Грип — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
.
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Infobox disease
{{Infobox disease
|Name=Грип
|Name=Грип
Ред 17: Ред 16:
[[Датотека:Influenza virus.png|мини|200п|'''[[Virus gripa|Вирус грипа]]''' - увећање 70.000 пута]]
[[Датотека:Influenza virus.png|мини|200п|'''[[Virus gripa|Вирус грипа]]''' - увећање 70.000 пута]]
[[Датотека:Influenza virus particle 8430 lores.jpg|мини|190п|'''Вирус грипа''' - велико увећање]]
[[Датотека:Influenza virus particle 8430 lores.jpg|мини|190п|'''Вирус грипа''' - велико увећање]]
{{рут}}
'''Грип''' или '''инфлуенца''' је веома заразна [[болест]], која се најчешће карактерише тешким поремећајима општег стања уз слабије изражене поремећаје горњих [[систем органа за дисање|респираторних путева]]. Грип узрокују [[вирус]]и, који се преносе капљицама у [[ваздух]]у насталим кијањем или кашљањем заражене особе. Јавља се обично у мањим или већим [[епидемија]]ма, а у интервалима од приближно 30 година и у светским [[пандемија]]ма. Тада се обично јављају и тешки облици болести са израженим компликацијама, које могу бити смртоносне. Већина заражених се ипак опоравља у року од недељу дана, али код старијих особа и оних са [[астма|астмом]], [[срце|срчаним]] и [[плућа|плућним]] болестима могу се јавити компликације у облику [[бронхитис]]а или [[упала плућа|упале плућа]].
'''Грипа''', '''грип''' или '''инфлуенца''', [[заразна болест]] примарно [[Дисајни путеви|дисајног система]] узрокована је [[Вирус|вирусом]] који се преноси капљицама у зраку, које су настале [[кијање]]м или [[Кашаљ|кашљањем]] заражене особе.<ref name=WHO2014/> Већина заражених се опоравља у року од неделу дана, мада се код старијих особа и оних са [[астма|астмом]], [[срчана болест|срчаним]] и плућним болестима могу јавити компликације у облику [[бронхитис]]а или [[упала плућа|упале плућа]]. Симптоми могу да буду од благих до озбиљних.<ref name=CDC2014Key>{{cite web|title=Key Facts about Influenza (Flu) & Flu Vaccine|url=http://www.cdc.gov/flu/keyfacts.htm|website=cdc.gov|accessdate= 26. 11. 2014 |date= 9. 9. 2014}}</ref> Најчешћи [[симптом]]и обухватају: високу [[грозница|температуру]], [[рхиноррхеа|цурење носа]], [[запаљење грла]], [[мијалгија|бол у мишићима]], [[главобоља|главобољу]], [[кашаљ|кашљање]], и [[Умор|осећај умора]].<ref name=WHO2014/> Ови симптоми типично почињу два дана након излагања вирусу и углавном трају мање од недељу дана.<ref name=WHO2014/> Кашаљ, међутим, може да траје више од две недеље.<ref name=WHO2014/> Код деце се може јавити [[мучнина]] и [[повраћање]], док до тога обично не долази код одраслих.<ref name=Dub2011/> Мучнина и повраћање се чешће јављају код невезане инфекције [[гастроентеритис]]а, која се понекад нетачно назива „стомачним грипом“ или „24-часовним грип“.<ref name=Dub2011>{{cite book|last1=Duben-Engelkirk|first1=Paul G. Engelkirk, Janet|title=Burton's microbiology for the health sciences |date= 2011 |publisher=Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia|isbn=9781605476735|page=314 |edition= 9th |url=http://books.google.ca/books?id=RaVKCQI75voC&pg=PA355}}</ref> Компликације узроковане грипом могу да обухватају [[вирална пнеумонија|виралну пнеумонију]], секундарну [[бактеријска пнеумонија|бактеријску пнеумонију]], [[синусна инфекција|синусне инфекције]], и погоршање пређашњих здравствених проблема узрокованих [[астма|астмом]] или [[затајење срца|затајењем срца]].<ref name=CDC2014Key/><ref name=Harr2012/>


