Пређи на садржај

Форносово

Координате: 59° 34′ 13″ С; 30° 33′ 02″ И / 59.570278° С; 30.550556° И / 59.570278; 30.550556
С Википедије, слободне енциклопедије
Форносово
Форносово, Vornasuo
Застава
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонТосњенски рејон
Основан1948.
Варошица од1949.
Становништво
Становништво
 — 2015.6.443
 — густина214,77 ст./km2
Географске карактеристике
Координате59° 34′ 13″ С; 30° 33′ 02″ И / 59.570278° С; 30.550556° И / 59.570278; 30.550556
Временска зонаUTC+3
Површина30 km2
Форносово на карти Русије
Форносово
Форносово
Форносово на карти Русије
Форносово на карти Лењинградске области
Форносово
Форносово
Форносово на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број187022
Позивни број+7 81361
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 248 570
ОКТМО код41 648 175 051

Форносово (рус. Форносово; фин. Vornasuo) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Тосњенском рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 6.443 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1949. године.

Географија

[уреди | уреди извор]

Форносово се налази на северозападу Тосњенског рејона, у ивичним деловима Приневске низије, на 24 километра северозападно од рјонског центра Тосна, односно на око 50 километара јужније од историјског центра Санкт Петербурга. Кроз варош протиче речица Ханоја.

У насељу се налази железничка станица Новолисино код које се налази раскрсница железничких праваца ПавловскВелики Новгород и МгаИвангород, кроз насеље пролази и локални друмски правац 41К-176 (Павловски друм).

Историја

[уреди | уреди извор]

Насељено место Форносово основано је 1948. године као радничко насеље за запослене на оближњим налазиштима тресета и у фабрици за екстракцију истог. Насеље је добило име по Форносовској мочвари где се налазе знатне наслаге тресета, а која се налази на југозападу савременог насеља.

Да би се убрзао привредни развој насеља, Форносово је већ годину дана по оснивању административно уређено као урбано насеље у рангу варошице. Привредни значај налазишта тресета се готово потпуни изгубио крајем прошлог века пошто је екстракција и кориштење тресета као погонског горива постало нерентабилно.

У насељу данас постоје два казнено-поправна центра где своје казне одслужују оптужени за тежа кривична дела: затвори УС 20/3 и УС 20/4.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 6.409 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 6.443 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
---2,5792,3382,3662,774[2]4,866[3]6,409[4]6,443

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]