Пређи на садржај

Салвадор — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Измена странице
Нема описа измене
Ред 32: Ред 32:
}}
}}


'''Салвадор''', понегде и Ел Салвадор<ref>[http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи, МИП Републике Србије]</ref>, званично '''Република Ел Салвадор''' ({{Јез-шпа|República de El Salvador}}), најмања је и најгушће насељена [[Средња Америка|средњеамеричка држава]]<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> на обали [[Тихи океан|Пацифика]]. Главни и највећи град је Сан Салвадор. [[Тло|Земљиште]] је углавном планинско са актвним, угашеним [[вулкан]]има. Највиши је [[Санта Ана (вулкан)|Санта Ана]] 2 381 -{m}- на планинском венцу који се дуж [[држава|државе]] пружа у правцу [[запад]]-[[исток]]. [[Север]]но од њега је [[долина]] [[река|реке]] [[Лемпа|Лемпе]] а на [[југ]]у узана приморска [[равница]]. [[Клима]] је тропска, природно влажна, на висинама до 800 -{m}- веома топла, на планинама умерена и свежа. Годишња количина падавина је између 1 500-2 000 -{mm}-. Природна вегетација је углавном замењена плантажама [[кафа|кафе]]. Највиши врх је на вулкану Санта Ана 2 836 m. Салвадор се граничи са Гватемалом на западу и Хондурасом на северу и истоку. Према попису из 2009. у Салвадору живи око 5.744.113 становника , углавном Местика. Колон је био државна валута од 1892. до 2001. када је уведене амерички долар
'''Салвадор''', понегде и Ел Салвадор<ref>[http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи, МИП Републике Србије]</ref>, званично '''Република Ел Салвадор''' ({{Јез-шпа|República de El Salvador}}), најмања је и најгушће насељена [[Средња Америка|средњеамеричка држава]]<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> на обали [[Тихи океан|Пацифика]]. Главни и највећи град је Сан Салвадор. [[Тло|Земљиште]] је углавном планинско са активним, угашеним [[вулкан]]има. Највиши је [[Санта Ана (вулкан)|Санта Ана]] 2 381 -{m}- на планинском венцу који се дуж [[држава|државе]] пружа у правцу [[запад]]-[[исток]]. [[Север]]но од њега је [[долина]] [[река|реке]] [[Лемпа|Лемпе]] а на [[југ]]у узана приморска [[равница]]. [[Клима]] је тропска, природно влажна, на висинама до 800 -{m}- веома топла, на планинама умерена и свежа. Годишња количина падавина је између 1 500-2 000 -{mm}-. Природна вегетација је углавном замењена плантажама [[кафа|кафе]]. Највиши врх је на вулкану Санта Ана 2 836 m. Салвадор се граничи са Гватемалом на западу и Хондурасом на северу и истоку. Према попису из 2009. у Салвадору живи око 5.744.113 становника , углавном Местика. Колон је био државна валута од 1892. до 2001. када је уведен амерички долар


== Историја ==
==Историја==


[[Датотека:ES JoyadeCeren 06 2011 Estructura 9 Area 2 Tamazcal 2106.jpg|мини|десно|Темазкал у Хоји де Серен|200п]]
=== Преколумбовски период ===
Цивилизација у Салвадору датира још од насеља домородачког Пипил народа. Они су звали ову територију и назвали је Куцкатлан. У преколумбовско доба ова територија била је насељена многим народима , укључујући Пипиле који су живили у централном и западном делу земље и народ Ленка који су населили области на истоку. Највећа држава на овом подручју до шпанског освајања била је Куцкатлан. Пошто се Салвадор налази на источној граници цивилизације Маја , порекло многих старих рушевина и даље је контроверзно. Међутим научници се углавном слажу да су Маје заузеле области око језера Оија и Сиуатана. Друге рушевине као што су Тамузал , Оја де Серен и Сан Андрес су можда изградили припадници Пипил народа или Маја , а могуће и оба народа.