Три типа инфлуенце утичу на људе.<ref name=Harr2012>{{cite book|last1=Longo|first1=Dan L.|title=Harrison's principles of internal medicine. |date= 2012 |publisher=McGraw-Hill|location=New York|isbn=9780071748896 |edition= 18th |chapter=187: Influenza}}</ref> Обично се вирус шири путем ваздуха из кашља и кијања.<ref name=WHO2014/> Сматра се да до токга најчешће долази на релативно малим растојањима.<ref name=Brankston2007>{{cite journal |vauthors= Brankston G, Gitterman L, Hirji Z, Lemieux C, Gardam M |title=Transmission of influenza A in human beings |journal=Lancet Infect Dis |volume=7 |issue=4 |pages=257–65 |date= 2007 |pmid=17376383 |doi=10.1016/S1473-3099(07)70029-4}}</ref> Такође се може пренети додиривањем контаминираних површина и накнадним додиривање уста или очију.<ref name=CDC2014Key/><ref name=Brankston2007/> Особа може да буде заразна за друге пре и током болести.<ref name=CDC2014Key/> Инфекција се може потврдити тестирањем грла, [[испљувак|испљувка]], или носа за присуство вируса.<ref name=Harr2012/> Више [[Брзи дијагностички тест грипе|брзих тестова]] је доступно; мада људи могу да имају инфекцију и ако су резултати теста негативни.<ref name=Harr2012/> Тип [[полимеразна ланчана реакција|полимеразне ланчане реакције]] који детектује вирусну [[РНК]] је тачнији.<ref name=Harr2012/>
Осим код [[човек|људи]], грип се јавља и код [[свиња]], [[коњи|коња]] и других [[сисари|сисара]], као и код дивљих и домаћих [[птице|птица]]. Неки типови грипа могу се преносити с једне врсте на другу, као нпр. [[птичји грип]] узрокован [[Х5Н1|вирусом H5N1]].


Фреквентно прање руку умањује ризик од инфекције пошто се вирус инактивира сапуном.<ref name=Jeff2011>{{cite journal |vauthors= Jefferson T, Del Mar CB, Dooley L |display-authors=etal |title=Physical interventions to interrupt or reduce the spread of respiratory viruses|journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=7 |pages=CD006207 |year=2011 |pmid=21735402|doi=10.1002/14651858.CD006207.pub4}}</ref> Ношење [[хируршка маска|хируршке маске]] је исто тако корисно.<ref name=Jeff2011/> [[Светска здравствена организација]] препорућује годишњу [[Вакцина против грипа|вакцинацију против грипа]] за особе са високим степеном ризика.<ref name=WHO2014/> Вакцина је обично ефективна против три или четири типа грипа.<ref name=WHO2014/> Она се углавном добро толерише. Вакцина направљена за једну годину не мора да буде корисна наредне године, зато што вирус брзо еволуира. [[Антивирусни лек]]ови, као што је [[инхибитор неураминидазе]] [[оселтамивир]] између осталих, се користе за третирање грипа.<ref name=WHO2014/> Њихова користност код оних који су иначе здрави не изгледа да надмашује ризике од њихове употребе.<ref name=Mich2013>{{cite journal|last=Michiels|first=B|author2=Van Puyenbroeck, K|author3=Verhoeven, V|author4=Vermeire, E|author5=Coenen, S|title=The value of neuraminidase inhibitors for the prevention and treatment of seasonal influenza: a systematic review of systematic reviews.|journal=PLoS ONE|year=2013|volume=8|issue=4|pages=e60348|pmid=23565231|doi=10.1371/journal.pone.0060348|pmc=3614893}}</ref> Они се нису показали корисним код особа са другим здравственим проблемима.<ref name=Mich2013/><ref name=Ebe2013>{{cite journal|last=Ebell|first=MH|author2=Call, M |author3=Shinholser, J |title=Effectiveness of oseltamivir in adults: a meta-analysis of published and unpublished clinical trials.|journal=Family practice |date= 2013 |volume=30 |issue=2 |pages=125–33|pmid=22997224|doi=10.1093/fampra/cms059}}</ref>
Сваке године више милиона људи оболи од ове болести, а смртност је мања од 1%. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] од грипа годишње умре око 20.000 људи. Пандемија [[1918]]. године ("[[Шпанска грозница|шпански грип]]") била је најгора до сада, а познате су и [[пандемија|пандемије]] [[1957]]. или „азијски грип“ и [[1968]]. године или "[[Хонгконг]] грип“.
Грип се шири по свету у виду [[сезона грипа|годишњих епидемија]], што доводи до око три до пет милиона случајева озбиљне болести и око 250.000 до 500.000 смртних случајева.<ref name=WHO2014>{{cite web|title=Influenza (Seasonal) Fact sheet N°211|website=who.int| accessdate= 25. 11. 2014 |date= 2014 |url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs211/en/}}</ref> У северним и јужним деловима света до ширења болести долази углавном током зиме, док се у областима око екватора болест може ширити у било ком добу гоине.<ref name=WHO2014/> Смртни случајеви се јављају углавном код младих, старих и особа са здравственим проблемима.<ref name=WHO2014/> Велике епидемије познате као [[пандемија|пандемије]] су ређе.<ref name=Harr2012/> У 20. веку три [[пандемија грипа|пандемије грипа]] су се јавиле: [[Шпанска грозница|Шпански грип]] из 1918, [[пандемија грипа|Азијски грип]] из 1958, и [[пандемија грипа|Хонг Конгшки грип]] из 1968, сваки од којих је довео до више од милиона мртвих.<ref name="TenThings">{{cite web |url=http://www.who.int/csr/disease/influenza/pandemic10things/en/index.html |publisher=World Health Organization |date= 14. 10. 2005 |title=Ten things you need to know about pandemic influenza |accessdate= 26. 9. 2009 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20090923231756/http://www.who.int/csr/disease/influenza/pandemic10things/en/index.html |archivedate= 23. 9. 2009 }}</ref> [[Светска здравствена организација]] је декларисала епидемију новог типа [[Инфлуенза А вирус поддтип Х1Н1|инфлуенза А/Х1Н1]] као [[Пандемија свињске инфлуенце 2009.|пандемију свињске инфлуенце из јуна 2009]].<ref>-{[http://www.who.int/mediacentre/news/statements/2009/h1n1_pandemic_phase6_20090611/en/index.html World Health Organization. World now at the start of 2009 influenza pandemic.]}-</ref>

