375
Временска зонаUTC+3
Површина2,2 km2
Рахја на карти Русије
Рахја
Рахја
Рахја на карти Русије
Рахја на карти Лењинградске области
Рахја
Рахја
Рахја на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број188671
Позивни број+7 81370
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 612 167 051
ОКТМО код41 612 167 051

Рахја (рус. Рахья) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Лењинградске области и административно припада Всеволошком рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 3.411 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1945. године.

Географија

[уреди | уреди извор]

Варошица Рахја смештена је у централним деловима Всеволошког рејона, на подручју Лемболовског побрђа, односно у једној мањој сувој удолини некадашњег тресетишта између Угловског и Ириновског побрђа. Налази се на свега 18 километара североисточно од рејонског центра Всеволошка са којим је и повезан друмским правцем А118.

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1892. руски привредник Павле Корф је на подручју савременог насеља Рахја започео са експлоатацијом тресета и изградио погон за прераду сировог тресета у брикете. Да би се обезбедио смештај за раднике на тресетишту и у фабрици саграђено је потпуно ново радничко насеље које је симболично названо Торфјаноје (саграђено од тресета). Истовремено са градњом фабрике саграђена је и железница уског колосека којом се готов производ из фабрике транспортовао у Петроградске топлане.

У октобру 1923. насеље је преименовано на садашњи назив Рахја, а у част финског револуционара Јуке Рахје који је активно учествовао као борац на страни револуционара током Фебруарске и Октобарске револуције.

У саставу Всеволошког рејона назали се од 1936. године. Садашњи административни статус урбаног насеља у рангу варошице Рахја има од октобра 1945. године.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 3.188 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 3.411 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
2402,8273,0863,3443,316[2]3,156[3]3,188[4]3,411

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]