===Преколумбовско раздобље===
=== Колонизација и независност ===

Регион насељавају [[Индијанци]], који [[Педро де Алварадо]] почиње да осваја [[1523]]. године, прикључује се генералној капетанији [[Гватемала|Гватемале]]. После проглашења независности ([[1821]]), земља се силом припаја мексичком царству [[Итурбида]], а после тога, постаје једна од провинција [[Уједињене провинције Средње Америке|Уједињене Провинције Средње Америке]] (од 1823 до 1838/1839). Ова земља постаје Република Салвадор [[1841]]. године. Смену на власт дуго су пратили сукоби између либерала и конзервативаца, као и честе диктатуре.
Најстарију домородачку цивилизацију на подручју Салвадора основали су припадници народа [[Ленка (народ)|Ленка]] на истоку Салвадора.{{sfn|Campbell||p=167}}{{sfn|Tucker|2008|p=20}} Након њих појавили су се [[Олмеци]] који су нестали оставивши монументалне архитектонске споменику у виду пирамида на западу Салвадора. Маје су се настаниле такође на западу Салвадора али су биле присиљене да се иселе након ерупције [[Супервулкан|супервулкана]] [[Илопанго]].{{sfn|Campbell|1985|pp=924-925}}

Неколико векова касније са подручја данашњег Мексика овде долазе припадници народа [[Пипил (народ)|Пипил]], говорници науа језика.{{sfn|Campbell|1985|pp=924-925}} Они су били последњи домородачки народ који је населио Салвадор.{{sfn|Fowler, Jr|1991|p=8}} Ову област су назвали ''Кускатан'', реч из језика пипил{{sfn|Cárdenas|1950|p=27}} која означава ''место драгоцених драгуља'', хиспанизовано ''Кускатлан''.{{sfn|Baratta|1951|p=15}}{{sfn|Cárdenas|1964|p=47}} Данашњи становници Салвадора се називају Салвадорцима, док израз Кускатлеко ({{јез-шпа|Cuzcatleco}}) означава особу салвадорског порекла.

===Долазак Европљана ===

Иако је до 1521. епидемија [[Мале богиње|малих богиња]] драстично смањила број становника средње Америке у Кускатлану још увек није достигла пандемијске размере.{{sfn|True Peters|2005|pp=13-18}}{{sfn|Card|2007|p=99}}{{sfn|Penland|2010|p=36}} Прву забележена посета Шпанаца подручју данашњег Салвадора била је експедиција предвођена шпанским адмиралом [[Андрес Нињо|Андресом Нињом]], која се 31. маја 1522. искрцала на острву [[Меангера]] у заливу [[Залив Фонсека|Фонсека]]. Ово острво је Нињо назвао Петронила. Након тога, открио је залив [[Залив Хилиско|Хилиско]] на ушћу реке [[Лемпа]]. Први домороци који су се сусрели са Шпанцима биле су Ленке у источном Салвадору.

====Освајање Кускатлана ====
[[Датотека:Alvarado.jpeg|мини|200п|Шпански конкистадор [[Педро де Алварадо]].]]

Након учествовања у освајању Мексика, шпански [[конкистадор]]и су 1524, предвођени [[Педро де Алварадо|Педром де Алварадом]] и његовим братом [[Гонзало де Алварадо|Гонзалом]], прешли реку [[Паз (река)|Паз]] са подручја данашње [[Гватемала|Гватемале]] и дошли на територију данашњег Салвадора.{{sfn|Nichols|Pool|2012|p=94}} Шпанци су били разочарани открићем да домороци немају злато или драгуље као оне које су пронашли у Гватемали или у Мексику али су препознали богатство вулканског земљишта.

Дошавши до границе Кускатланског краљевства Педро де Алварадо је уочио да су цивили евакуисани. Кускатлански борци су се склонили у приобални град [[Акахутла]] где су чекали Педра де Алварада и његове снаге. Алварадо им се обратио, уверен да ће исход бити као у Мексику и Гватемали где их је домородачко становништво сматрало боговима, сматрајући да ће лако поразити домородачке борце јер су његови мексички савезници говорили сличним језиком као и Пипили у Кускатлану.