Осим код људи грипа се јавља у [[свиња]], [[домаћи коњ|коња]] и још неких [[сисавац|сисара]], као и коду неких дивљих и домаћих [[птица]].<ref>{{cite book|last1=Palmer|first1=S. R.|title=Oxford textbook of zoonoses : biology, clinical practice, and public health control |date=2011 |publisher=Oxford Univ. Press|location=Oxford u.a.|isbn=9780198570028|page=332 |edition= 2. |url=http://books.google.ca/books?id=S90mOwgdz9kC&pg=PA332}}</ref> Неки типови грипе могу се преносити са једне врсте на другу. На пример, [[1997]]. у [[Хонг Конг]]у се сој вируса са пилића почео преносити на људе. Због високе заразности и ширења грипе често се појављује у епидемијама, а ако се почне ширити по удаљеним крајевима света (што није реткост у данашњем свету брзих међународних путовања) назива се [[пандемија]]. Сваке године више милиона људи оболи од грипе, а смртност је мања од 1%. Организација САД-а за контролу и превенцију болести рачуна више од 20,000 смрти у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] узрокованих грипом. Пандемија грипе [[1918]]-[[1919]]. године, тзв. ''шпанска грипа'' или ''шпањолка'', била је најгора забилежена те је убила око 20 милиона у свету.


== Етиологија и патогенеза ==
== Етиологија и патогенеза ==
Ред 91: Ред 95:
* [[Птичји грип]]
* [[Птичји грип]]


== Референце ==
⚫
{{Медицинско упозорење}}
{{Reflist|30em}}


== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite journal |author=Beigel JH |title=Avian influenza A (H5N1) infection in humans |journal=N Engl J Med. |volume=353 |issue=13 |pages=1374–85 |date= 2005 |pmid=16192482 |doi=10.1056/NEJMra052211 |name-list-format=vanc |author2=Farrar J |author3=Han AM |display-authors=3 |last4=Hayden |first4=FG |last5=Hyer |first5=R |last6=De Jong |first6=MD |last7=Lochindarat |first7=S |last8=Nguyen |first8=TK |last9=Nguyen |first9=TH }}
* Bernd Sebastian Kamps, Christian Hoffmann and Wolfgang Preiser (Eds.) [http://www.InfluenzaReport.com/ Influenza Report], 225 pp, PDF, free download. Flying Publisher 2006
* {{cite book |author=Levine, Arnold J |title=Viruses |publisher=Scientific American Library |location=New York |year=1992 |isbn=0-7167-5031-7}}
* {{cite book |author=Baron, Samuel |title=Medical microbiology |publisher=University of Texas Medical Branch at Galveston |location=Galveston, Tex |year=1996 |isbn=0-9631172-1-1 |edition= 4th |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=mmed}}
* {{cite journal |vauthors=Cox NJ, Subbarao K |title=Influenza |journal=Lancet |volume=354 |issue=9186 |pages=1277–82 |date= 1999 |pmid=10520648 |doi=10.1016/S0140-6736(99)01241-6 }}
* ISBN 978-3-211-80892-4 The Influenza Viruses Hoyle L 1968 Springer Verlag
* {{cite journal |author=Kilbourne ED |last2=Zhang |first2=Yan B |last3=Lin |first3=Mei-Chen |title=Influenza pandemics of the 20th century |journal=Emerging Infect Dis. |volume=12 |issue=1 |pages=9–14 |date= 2006 |pmid=16494710 |url=http://www.cdc.gov/ncidod/EID/vol12no01/05-1254.htm |doi=10.3201/eid1201.051254 |pmc=3291411}}
* {{cite book |author=Collier, Richard |title=The plague of the Spanish lady: the influenza pandemic of 1918–1919 |publisher=Macmillan |location=New York |year=1974 |isbn=0-333-13864-3}}
* {{cite book |author=Barry, John M |title=The great influenza: the epic story of the deadliest plague in history |publisher=Viking |location=New York, N.Y |year=2004 |pages=|isbn=0-670-89473-7}}
* {{cite book|author=George Dehner|title=Influenza: A Century of Science and Public Health Response|url=http://books.google.com/books?id=DTp9tQAACAAJ|year=2012|publisher=University of Pittsburgh Press|isbn=978-0-8229-6189-5}}
* {{cite journal |vauthors=Webster RG, Bean WJ, Gorman OT, Chambers TM, Kawaoka Y |title=Evolution and ecology of influenza A viruses |journal=Microbiol Rev. |volume=56 |issue=1 |pages=152–79 |date= 1. 3. 1992|pmid=1579108 |pmc=372859 }}
* {{cite journal |vauthors=Steinhauer DA, Skehel JJ |title=Genetics of influenza viruses |journal=Annu. Rev. Genet. |volume=36 |issue=|pages=305–32 |year=2002 |pmid=12429695 |doi=10.1146/annurev.genet.36.052402.152757 }}
* {{cite journal |author=García-Sastre A |title=Antiviral response in pandemic influenza viruses |journal=Emerging Infect. Dis. |volume=12 |issue=1 |pages=44–7 |date= 2006 |pmid=16494716 |pmc=3291409 |url=http://www.cdc.gov/ncidod/EID/vol12no01/05-1186.htm |doi=10.3201/eid1201.051186}}
* {{cite journal |author=Zambon MC |title=The pathogenesis of influenza in humans |journal=Rev Med Virol. |volume=11 |issue=4 |pages=227–41 |year=2001 |pmid=11479929 |doi=10.1002/rmv.319}}
* {{cite journal |author=Dowdle WR |title=Influenza pandemic periodicity, virus recycling, and the art of risk assessment |journal=Emerging Infect. Dis. |volume=12 |issue=1 |pages=34–9 |date= 2006 |pmid=16494714 |pmc=3291401 |url=http://www.cdc.gov/ncidod/EID/vol12no01/05-1013.htm |doi=10.3201/eid1201.051013}}
* {{cite journal |vauthors=Horimoto T, Kawaoka Y |title=Pandemic threat posed by avian influenza A viruses |journal=Clin Microbiol Rev. |volume=14 |issue=1 |pages=129–49 |date= 2001 |pmid=11148006 |pmc=88966 |doi=10.1128/CMR.14.1.129-149.2001 }}
* [http://www.who.int/wer/wer8126.pdf Epidemiology of WHO-confirmed human cases of avian influenza A(H5N1) infection]
* {{cite journal |vauthors=Harper SA, Fukuda K, Uyeki TM, Cox NJ, Bridges CB |title=Prevention and control of influenza. Recommendations of the Advisory Committee on Immunization Practices (ACIP) |journal=MMWR Recomm Rep |volume=54 |issue=RR–8 |pages=1–40 |date= 2005 |pmid=16086456 |last6=Advisory Committee On Immunization Practices (Acip) }}
* {{cite journal |author=Monto AS |title=Vaccines and antiviral drugs in pandemic preparedness |journal=Emerging Infect. Dis. |volume=12 |issue=1 |pages=55–60 |date= 2006 |pmid=16494718 |pmc=3291404 |url=http://www.cdc.gov/ncidod/EID/vol12no01/05-1068.htm |doi=10.3201/eid1201.051068}}
* {{cite journal |author=Palese P |title=Making better influenza virus vaccines? |journal=Emerging Infect. Dis. |volume=12 |issue=1 |pages=61–5 |date= 2006 |pmid=16494719 |pmc=3291403 |url=http://www.cdc.gov/ncidod/EID/vol12no01/05-1043.htm |doi=10.3201/eid1201.051043}}
* -{[http://www.who.int/csr/disease/avian_influenza/guidelines/recommendationvaccine.pdf WHO (PDF) contains latest Evolutionary "Tree of Life" for H5N1] article ''Antigenic and genetic characteristics of H5N1 viruses and candidate H5N1 vaccine viruses developed for potential use as pre-pandemic vaccines'' published 18 August 2006}-
* -{[http://www.who.int/csr/resources/publications/influenza/WHO_CDS_EPR_GIP_2006_3C.pdf WHO's assessment of Flu Research] as of November 2006.}-
{{Refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Influenza}}
{{Commonscat|Influenza}}
* -{[http://www.ers-education.org/pages/default.aspx?id=331 ERS Online Course on Influenza]}-
* -{[http://www.cdc.gov/flu/ Info on influenza] at Centers for Disease Control and Prevention (CDC)}-
* -{[http://www.outbreakalerts.com/ Outbreak Alerts] United States based communicable disease notification website}-
* -{[http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs211/en/index.html Fact Sheet] Overview of influenza at World Health Organization}-
* -{[http://origem.info/misms/index.php The Multinational Influenza Seasonal Mortality Study (MISMS)] Fogarty International Center}-
* -{[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/genomes/FLU/flubiology.html Influenza Virus Resource] from the National Center for Biotechnology Information (NCBI)}-
* -{[http://www.eiss.org/ European Influenza Surveillance Scheme]}-
* -{[http://www.vega.org.uk/video/programme/6 Online video discussing influenza outbreaks and spread of other infectious diseases] (Vega Science Trust)}-
* -{[http://www.path.org/vaccineresources/influenza.php PATH Vaccine Resource Library influenza resources]}-
* -{[http://www.fludb.org/ Influenza Research Database] – Database of influenza genomic sequences, serotypes, polymorphisms, structures, epitopes, drugs and related tools}-
* -{[http://www.recombinomics.com/whats_new.html? Recombinomics – What's New]: Up to date details of circulating strains.}-