Домородачки народи данашњег Салвадора нису Шпанце гледали као богове, него као стране освајаче. Педро де Алварадо је приметио да су кускатланске снаге бројније у односу на његову војску сачињену од Шпанаца и мексичких домородаца. Шпанци су решили да се повуку али их је кускатлечка армија напала.

Обе војске су претрпеле велике губитке, Педро де Алварадо је рањен и морао је да се повуче. Изгубио је велики број сабораца, нарочито међу помоћним мексичким одредима. Након што се његова војска прегруписала, Педро де Алварадо је одлучио да крене га главном граду Кускатлана и поново се сукобио са Кускатлецима. Рањен, онеспособљен и кријући се на литицама, Педро де Алварадо је послао Шпанце на коњима да приђу Кускатлецима и да виде да ли ће се уплашити коња, међутим, домороци се нису повукли.

Кускатлеци су поново напали, а овом приликом су отели оружје од Шпанаца. Педро де Алварадо се повукао и послао је гласнике из редова мексичких домородаца да преговарају са кускатлечким ратницима. Преко њих им је поручио да врате украдено оружје и да се предају шпанском краљу, на шта су Кускатлеци одговорили „да ако жели своје оружје, нека дође по њега“. Како су дани пролазили, Педро де Алварадо је, плашећи се заседе, послао још мексичких домородаца да преговарају али се они никада нису вратили. Претпоставља се да су ликвидирани.

[[Датотека:Templo tazumal.jpg|мини|250п|Рушевине [[Тазумал]]а у Санта Ани.]]

Домороци, укључујући Пипиле и њихове суседе говорнике [[Маје|мајанских]] језика, снажно су се одупрли настојањима Шпанаца да их покоре. Поразили су Шпанце и њихове преостале домородачке савезнике из редова [[Тлакскале|Тлакскала]], натеравши их да се повуку у Гватемалу. Након рањавања Алварадо се повукао а свог брата Гонзала поставио је на чело похода.

Следеће две експедиције (прва 1525, након које је уследила једна мања група 1528) успоставиле су шпанску власт над Пипилима, чему је помогло и слабљење Пипила због епидемије малих богиња. Године 1525. довршено је освајање Кускатлана и основан је град [[Сан Салвадор]].

Предвођени још једним истраживачем и конкистадором [[Луис де Москос Алварадо|Луисом де Москосом Алварадом]], нећаком Педра де Алварада, Шпанци су 1526. основали град [[Сан Мигел (Салвадор)|Сан Мигел]]. Према усменим предањима принцеза престолонаследница [[Анту Силан Улап I]] организовала је отпор конкистадорима. У краљевству Ленка подигнута је узбуна због Москосове инвазије па је Анту Силан ишла од села до села, уједињујући све Леначке градове на подручју данашњег Салвадора и Хондураса за борбу против Шпанаца. Захваљујући препадима и бројчаној надмоћи успели су да истерају Шпанце из Сан Мигела и да униште утврђење.

Десет година су Ленке спречавале Шпанце да изграде трајну насеобину све док се Шпанци нису вратили са бројнијом војском, укључујући и око две хиљаде присилно регрутованих домородаца из Гватемале.

Анту Силан Улап је на крају препустила вођење отпора Лемпири (познатом и као Емпира). Лемпира је пре него што је погинуо у борби, предводио хиљаде леначких ратника током шест година на подручју данашњег Салвадора и Хондураса. Преостали леначки борци су се након тога повукли у брда. Шпанци су 1537, после њиховог повлачења, коначно могли да обнове утврђени град Сан Мигел.

=== Шпанска владавина ===

[[Датотека:Proclama de libertad (indep. Centroamérica).jpg|мини|250п|Прослава проглашења независности у Сан Салвадору. У средини, [[Хосе Матијас Делгадо]].]]

Током шпанске владавине Салвадор је био део [[Генерална капетанија Гватемала|Генералне капетаније Гватемале]], познате као Краљевина Гватемала ({{јез-шпа|Reino de Guatemala}}), створене 1609. као административна јединица [[Нова Шпанија|Нове Шпаније]]. Подручјем Салвадора управљао је градоначелник Сонсонате, док је у Сан Салвадору 1786. оформљена ''интендансија''.