⚫
{{Медицинско упозорење}}
{{Authority control}}


[[Категорија:Вирусне болести]]
[[Категорија:Вирусне болести]]

Верзија на датум 12. април 2017. у 08:36

Грип
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностИнфектологија
Епидемиологија
МКБ-10J10, J11
МКБ-9-CM487
DiseasesDB6791
MedlinePlus000080
eMedicinemed/1170 ped/3006
Patient UKГрип
MeSHD007251
Вирус грипа - увећање 70.000 пута
Вирус грипа - велико увећање

Грипа, грип или инфлуенца, заразна болест примарно дисајног система узрокована је вирусом који се преноси капљицама у зраку, које су настале кијањем или кашљањем заражене особе.[1] Већина заражених се опоравља у року од неделу дана, мада се код старијих особа и оних са астмом, срчаним и плућним болестима могу јавити компликације у облику бронхитиса или упале плућа. Симптоми могу да буду од благих до озбиљних.[2] Најчешћи симптоми обухватају: високу температуру, цурење носа, запаљење грла, бол у мишићима, главобољу, кашљање, и осећај умора.[1] Ови симптоми типично почињу два дана након излагања вирусу и углавном трају мање од недељу дана.[1] Кашаљ, међутим, може да траје више од две недеље.[1] Код деце се може јавити мучнина и повраћање, док до тога обично не долази код одраслих.[3] Мучнина и повраћање се чешће јављају код невезане инфекције гастроентеритиса, која се понекад нетачно назива „стомачним грипом“ или „24-часовним грип“.[3] Компликације узроковане грипом могу да обухватају виралну пнеумонију, секундарну бактеријску пнеумонију, синусне инфекције, и погоршање пређашњих здравствених проблема узрокованих астмом или затајењем срца.[2][4]

Три типа инфлуенце утичу на људе.[4] Обично се вирус шири путем ваздуха из кашља и кијања.[1] Сматра се да до токга најчешће долази на релативно малим растојањима.[5] Такође се може пренети додиривањем контаминираних површина и накнадним додиривање уста или очију.[2][5] Особа може да буде заразна за друге пре и током болести.[2] Инфекција се може потврдити тестирањем грла, испљувка, или носа за присуство вируса.[4] Више брзих тестова је доступно; мада људи могу да имају инфекцију и ако су резултати теста негативни.[4] Тип полимеразне ланчане реакције који детектује вирусну РНК је тачнији.[4]

Фреквентно прање руку умањује ризик од инфекције пошто се вирус инактивира сапуном.[6] Ношење хируршке маске је исто тако корисно.[6] Светска здравствена организација препорућује годишњу вакцинацију против грипа за особе са високим степеном ризика.[1] Вакцина је обично ефективна против три или четири типа грипа.[1] Она се углавном добро толерише. Вакцина направљена за једну годину не мора да буде корисна наредне године, зато што вирус брзо еволуира. Антивирусни лекови, као што је инхибитор неураминидазе оселтамивир између осталих, се користе за третирање грипа.[1] Њихова користност код оних који су иначе здрави не изгледа да надмашује ризике од њихове употребе.[7] Они се нису показали корисним код особа са другим здравственим проблемима.[7][8]

Грип се шири по свету у виду годишњих епидемија, што доводи до око три до пет милиона случајева озбиљне болести и око 250.000 до 500.000 смртних случајева.[1] У северним и јужним деловима света до ширења болести долази углавном током зиме, док се у областима око екватора болест може ширити у било ком добу гоине.[1] Смртни случајеви се јављају углавном код младих, старих и особа са здравственим проблемима.[1] Велике епидемије познате као пандемије су ређе.[4] У 20. веку три пандемије грипа су се јавиле: Шпански грип из 1918, Азијски грип из 1958, и Хонг Конгшки грип из 1968, сваки од којих је довео до више од милиона мртвих.[9] Светска здравствена организација је декларисала епидемију новог типа инфлуенза А/Х1Н1 као пандемију свињске инфлуенце из јуна 2009.[10]

Осим код људи грипа се јавља у свиња, коња и још неких сисара, као и коду неких дивљих и домаћих птица.[11] Неки типови грипе могу се преносити са једне врсте на другу. На пример, 1997. у Хонг Конгу се сој вируса са пилића почео преносити на људе. Због високе заразности и ширења грипе често се појављује у епидемијама, а ако се почне ширити по удаљеним крајевима света (што није реткост у данашњем свету брзих међународних путовања) назива се пандемија. Сваке године више милиона људи оболи од грипе, а смртност је мања од 1%. Организација САД-а за контролу и превенцију болести рачуна више од 20,000 смрти у САД узрокованих грипом. Пандемија грипе 1918-1919. године, тзв. шпанска грипа или шпањолка, била је најгора забилежена те је убила око 20 милиона у свету.

Етиологија и патогенеза

Вирус грипа - тип А
Haemophilus influenzae

Реч инфлуенца потиче од латинске речи influentia што значи утицај. Тај назив су дали Италијани почетком 16. века, зато што су мислили да је она настала услед утицаја небеских тела. Данас је познато да чланови породице вируса Orthomyxoviridae узрокују грип. Он се састоји од генетичког материјала РНК окруженог протеинским и липидним омотачем из кога излазе штапићи протеина хемаглутинина и неураминидазе. Ти протеини се понашају као антигени, изазивајући имуну реакцију код човека и других организама.

Постоје три типа вируса грипа:

Вируси типа А и Б стално се мењају. Неке промене укључују серије генетичких промена, које након неког времена узрокују мутацију вируса. Оне су најчешће и узрокују већину промена из године у годину. Друга промена, која је ређа али опаснија, састоји се од промена хемаглутинина или неураминидазе, и резултује новим подтипом вируса. Вирус типа А подлеже обема променама, а тип Б само првој. Научници разликују вирусе и по сојевима, углавном названим по географском подручју где су први пут откривени. На пример, сојеви који су 2000-2001. узроковали највише болести били су тип А сој Нова Каледонија и сој Москва и тип Б сој Сишуан.

Када се особа зарази једним сојем грипа она на тај сој развија имунитет стварајући антитела. Људски имунски систем може препознати хемаглутинин или неураминидазу одређеног соја, те га напасти при првој појави. Антитела могу пружити заштиту при промени вирусовог генетичког материјала, али не и хемаглутинина или неураминидазе. На тај начин вируси због честих промена, могу узроковати нове таласе упала и код већ заражених особа. Научници нису сигурни шта узрокује такве промене, али је водећа теорија да људски и животињски сојеви измењују материјал стварајући тако нови сој.

Патогенеза грипозних промена у респираторном тракту је слична као и код других вирусних инфекција. Удахнути вируси улазе у ћелије и користе их за размножавање. При томе ћелије домаћина обично умиру и распадају се, а нови вируси се ослобађају и даље шире кроз организам. Што више ћелија пропадне тежи су патофизиолошки поремећаји респираторног система. Убрзо се јављају локални знаци упале (нарочито хиперемија) и оток, а обично се надовезује и бактеријска инфекција која додатно компликује болест. Најчешће је реч о хемофилусу инфлуенце, али могу да се појаве и стрептококни и стафилококни сојеви бактерија.