Крајем 1811. бројни унутрашњи и спољни фактори подстакли су средњеамеричку елиту у покушају отцепљења од шпанске круне. Најважнији унутрашњи разлог била је жеља локалних елита да владају без уплитања шпанских власти, и дугогодишње аспирације Креола за независношћу. Најзначајнији спољни чиниоци који су подстакли индепендистички покрет биле су [[Француска револуција|Француска]] и [[Америчка револуција]] крајем 18. века, и слабљење војне моћи шпанске круне као последица [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]], због чега је Шпанији теже било да контролише своје колоније.

Новембра 1811. салвадорски свештеник [[Хосе Матијас Делгадо]] звонио је звонима цркве Иглесија ла Мерсед ({{јез-шпа|Iglesia La Merced}}) у Сан Салвадору, позивајући на побуну и покрећући покрет за независност. Ова побуна је сузбијена а добар део вођа је ухапшен и осуђен на робију. Друга побуна је покренута 1814. и поново је угушена.

=== Независност ===

Након немира у Гватемали 1821, шпанске власти су капитулирале и потписале [[Акт о независности Средње Америке]], којим је Генерална капетаније Гватемале (састављене од данашњих држава Гватемале, Салвадора, [[Хондурас]]а, [[Никарагва|Никарагве]] и [[Костарика|Костарике]] и мексичке савезне државе [[Чијапас]]) ослобођена шпанске власти и проглашена је њена независност. Салвадор се 1821. придружио Костарики, Гватемали, Хондурасу и Никарагви у савезу названом [[Федерална Република Средња Америка|Федерална Република Средња Америка]].

Почетком 1822, власти новоформираних средњеамеричких провинција, окупљене у граду [[Гватемала (град)|Гватемали]], гласале су за приступање тек успостављеном [[Прво мексичко царство|Првом мексичком царству]] на чијем челу је био [[Агустин де Итурбиде]]. Салвадор се успротивио, инсистирајући на аутономији за средњеамеричке државе. Један одред мексичке војске умарширао је у Сан Салвадор и сузбио дисиденте, али је након свргавања Итурбида 19. марта 1823, војска враћена у Мексико. Убрзо затим, провинцијске власт опозвале су одлуку о придруживању Мексику и решиле да оформе унију пет преосталих провинција (Чијапас се придружио Мексику).
После распуштања Федералне Републике Средње Америке 1841, Салвадор је био самосталан све до 1896. када је са Хондурасом и Никарагвом створио [[Велика Република Средња Америка|Велику Републику Средње Америке]], која је распуштена 1898. године.

У другој половини 19. века, привреда Салвадора заснивала се на узгоју [[Кафа|кафе]]. Нестанком тражње на светском тржишту за [[индиго]]м, привреда би јачала или слабила у зависности од цене кафе. Огромна добит остваривана на узгоју кафе као монокултуре довела је до концентрације обрадивог земљишта у рукама олигархије или неколико породица.{{sfn|Anderson|1988|}} Све председнике Салвадора током овог раздобља постављала је олигархија а развој инфраструктуре био је усмерен ка подстицању производње и извоза кафе.


== Највећи градови ==
== Највећи градови ==
Ред 46: Ред 96:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist|2}}