Пренос болести

Вирус грипа се преноси у капљицама избаченим током кијања и кашљања. Када особа удахне вирусом испуњену капљицу, хемаглутинин на површини вируса се веже за ензиме у слузокожи који се налазе на респираторном тракту. Ензим зван протеаза, дели хемаглутинин на пола, што генетичком материјалу дозвољава да уђе у ћелију и почне да се размножава. Протеаза је присутна у дисајном и дигестивном тракту, па је због тога грип чест узрок болести дисајних путева. Научници су открили да вирус може користити и плазмин (ензим који је распростањен свуда по телу) да преполови хемаглутинин, и да тако омогућити нападање других ткива.

Иако епидемија грипа може настати у било које доба године, често сезона ове болести почиње приближавањем зиме, када се људи више налазе у групама у затвореном простору, аутобусима и другим слабо проветреним просторима.

Симптоми

Грип је акутна болест с кратком инкубацијом и израженим симптомима. Након што вирус зарази човека, потребно је 1-2 дана до појављивања првих симптома као што су температура, главобоља, суви кашаљ, зачепљен нос, грозница, бол у мишићима и зглобовима, губитак апетита и општа слабост тела. Појава продуктивног кашља обично је знак секундарне бактеријске инфекције, а најтеже компликације се манифестују тешком опструкцијом дисајних путева, цијанозом или упалом плућа. Код већине људи симптоми слабе након два до три дана, а престају након недељу дана.

Смрт од самог грипа је веома ретка, али постоји могућност настанка компликација ван респираторног тракта (неуролошке и кардиолошке).

Лечење и профилакса

Вакцинација припадника америчке морнарице

Грип у већини случајева захтева само симптоматску терапију. Препоручени третман се обично састоји од одмора и узимања што више течности, уз примену лекова са аналгетичким и антипиретичким деловањем у циљу ублажавања симптома.

Антивиротици могу се користити у хемопрофилакси, код особа где је вакцинација контраиндикована, ређе и терапијски при чему могу допринети скраћењу трајања болести. Амантадин и римантадин специфично су ефикасни против вируса типа А, примењују се перорално и верује се да инхибирају пенетрацију или ране фазе вирусне репликације. Због учесталости појаве резистентних подтипова, не сматрају се лековима избора. Занамивир и оселтамивир, инхибитори неураминидазе, ефикасни су против типова А и Б и најчешће се примењују. Занамивир се даје као аеросол, интраназално, док се оселтамивир даје per os и сматра се нешто слабије ефикасним.

Вакцина за грип се састоји од ослабљених или мртвих вируса или њихових делова. Антигени у вакцини стимулишу имунски систем да производи антитела против тог соја, као и да га у раном стадијуму препозна, нападне и уништи. Типична вакцина садржи антигене три соја вируса, два соја типа А (H3N2 i H1N1) и један типа Б, па се код здравих особа смањује ризик од појаве грипа за 70-90%.

Препоручује се годишња вакцинација особа старијих од 65 година, особа с хроничним болестима срца, плућа или бубрега, дијабетичара, особа с оштећеним имунским системом и анемијом, деце лечене аспирином дужи временски период, жена у другом и трећем месецу трудноће, као и здравствених и других радника који долазе у контакт са великим бројем људи.

Упркос свим побољшањима, производња вакцине против грипа остаје изазов, те ни данашња вакцина не пружају 100% заштиту. Неки научници сматрају да вакцина неће никада моћи да контролише грип. Док се не пронађе прави лек научници се надају да ће идентификација и пријаве нових сојева на време помоћи да се смање епидемије и смрт од ове болести.

Грип кроз историју

"Шпански грип“

Стручњаци сматрају да сви вируси грипа потичу од вируса у дивљим паткама и осталој воденој перади. Неки од тих вируса су прешли на људе пре више хиљада година. Историчари су пронашли епидемије грипа у Европи 1510, 1557. и 1580. године. Епидемија 1580. се такође проширила и на Африку и Азију поставши прва позната пандемија. Пандемије су се такође појављивале: 1729, 1732, 1781, 1830, 1833 и 1889. године. Ова последња, позната као „руски грип“ (зато што је у Европу стигла са истока) и прва је детаљно описана пандемија. У 20. веку пандемије су се јавиле 1918, 1957. и 1968. године. Пандемија 1918—1919. је најдеструктивнија у новијој историји. Почела је крајем Првог светског рата и однела 20 милиона живота, двоструко више него сам рат. Није сигурно где је почела, али је прозвана „шпански грип“ због првих већих утицаја у Шпанији. Болест је била изузетно смртоносна, а умирале су и особе у доби од 20-40 година што је необично за грип.

Истраживања

Током 1890-их и 1910-их научници су схватили да микроорганизми узрокују болести. Већина истраживања се фокусирала на бактерије, које су биле видљиве под светлосним микроскопом и које се могу изоловати филтерима. Вируси су у то време још увек били непознати.

Немачки бактериолог Фајфер је 1890-их изјавио да је пронашао узрочника грипа, бактерију Haemophilius influenzae. Даља истраживања су показала да та бактерија није присутна код свих заражених, па се закључило да је она само узрочник секундарних инфекција. Дуго се сматрало да се грип јавља само код људи, док око 1930. амерички бактериолог Ричард Шоуп није показао да је могућ пренос болести с једне свиње на другу. Од тада се у сврхе истраживања грипа користе животиње.

Године 1933. енглески лекари Вилсон Смит, Кристофер Ендруз, и Патрик Ледлоу су филтрирали могућег узрочника из слине заражене особе и убризгали га у ласицу. Пошто је ласица показивала симптоме грипа, доказано је да је изоловано тело узрочник грипа. Каснија истраживања су показала да је то био вирус типа А, док су 1940. и 1950. изоловани типови Б и Ц.

Године 1941. научници су доказали да се вакцином може контролисати болест грип, а прве вакцине су развијене ради заштите војника током Другог светског рата. У то време вакцине су, због нечистоћа, узроковале грозницу, главобоље и сличне учинке.

Грип и прехлада

Прехлада се може назвати блажом верзијом грипа. Она је најчешћа од свих вирусних инфекција горњег дисајног апарата који чине нос, грло и синуси и често се поистовећује са грипом, који понекад има исте симптоме али је јачег интензитета и дуже траје. Прехладу изазива више од 200 врста вируса који се преносе капљичним путем (говор, кијање, кашљање, руковање). Симптоми прехладе су запушен нос, кијање, бол у грлу, кашаљ, а повишена температура се јавља углавном код мале деце. Симптоми се поступно смирују и по правилу не захтевају одлазак лекару.

Људи често греше мислећи да је свака прехлада, вироза или болест с температуром грип. Међутим грипом се сматра само она болест која је проузрокована вирусима А, Б и Ц.

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Influenza (Seasonal) Fact sheet N°211”. who.int. 2014. Приступљено 25. 11. 2014. 
  2. ^ а б в г „Key Facts about Influenza (Flu) & Flu Vaccine”. cdc.gov. 9. 9. 2014. Приступљено 26. 11. 2014. 
  3. ^ а б Duben-Engelkirk, Paul G. Engelkirk, Janet (2011). Burton's microbiology for the health sciences (9th изд.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. стр. 314. ISBN 9781605476735. 
  4. ^ а б в г д ђ Longo, Dan L. (2012). „187: Influenza”. Harrison's principles of internal medicine. (18th изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 9780071748896. 
  5. ^ а б Brankston G, Gitterman L, Hirji Z, Lemieux C, Gardam M (2007). „Transmission of influenza A in human beings”. Lancet Infect Dis. 7 (4): 257—65. PMID 17376383. doi:10.1016/S1473-3099(07)70029-4. 
  6. ^ а б Jefferson T, Del Mar CB, Dooley L, et al. (2011). „Physical interventions to interrupt or reduce the spread of respiratory viruses”. Cochrane Database Syst Rev (7): CD006207. PMID 21735402. doi:10.1002/14651858.CD006207.pub4. 
  7. ^ а б Michiels, B; Van Puyenbroeck, K; Verhoeven, V; Vermeire, E; Coenen, S (2013). „The value of neuraminidase inhibitors for the prevention and treatment of seasonal influenza: a systematic review of systematic reviews.”. PLoS ONE. 8 (4): e60348. PMC 3614893 Слободан приступ. PMID 23565231. doi:10.1371/journal.pone.0060348. 
  8. ^ Ebell, MH; Call, M; Shinholser, J (2013). „Effectiveness of oseltamivir in adults: a meta-analysis of published and unpublished clinical trials.”. Family practice. 30 (2): 125—33. PMID 22997224. doi:10.1093/fampra/cms059. 
  9. ^ „Ten things you need to know about pandemic influenza”. World Health Organization. 14. 10. 2005. Архивирано из оригинала 23. 9. 2009. г. Приступљено 26. 9. 2009. 
  10. ^ World Health Organization. World now at the start of 2009 influenza pandemic.
  11. ^ Palmer, S. R. (2011). Oxford textbook of zoonoses : biology, clinical practice, and public health control (2. изд.). Oxford u.a.: Oxford Univ. Press. стр. 332. ISBN 9780198570028. 

Литература

Спољашње везе

Грип на Викимедијиној остави.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грип&oldid=12494484”