== Литература ==
== Литература ==
* {{cite book | last=Anderson | first=Thomas P. | title=Politics in Central America: Guatemala, El Salvador, Honduras, and Nicaragua | url=http://books.google.com/books?id=uar_iWVhSaIC |year=1988 |publisher=Greenwood Publishing Group | isbn=978-0-275-92883-4}}</ref>
,, Велика Ларусова тематска енциклопедија''
* {{cite book | last=Baratta | first=María de | title=Cuzcatlán típico: ensayo sobre etnofonía de El Savator, folklore, folkwisa y folkway|url=http://books.google.com/books?id=kqHYAAAAMAAJ|date=1951|publisher=Ministerio de Cultura|page=15}}
* {{cite book | last=Campbell | first=Lyle | title=American Indian Languages| url=http://books.google.com/books?id=h36tPYqAZPwC&pg=PA167 | publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-534983-2 | page=167}}
* {{cite book | last=Campbell | first=Lyle | title=The Pipil Language of El Salvador |url=http://books.google.com/books?id=NUKKQacUsPwC&pg=PA924 | year=1985 |publisher=Walter de Gruyter | isbn=978-0-89925-040-3| pages=924–925}}
* {{cite book | last=Card | first=Jeb J.| title=The Ceramics of Colonial Ciudad Vieja, El Salvador: Culture Contact and Social Change in Mesoamerica | url=http://books.google.com/books?id=6pxnyUVB2cIC&pg=PA99 | year=2007 | publisher=ProQuest |isbn=978-0-549-26142-1 |page=99}}
* {{cite book | last=Cárdenas | first=Juan Luna | title=Tratado de etimologías de la lengua aztekatl: para uso de profesores y estudiantes de historias de América y de México, de ciencias naturales y ciencias sociales de las escuela secundarias, normales y preparatorias |url=http://books.google.com/books?id=qspQAAAAMAAJ | year=1950 | publisher=U. Tl. I. Aztekatl | page=27}}
* {{cite book | last=Cárdenas | first=Juan Luna |title=Aztequismos en el español de México|url=http://books.google.com/books?id=RrcuAAAAYAAJ|year=1964|publisher=Secretaría de Educación Pública|page=47}}
* {{cite book | last=Fowler, Jr. | first=William R. | title=The Formation of Complex Society in Southeastern Mesoamerica | url=http://books.google.com/books?id=_nN2rNywnWcC&pg=PA8 | date=6 August 1991 | publisher=CRC Press |isbn=978-0-8493-8831-6 | page=8}}
* {{cite book | last1=Nichols | first1=Deborah L. | last2=Pool | first2=Christopher A. |title=The Oxford Handbook of Mesoamerican Archaeology | url=http://books.google.com/books?id=D4zSRvPvuiMC&pg=PA94 | date=18 October 2012 | publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-539093-3 | page=94}}
* {{cite book | last=Penland | first=Paige R. | title=Explorer's Guide El Salvador: A Great Destination | url=http://books.google.com/books?id=b9Jm7PERatwC&pg=PA36 | date=4 October 2010 |publisher=Countryman Press | isbn=978-1-58157-114-1| page=36}}
* {{cite book | last=True Peters | first=Stephanie | title=Smallpox in the New World |url=http://books.google.com/books?id=v0zEiM_hijsC&pg=PA13 | year=2005 | publisher=Marshall Cavendish|isbn=978-0-7614-1637-1|pages=13–18}}
* {{cite book | last=Tucker | first=Catherine M | title=Changing Forests: Collective Action, Common Property, and Coffee in Honduras | url=http://books.google.com/books?id=kWqZbOnr6MAC&pg=PA20 | date= 2008 | publisher=Springer | isbn=978-1-4020-6977-2| page=20}}


{{Северна Америка}}
{{Северна Америка}}

Верзија на датум 13. август 2015. у 23:24

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:13_40_8_N_88_51_58_W_type:country_region:SV
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Република Ел Салвадор
Republicà de El Salvador
Крилатица: Dios, Uniòn, Libertad
Химна: Saludemos la Patria orgullosos
Положај Салвадора
Главни градСан Салвадор
Службени језикшпански
Владавина
 — ПредседникСалвадор Санчез Серен
Историја
НезависностОд Шпаније
15. септембар 1821.
Географија
Површина‍
 — укупно21.040 km2 (149)
 — вода (%)1.5
Становништво‍
 — 2013.6.340.000 [1] (106)
 — густина318,7 ст./km2
Економија
Валутаамерички долар
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC -6
Интернет домен‍.sv‍
Позивни број+503 ¹

Салвадор, понегде и Ел Салвадор[2], званично Република Ел Салвадор (шп. República de El Salvador), најмања је и најгушће насељена средњеамеричка држава[3] на обали Пацифика. Главни и највећи град је Сан Салвадор. Земљиште је углавном планинско са активним, угашеним вулканима. Највиши је Санта Ана 2 381 m на планинском венцу који се дуж државе пружа у правцу запад-исток. Северно од њега је долина реке Лемпе а на југу узана приморска равница. Клима је тропска, природно влажна, на висинама до 800 m веома топла, на планинама умерена и свежа. Годишња количина падавина је између 1 500-2 000 mm. Природна вегетација је углавном замењена плантажама кафе. Највиши врх је на вулкану Санта Ана 2 836 m. Салвадор се граничи са Гватемалом на западу и Хондурасом на северу и истоку. Према попису из 2009. у Салвадору живи око 5.744.113 становника , углавном Местика. Колон је био државна валута од 1892. до 2001. када је уведен амерички долар

Историја

Темазкал у Хоји де Серен

Преколумбовско раздобље

Најстарију домородачку цивилизацију на подручју Салвадора основали су припадници народа Ленка на истоку Салвадора.[4][5] Након њих појавили су се Олмеци који су нестали оставивши монументалне архитектонске споменику у виду пирамида на западу Салвадора. Маје су се настаниле такође на западу Салвадора али су биле присиљене да се иселе након ерупције супервулкана Илопанго.[6]

Неколико векова касније са подручја данашњег Мексика овде долазе припадници народа Пипил, говорници науа језика.[6] Они су били последњи домородачки народ који је населио Салвадор.[7] Ову област су назвали Кускатан, реч из језика пипил[8] која означава место драгоцених драгуља, хиспанизовано Кускатлан.[9][10] Данашњи становници Салвадора се називају Салвадорцима, док израз Кускатлеко (шп. Cuzcatleco) означава особу салвадорског порекла.

Долазак Европљана

Иако је до 1521. епидемија малих богиња драстично смањила број становника средње Америке у Кускатлану још увек није достигла пандемијске размере.[11][12][13] Прву забележена посета Шпанаца подручју данашњег Салвадора била је експедиција предвођена шпанским адмиралом Андресом Нињом, која се 31. маја 1522. искрцала на острву Меангера у заливу Фонсека. Ово острво је Нињо назвао Петронила. Након тога, открио је залив Хилиско на ушћу реке Лемпа. Први домороци који су се сусрели са Шпанцима биле су Ленке у источном Салвадору.

Освајање Кускатлана

Датотека:Alvarado.jpeg
Шпански конкистадор Педро де Алварадо.

Након учествовања у освајању Мексика, шпански конкистадори су 1524, предвођени Педром де Алварадом и његовим братом Гонзалом, прешли реку Паз са подручја данашње Гватемале и дошли на територију данашњег Салвадора.[14] Шпанци су били разочарани открићем да домороци немају злато или драгуље као оне које су пронашли у Гватемали или у Мексику али су препознали богатство вулканског земљишта.

Дошавши до границе Кускатланског краљевства Педро де Алварадо је уочио да су цивили евакуисани. Кускатлански борци су се склонили у приобални град Акахутла где су чекали Педра де Алварада и његове снаге. Алварадо им се обратио, уверен да ће исход бити као у Мексику и Гватемали где их је домородачко становништво сматрало боговима, сматрајући да ће лако поразити домородачке борце јер су његови мексички савезници говорили сличним језиком као и Пипили у Кускатлану.

Домородачки народи данашњег Салвадора нису Шпанце гледали као богове, него као стране освајаче. Педро де Алварадо је приметио да су кускатланске снаге бројније у односу на његову војску сачињену од Шпанаца и мексичких домородаца. Шпанци су решили да се повуку али их је кускатлечка армија напала.

Обе војске су претрпеле велике губитке, Педро де Алварадо је рањен и морао је да се повуче. Изгубио је велики број сабораца, нарочито међу помоћним мексичким одредима. Након што се његова војска прегруписала, Педро де Алварадо је одлучио да крене га главном граду Кускатлана и поново се сукобио са Кускатлецима. Рањен, онеспособљен и кријући се на литицама, Педро де Алварадо је послао Шпанце на коњима да приђу Кускатлецима и да виде да ли ће се уплашити коња, међутим, домороци се нису повукли.

Кускатлеци су поново напали, а овом приликом су отели оружје од Шпанаца. Педро де Алварадо се повукао и послао је гласнике из редова мексичких домородаца да преговарају са кускатлечким ратницима. Преко њих им је поручио да врате украдено оружје и да се предају шпанском краљу, на шта су Кускатлеци одговорили „да ако жели своје оружје, нека дође по њега“. Како су дани пролазили, Педро де Алварадо је, плашећи се заседе, послао још мексичких домородаца да преговарају али се они никада нису вратили. Претпоставља се да су ликвидирани.

Рушевине Тазумала у Санта Ани.

Домороци, укључујући Пипиле и њихове суседе говорнике мајанских језика, снажно су се одупрли настојањима Шпанаца да их покоре. Поразили су Шпанце и њихове преостале домородачке савезнике из редова Тлакскала, натеравши их да се повуку у Гватемалу. Након рањавања Алварадо се повукао а свог брата Гонзала поставио је на чело похода.

Следеће две експедиције (прва 1525, након које је уследила једна мања група 1528) успоставиле су шпанску власт над Пипилима, чему је помогло и слабљење Пипила због епидемије малих богиња. Године 1525. довршено је освајање Кускатлана и основан је град Сан Салвадор.

Предвођени још једним истраживачем и конкистадором Луисом де Москосом Алварадом, нећаком Педра де Алварада, Шпанци су 1526. основали град Сан Мигел. Према усменим предањима принцеза престолонаследница Анту Силан Улап I организовала је отпор конкистадорима. У краљевству Ленка подигнута је узбуна због Москосове инвазије па је Анту Силан ишла од села до села, уједињујући све Леначке градове на подручју данашњег Салвадора и Хондураса за борбу против Шпанаца. Захваљујући препадима и бројчаној надмоћи успели су да истерају Шпанце из Сан Мигела и да униште утврђење.

Десет година су Ленке спречавале Шпанце да изграде трајну насеобину све док се Шпанци нису вратили са бројнијом војском, укључујући и око две хиљаде присилно регрутованих домородаца из Гватемале.

Анту Силан Улап је на крају препустила вођење отпора Лемпири (познатом и као Емпира). Лемпира је пре него што је погинуо у борби, предводио хиљаде леначких ратника током шест година на подручју данашњег Салвадора и Хондураса. Преостали леначки борци су се након тога повукли у брда. Шпанци су 1537, после њиховог повлачења, коначно могли да обнове утврђени град Сан Мигел.

Шпанска владавина

Прослава проглашења независности у Сан Салвадору. У средини, Хосе Матијас Делгадо.

Током шпанске владавине Салвадор је био део Генералне капетаније Гватемале, познате као Краљевина Гватемала (шп. Reino de Guatemala), створене 1609. као административна јединица Нове Шпаније. Подручјем Салвадора управљао је градоначелник Сонсонате, док је у Сан Салвадору 1786. оформљена интендансија.

Крајем 1811. бројни унутрашњи и спољни фактори подстакли су средњеамеричку елиту у покушају отцепљења од шпанске круне. Најважнији унутрашњи разлог била је жеља локалних елита да владају без уплитања шпанских власти, и дугогодишње аспирације Креола за независношћу. Најзначајнији спољни чиниоци који су подстакли индепендистички покрет биле су Француска и Америчка револуција крајем 18. века, и слабљење војне моћи шпанске круне као последица Наполеонових ратова, због чега је Шпанији теже било да контролише своје колоније.

Новембра 1811. салвадорски свештеник Хосе Матијас Делгадо звонио је звонима цркве Иглесија ла Мерсед (шп. Iglesia La Merced) у Сан Салвадору, позивајући на побуну и покрећући покрет за независност. Ова побуна је сузбијена а добар део вођа је ухапшен и осуђен на робију. Друга побуна је покренута 1814. и поново је угушена.

Независност

Након немира у Гватемали 1821, шпанске власти су капитулирале и потписале Акт о независности Средње Америке, којим је Генерална капетаније Гватемале (састављене од данашњих држава Гватемале, Салвадора, Хондураса, Никарагве и Костарике и мексичке савезне државе Чијапас) ослобођена шпанске власти и проглашена је њена независност. Салвадор се 1821. придружио Костарики, Гватемали, Хондурасу и Никарагви у савезу названом Федерална Република Средња Америка.

Почетком 1822, власти новоформираних средњеамеричких провинција, окупљене у граду Гватемали, гласале су за приступање тек успостављеном Првом мексичком царству на чијем челу је био Агустин де Итурбиде. Салвадор се успротивио, инсистирајући на аутономији за средњеамеричке државе. Један одред мексичке војске умарширао је у Сан Салвадор и сузбио дисиденте, али је након свргавања Итурбида 19. марта 1823, војска враћена у Мексико. Убрзо затим, провинцијске власт опозвале су одлуку о придруживању Мексику и решиле да оформе унију пет преосталих провинција (Чијапас се придружио Мексику). После распуштања Федералне Републике Средње Америке 1841, Салвадор је био самосталан све до 1896. када је са Хондурасом и Никарагвом створио Велику Републику Средње Америке, која је распуштена 1898. године.

У другој половини 19. века, привреда Салвадора заснивала се на узгоју кафе. Нестанком тражње на светском тржишту за индигом, привреда би јачала или слабила у зависности од цене кафе. Огромна добит остваривана на узгоју кафе као монокултуре довела је до концентрације обрадивог земљишта у рукама олигархије или неколико породица.[15] Све председнике Салвадора током овог раздобља постављала је олигархија а развој инфраструктуре био је усмерен ка подстицању производње и извоза кафе.

Највећи градови

 

Извор: Процене броја становника 2007.[16].
№ Град Округ Популација
Сан Салвадор
Сан Салвадор
Санта Ана
Санта Ана
Сојапанго
Сојапанго
Сан Мигел
Сан Мигел 		1. Сан Салвадор Сан Салвадор 540.989 Санта Текла
Санта Текла
Мехиканос
Мехиканос
Апопа
Апопа
2. Санта Ана Санта Ана 245.421
3. Сојапанго Сан Салвадор 241.403
4. Сан Мигел Сан Мигел 218.410
5. Санта Текла Ла Либертад 164.171
6. Мехиканос Сан Салвадор 140.751
7. Апопа Сан Салвадор 131.286
8. Делгадо Сан Салвадор 120.200
9. Авачапан Авачапан 110.511
10. Илопанго Сан Салвадор 103.862
11. Колон Ла Либертад 96.989
12. Тонакатепекве Сан Салвадор 90.896
13. Опико Ла Либертад 74.280
14. Чалчуапа Санта Ана 74.038
15. Усулутан Усулутан 73.064
16. Сан Мартин Сан Салвадор 72.758
17. Сонсонате Сонсонате 71.541
18. Изалко Сонсонате 70.959
19. Кускатансинго Сан Салвадор 66.400
20. Метапан Санта Ана 65.826

Референце

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [1]
  2. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи, МИП Републике Србије
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ Campbell, стр. 167.
  5. ^ Tucker 2008, стр. 20.
  6. ^ а б Campbell 1985, стр. 924–925.
  7. ^ Fowler, Jr 1991, стр. 8.
  8. ^ Cárdenas 1950, стр. 27.
  9. ^ Baratta 1951, стр. 15.
  10. ^ Cárdenas 1964, стр. 47.
  11. ^ True Peters 2005, стр. 13–18.
  12. ^ Card 2007, стр. 99.
  13. ^ Penland 2010, стр. 36.
  14. ^ Nichols & Pool 2012, стр. 94.
  15. ^ Anderson 1988.
  16. ^ „2007 El Salvador Bureau of Statistics estimate” (PDF). General (Salvadoran) Institute of Statistics and Census. April 2008. Приступљено April 2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

Литература

Икона за клице

Овај чланак везан за државе је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Салвадор&oldid=11184913”